Učitelj

„Неоспоран је факат да ово удружење није засновано на некој бројној сразмери садашњих секција, које су, као такве, остаци прошлости, већ на широком смислу и схватању наше народне мисли које је било прожето братском љубављу и одушевљењем првих оснивача и водитеља овог удружења. Сасвим је разумљиво да, ако би београдска секција своја права у погледу избора управе замишљала искључиво на бројној надмоћности, не водећи рачуна о расположењу секција, да би, исто тако, и те остале секције могле рећи да не пристају да буду у удружењу мајоризиране.“ („Политика“ од 8 септембра 1930 године).

Господину Станковићу је под истим насловом одговорио госп. Милан Рабреновић. Он је у одговору дао ближе обавештење о току скупштинског рада, из кога је резултирало критично стање у организацији. Напоменуо је да пропорционални изборни систем није био оспораван од осталих секција, да су на питању удруживања по бановинским секцијама нашли формулу за коју су сви гласали, да је кандидациони одбор прихватио гледиште г. Скуља из Љубљане да остане стара управа, али скупштинска већина није га прихватила. За овим је у Н. Просвети као и у другим листовима изашао низ чланака под насловом: „Спор или личне амбиције; Ни спор ни личне амбиције“. Сви су ови чланци прикупљени и отштампани у Народној просвети за 1930 год; и могу послужити као леп извор за документацију. i;

Али то није била једина последица Конгреса. Сукоб који је избио на њему много је озбиљније схваћен од стране ондашње просветне власти и она је употребила једну тешку и необичну меру: Сви активни учитељи који су изабрани у Извршни одбор позвани су телефонски да се хитно јаве Министарству просвете. Тамо су појединачно примљени од једног чиновника Министарства који им је саопштио да је господин Министар наредио да одмах поднесу оставку на чланство у Извршном одбору, да се не шалу главом да се овом наређењу не повину, јер ће рђаво проћи, нити да траже какво решење о томе.

Од тога момента ситуација је У удружењу постала много критичнија. Није се више постављало питање само о правилности избора управе и правила, већ је постављено питање правности и опстанка саме организације. Поступак Министарства просвете коментарисан је у редовима учитељским са великом забринутошћу за судбину организације и њену будућност.

После овога у управи су остали свега 4 пензионера. Они су осећали да је ситуација сада постала тежа и хтели су из ње што пре да изађу. То се види по циркулару који је управа после Конгреса упутила трима секцијама, приморској, загребачкој и љубљанској, којим их је позвала на сарадњу у удружењу и чинила их одговорном пред учитељством. Предлагала је да се сазове Шири Главни одбор у коме су остали исти чланови ко ји су били и пре скупштине, па нека он узме ситуацију у своје руке. Извршни одбор са своје

20%