Učitelj

Историја филозофије

Петронијевић је обрадио све знатне филозофе, а од ренесанса до Канта све филозофе уопште обасјавајући их светлошћу објективно-научне критике. Његова критика се може најбоље разумети ако се познаје његово учење, али и његово учење биће посве јасно само у вези са историјом филозофије, јер оно постаје из ње, а улази У њу уносећи нова дотле често неслућена открића.

Из Петронијевићевих излагања појединих мислилаца уочава се и смисао проучавања историје филозофије. У њој треба да се увиди не само колико је људски ум доспео у решавању проблема света, већ и погрешне претпоставке и закључке, који су ометали дубље продирање у тајне васељене. Отуда, скоро у свима његовим делима налазе се и историјска проучавања проблема, која омогућују како увиђање уколико су истинита поједина филозофска учења, тако и потпуно схватање проблема света. С тим у вези, његова историјска испитивања садрже нова открића у учењима изложених филозофа, као и коначну интерпретацију њихових схватања и решења проблема о свету и о његовим појединим деловима.

При томе Петронијевић свестрано посматра мислиоца излажући његове мисли у битним моментима тако, да се лако може уочити целина учења и то као органски део историје, тј. ми филозофа видимо да сазнаје свет, а у исто време да је неодојиви састојак тога света, јер он остаје у њему уздижући се изнад њега да би га боље видео и докучио. Тако је наш филозоф срећно спојио две крајности у једну целину.

1 Научна филозофија

Код Петронијевића израз „научна филозофија“ има други значај а не онај који јој се обично придаје. Научна филозофија значи обично филозофију која се заснива на наукама и која негира метафизику. Код Петронијевића, пак, научна филозофија везује метафизику са науком и бави се средњом облашћу стварности.

Филозофија математике. Критеријум за разлику између простих и сложених чињеница искуства Петронијевић примењује и у математичком сазнању. Уз то, он предваја сукцесивно и перманентно искуство. Насупрот наивном реализму, он указује на неистоветност спољашњег и унутрашњег искуства, на пр. права линија као физички објекат има три димензије, а као линија унутрашњег искуства она је чиста површина. То су три принципа на којима се заснива емпириорационалистичка доктрина у области математике.

_ Аритметика. По Петронијевићу, аритметика почива на трима претпоставкама: на недељивости, одвојености и апсолутној једнакости јединица. У непосредном опажању нема потпуног корелата чисте, недељиве, аритметичке јединице. Али, то није фикција, „већ мислена комбинација две чињенице непосредног опажања: чињенице пресека две неквалитативне и двеју квалитативних полуправих“. Овом комбинацијом искуствених чињеница аритметика трансцендира непосредно искуство. Ипак, на основу релативних јединица може се

Учутељ 18