Učitelj

Касније је он своју терминологију проширио и прецизирао овако: васпитање је најшири појам који у себи обухвата негу психофизичког организма (РПеге), обраду човека као члана друштвене групе (2исћЕ) и образовање (ВИдипе) као растење духовне личности човека која се на тај начин придружује апсолутним вредностима и тиме увршћује у културно предање. Први процес (растење и дресура) заједнички је човеку и вишим животињама, други процес чини садржину свеколиког васпитања код примитивног човека, док је код. културног човека суштина свеколиког процеса васпитања управо образовање, а прва два процеса претстављају само природне и социјалне услове образовања.

4) Наторп говори у 8 3 своје „Опште педагогије“ о васпитању ИЛИ образовању, али ипак, на крају, задржава израз образовање као „још погоднији можебити да обележи целину педагошког задатка“ (нин.м. стр. 6). Али за њ је, по Шнајдеру,“) образовање и нека виша врста васпитања. Тиме он чини прелаз у трећу групу схватања по овом питању.

Слично је и с Хербартом који врло често наизменично употребљава оба термина, што оставља утисак као да их апсолутно идентификује, али за њ је образовање у првом реду само образовање духа и као појам подређено појму васпитања.1%) И Барт (Раш Вагћ) у својим делима употребљава оба израза као синониме, али ипак му је, на крају, васпитање шири појам тј. образовање му је само нарочити део васпитања.::)

5) Пета група педагошких теоретичара гледа у васпитању и образовању две различите, једнаковредне и коодиниране функције, као Хегел, Вилман (МУ Штапп) или Мог:>) за кога је образовање душевни раст изнутра који има свој основ у личности и карактеру, док се у појму васпитања садржи моменат туђег вођења (емепде Таtigkeit, bewusste personliche Einwirkung aut den Zogling).

Код нас Д-р Гогала покушава да постави разлику између оба појма на основу разликовања душе и духа те доживљаја и „доживљавања“ (доживљај ин доживетје).!3)

Штрајхер (Јозет Streicher) заступа гледиште слично Моговом, али за њ су васпитање и образовање појмови који се узајамно допуњују творећи заједно неразрушиву целину. Ако испунимо задатке што их поставља једна компонента, олакшава се постизавање циљева друге компоненте.

Да бисмо обишли ову тешкоћу — из које ће се ипак једном морати наћи излаз тј. решење које би сви прихватили, јер се не може дозволити да у једној науци буде толиких размимолажења и различитих схватања у погледу примарних и основних појмова

9) Friedrich Schneider, Pišdagogik u. Individualitit — Erfurt, 1950.

1) По делу: D-r Richard Klimeš, Vzdčlani jako zakladni poiem vychovy (Образсвање као основни појам васпитања) — Ргаћа, 1937.

пун. н. м. стр. 110.

12) Willy Moog, Grundfragen der Pidagogik der Geganwart — 1923.

15) В. код Младеновића у „Општој педагогици“ стр. 34 или директно у делу Д-ра. Гогале „Џуод у редагогКко“ (Љубљана, 1939).