Učitelj

РЕБРА АНЕ ЕРЕ ЕРУ РА 2 149

рочито важан код овог узраста. М својим говором васпитачица не треба да се приказује деци као страна, хладна особа. Из њеног, деци блиског говорног изражавања, треба да долази нешто поверљиво, топло, домаће. : ||

Развитку језика доприносе декламације и дечји стихови.

Декламација, како у погледу садржине тако и у погледу језика, мора да одговара деци. На првоме месту ваља да је тесно везана са оним што деца преживљују. Душевни доживљаји треба да су изложени примамљиво, лако, на прост, дечји начин, али само у уметничком облику. Међутим искуство обилато доказује супротност томе. Деци се намећу и ствари које њима психолошки не одговарају ни садржајно ни по форми. Ту се могу наћи: апстрактне молитве, описи природе, дугачки низови стихова, тешке бројанице или загонетке у сликовима, које су неприступачне и старијој деци. Не ретко сусрећу се некњижевне творевине, слабе и по облику и по садржини. Дешава се да се саме забавиље упуштају у стихотворство, заборављајући при томе да су за то неизбежни услови: сигуран књижевни укус, духовитост, а пре свега нарочити дар.

У обради декламације потребно је што више приближити се дечјем духу, ући у њихов свет, осећати заједно са њим. Пошто се, примамљивим саопштењем о томе шта ће се радити у деце пробуди радозналост, припрема се разумевање садржине. Приправни разговор обично се надовезује на нешто деци познато: или је то неки предмет, или догађај, или причица. Притом се настоји да се у дечјем духу изазове сличан унутрашњи доживљај. Где је згодно врши се то и у облику приче. Ту је нужно припремити децу, тј. њихове мисли, осећање, машту, да на њих декламација учини утисак. Декламације и стихови који захтевају многа објашњења да би се разумела садржина нису за децу и морају се одбацити. Како ће се овде снаћи зависи од забавиљиног смисла и умешности. Она ће знати шта треба да се учини и колико за разумевање и претстављање садржине.

После упознавања са садржином долази излагање самих стихова. Учитељево излагање је особито важно и најснажније делује. Оно мора да буде изразито, живо, природно, без ичега натегнутог и извештаченог. То је потребно већ и због дечјег схватања и подражавања. Васпитачица даје пример коме деца подражавају. Свака афектација је у исто време злоупотреба дечје чистоће и искрености. И тако не само што иде против праве просте лепоте и даје погрешан правац, него наводи децу и налаж...

Рецитовање треба да се изводи сасвим слободно, без књиге. Тек онда оно преноси, удубљује децу, утиче на њих и изазива допадање. |

Изразу речима придружује се израз у покретима — гест. Гест је природно средство за изражавање — видан израз душевних стања и покрета, нераздвојно везан са говором. Гест даје говору сликовитост, непосредност, олакшава разумевање. И код деце гест је природан. Из унутрашњег нагона деца прате своја причања и излагања покретима руку, ногу, целог тела. Њима они служе као помоћ,