Uspomene iz mladosti u Hrvatskoj. Knj. 2

94 | Ј, МАТАСОВИЋ

бит народа“. По мишљењу Ткалчеву силом се из једне хисторије прави неколико хисторија, а зато и није могло бити праве хисториософије. И све што се досад и крстило тим именом било је субјективно израђивано и са стајалишта појединачких хисторија. Ткалац схваћа Словене као један народ (даз ЗТам:зеће Мојк), па хтједе да у једном цјеловитом систему представи укупни развитак Словена са особеностима које их карактеришу заједнички од прадоба до половине ХЛХ. стољећа. А за такво писање хисторије Словена учинила му се рашчлањена хисторија владара (Кесеп(епрезсћисћје) као потпуно сувишан баласт, који препушта специјалним повјесничарима. Но зато је претресао сву ону грађу из прошлости вјерске, књижевне и правне, а која је утицала на политичке догађаје Словенства. На свакој страници књиге коју пише моћиће се разабрати употребљена литература, која уопће постоји; но што је посебно не наводи узрок је, што Ткалац не сматраше да пише за научењаке него за образоване лајике „који ваљада и не бише уживали у мноштву цитата. А извори су и онако већином познати, па би стално навођење увеличало опет и цијену књиге без стварне користи“. Писац је свјестан и недостатака, али ипак шаље ову своју (њемачку !) књигу међу своје саплеменике са молбом да му уваже бар добру намјеру, јер: свјестан је толико као Словен да је словенски мислио “и словенски говорио.

Скица увода говори о имену Словена, које је само по себи старо, само ново европској хисториографији. Знало се за Пољаке, Чехе, Русе и Србе, али не за опћи национални израз. И зато је подруг Хиљаде година словенске хисторије Романима и Германима непознато као цјелина. Тек сада, у наше дане, вели Ткалац 1849. започело се пазити и на хисторију Словена па је дијелом и признавата „кад су стали да теже за својим идеалним уједињењем у борби за своју народност и за хисториско признање“. Свеједно је, да ли име Словена долази од слово-словиши или од славе; њих је 80 милиона на половини источ-