Učitelj

ми код њега налазимо на стр. 137 и овакав став: „Тако пре свега логички процес мишљења који игра важну улогу не само у практичним задацима живота и теоријским истраживањима науке, него иу најважнијим функцијама као у опажању, посматрању, аперцепирању, пажњи (наш курзив), „памћењу“. Уместо да пажња „игра улогу“ у процесима мишљења, код њега мишљење „игра улогу“ у — пажњи!... У овом цитату видимо још једну грешку да су за Кершенштајнера посебне психолошке радње: опажање, посматрање и аперцеповање! Овим је исказао прави галиматијас који један солидан педагог није смео да учини, јер су то све на крају крајева у суштини исте појаве: пријем утиска с мањом или већом пажњом. Шта је „посматрање“ него појачано и намерно „опажања“ 2 А шта је опет застарели и забачени израз из психологије аперцепција»2 О њему смо рекли горе довољно, да није потребно више говорити.

Драгољуб Бранковић

— Свршетак у следећој свесци —

Психологија јавне бидлиошске

ДРУГА ГЛАВА ПРАКТИЧНИ ДЕО

1. Улога јавне библиотеке

Обзирући се на теориске моменте које смо напред изнели, могли бисмо рећи, да се улога јавне библиотеке састоји у томе да обогати мнему читалаца новим секундарним енграмима, што је више могуће блиским примарним енграмима, тј. енграмима стварности а све ово са строгим обзиром на психо-физичке услове читаочевог организма и на погодбе средине, времена и простора. Другим речима, улога библиотеке би требала да буде да осигура слободан духовни развитак својих читалаца, водиће рачуна о нарочитим условима времена и средине и субјективним погодбама читаоца.

У исто време, библиотека треба једном за свагда да премести центар своје делатности са спољнег света у унутрашњи свет, из књиге у личност самог читаоца. Ово премештање, сходно природном закону схватања текста, захтева неодложно да библиотекари и органи-

· затори библиотеке радикално измене своје схватање о свакодневном раду: тежиште и центар њихове делатности, карактер њихових циљева, њихових намера и метода треба да буде пренесен из мртве материје (књиге) у најинтимнију дубину човечје личности и његовог унутарњег живота. Ова личност је све а књига је само једно оруђе, које је само по себи лишено свих стваралачких моћи. Само живо биће ствара, комбинује и производи. ИМ један радник на књизи који не разуме или не буде хтео разумети ове ближе истине, направио би од најлепше библиотеке једно гробље од књига. Нажалост ово се