Učitelj

134 ЕТЕН ЕЛЕН ЕТЕН и АЕ ПтррееереттЕтЕЕтЕетЕ

1) усмена реч, 2) писана реч, 3) штампана, 4) реч гестова, 5) интонације, 6) мимике и физиономије, 7) реч идеографике (диаграми, слике, шеме, формуле), 8) реч конвенционална, вештачка (неологизми, новостворене речи), 9) говор лепих вештина, 10) говор стварности, 11) механичка реч или регистрирана итд. Ту су главне форме, арсенал речи, језика и говора; али оне се мењају, једне другима додају, и употпуњују да би дале оно што ми зовемо књигом.

Саставни елементи књиге су речи. Изгледало би да свака реч има једно или више добро одређених значења која се могу наћи у речнику. Али ово је такође нетачно: смисао сваке речи у једној књизи зависи од места које она има у реченици, од других речи које је опкољавају; примери су за ово: велики човек и човек велики, квадратни корен и корен једне биљке, тело човечије и тело хемиско. Може се дакле рећи да вербално разумевање једне речи није истовремено њено значење у функцији поред других речи у реченици, или у тексту па чак и у целој књизи (један писац, студирајући у својој књизи једног јунака самим тим даје његовом имену ново значење).

У томе су примери усменог разумевања речи. Али у процесу читања или слушања, ово разумевање трпи извесне важне измене: вербални или међувербални смисао сваке речи потпуно ишчезава и реченица се преображава у идеју или једну слику или у једно друго душевно читање и све речи и фразе текста које су изазвале ово стање ишчезавају, заборављене су, пошто су извршиле свој задатак. Ту је једно супервербално разумевање речи.

С друге стране не треба никако разумети да је једна књига састављена само од речи. Ту долази још много језичних текстова; разни састави текста који се не изражавају ни типографски ни вербално, али утичу на читаоца исто онолико колико и речи и изазивају у њему душевна стања исто као речи, па чак често боље него речи: такви су знаци бројеви, формуле, шеме, диаграми, слике. Свак зна знатну улогу коју у извесном моменту играју знаци чуђења, повлаке и испрекидане реченице. Тиме се изражавају разни облици ћутања и прекида, који могу исто тако да имају свој утицај.

Дугачак је пут који треба прећи кроз књиге да би се постигао максимум њеног корисног утицаја. Етапе су за то многобројне и мали број дела доспева да их све пређе. Највећи део ишчезава из живота и не испуни све своје функције. У ствари, не треба заборавити :

1) да се једна написана књига не мора оштампати зато и не доспе у социјални живот;

2) наштампана књига и не доспе у руке читаоца;

3) ако и доспе у руке једног читаоца не мора бити прочитана;

4) набављена књига не мора да је и потпуна за читаоца а често ни схваћена;

5) и ако се разуме једна књига не значи да се у њу „уживело“;

6) уживљена књига још није асимилована;

7) једна асимилована књига не потстиче увек на дела, не улази у живот и не изазива обавезно промене у стварном животу;