Učitelj

пазашертанеаравар ианнеииинетииаре тишине нивоа епа а 133

пова: енергичне, активне, пасивне, практичне, теоретичарске, реалисте итд. Али то би много превазишло оквир ове студије. Међутим, сматрамо за неопходно да назначимо другу основу за класификацију читалаца, сасвим различну али чија нам психичка важност изгледа неоспорна.

Читајући једну књигу, сваки читалац свесно или несвесно формулише суд о вредности: да ли је ова ствар добра или рђава, истинита или лажна, корисна или штетна, разумна или не, морална, аморална или неморална, интересантна или досадна, пожељна или нег Сва се ова суђења обично придају самим објектима и сматра се као да су њихов саставни део, њихова особина. У ствари, ова су суђења битно субјективна и карактеришу субјект а не објект. У овоме лежи једна елементарна истина која се често заборавља. Ми смо с овог гледишта проучавали више десетина читалаца и класифицирали смо их у известан број категорија према суђењима које су они формулисали. Ове оцене су многобројне али шест међу њима су најчешће и играју једну важнију улогу: то су оцене које имају за основу критеријум: 1) истине, 2) правде, 3) имања, 4) лепоте, 5) остварљивости, 6) солидарности, (интерес појединца и друштва). Да би окарактерисали самога оцењивача довољно је да расветлимо његов став према шест главних категорија судова које смо напред навели. Оне се могу. сматрати као нека врста теста за оцењивача и тако се пружа могућност да се класифицирају све личности према оценама којима оне придају највећу важност (духовно-научни, правнички, етички, естетички, практични итд.). Сваки од њих изражава своје сопствене особине на књигама које је прочитао.

Овим све детаљнијим класифицирањем читалаца, ми најзад успевамо да избацимо из библиотеке појам „читалац уопште“, „човек уопште“, ми себи спречавамо да о једном људском бићу мислимо на основи извесних карактерних особина других личности. Нема и не може бити особина које не зависе од скупа свих особина исте јединке. Радник на књизи не може личити на Фигара који се интересовао само начином чешљања себи сличних, нити на правнике и људе од закона који шаљу човека на губилиште зато што им се учини опасним по једној својој особини. У људском организму као и у козмссу, све је у свему, све је у вези, све утиче на све довољно је да се измени макар који елемент, да би изазвао истовремено промену свих осталих елемената.

Књига

Упознајмо сада књигу, тј. средство којим располаже библиотекар да би извршио утицај на све типове својих читалаца. Покушајмо прво да дефинишемо ово средство:

Ми књигом зовемо сваки облик језика или комбинацију језика која може да створи енграме у духу макар једног читаоца. Књига није објекат него начин вербалне разлике и комуникације међу људима. Било би можда тачније да је назовемо рег (рагоје) не заборављајући при том да рег може да узме следеће облике: