Učitelj

156 ин.

установама поступно напустила интернационално-комунистичке позиције и прешла на исповедање одушевљеног патриотизма. Евразијство гледа на савремени руски комунизам, као на економски процес који извире из привредних особености евразијског света и који је предодређен тим особеностима ако не у појединостима, онда у најопштијим контурама и цртама. У привредној историји евразијског света држава је увек играла значајнију и активнију улогу, него у животу западно-европских држава. Привреда старог Московског Царства увек је била у великој мери етатизирана, била је у суштини подржављена привреда. Државну привреду у пространом размеру водила је и императорска Русија, нарочито у епохи њеног преображавања од стране Петра Великог. У изворима самог руског капитализма налази се утицај државног фактора: овај капитализам био је у истој мери продукат државне политике, као и при: ватне иницијативе. У развићу руског капитализма држава је играла несразмерно већу улогу, него у историји капитализма западних зе· маља. Евразијство гледа на руски комунизам, као на стихијско продужење те исконске линије руске државне привреде. Државна привреда помогла је економски ослабљеној Русији, после рата и револуције, да развије сопствене производне силе без мешања страног капитала, а такво мешање могло би лако да преобрати Русију у обичну колонију западних земаља. Међутим евразијци наглашавају, да је историску праву линију руске државне привреде изопачио комунизам због утицаја једностране марксистичке доктрине, која је преувеличавала улогу државног фактора у привреди и подвргла незаслуженом одрицању приватни фактор. Историја совјетске економије убедљиво показује, како сатеран у подземље приватно-индивидуални економски фактор са стихијском и неумањеном снагом даје на знање да постоји и поред свега његовог беспоштедног истребљивања и свега гоњења против њега. О томе сведочи Лењинова Нова економска политика, која је поступно признала право на сопствену индивидуалну привреду за совјетске грађане, нарочито сељацима, ојачање права на приватну својину, које се потпуно одриче у првој стадији комунизма итд. Одбацујући интегрални комунизам, као систем реално неостварљив с гледишта интереса народне привреде, евразијци му против-

стављају своје учење о државно-приватној економији, тј. учење 0 таквом економском поретку, који се изграђује на узајамном утицају два привредна сектора: државног и приватног — под општим руковођењем и контролом од стране државе. Сличном систему сада се креће свеколик свет. Може се приближно обележити, саображавајући се пређеним историским путевима, правац будућих промена у привредним односима, и Русије и Запада. У времену кад је у Русији приватно-привредни сектор био потпуно срушењ, у земљама европске културе командне висине захваћене су биле од организација приватно-монополистичког карактера и тек последњих година поступно су биле заузете борбом од стране тоталитарних држава. Дакле, у Русији не претстоји деетатизирање индустрије тј. давање позиција приватним организацијама „већ допуштање да упоредо с државним организацијама и уз њихову помоћ, ради интереса народа, постоје и при-