Uspomene iz mladosti u Hrvatskoj. Knj. 2

ПОГОВОР

апсолутизма и недемократских тежња бечке владе. „Сасвим је природно било“, каже он послије много година у једном писму из Италије кући у Хрватску, „да сам и ја хтио учествовати у овој тешкој борби за право и слободу своје земље, и почео сам одмах писати у „зназјамзсће Јенипо“. Моји чланци, живахни и безобзирни, много су се читали, и никако се нису допали тадашњем Банском Вијећу, ни бечкој влади То је трајало док ·уредник листа Праус не поче шуровати са старо-консервативцима угарским, и тада сам одмах оставио ове новине, које су скоро престале излазити“. Године 1850. издао је Ткалац своје сабране чланке из тога листа под насловом „Оз ипа У/ез! — Ете роппзсте Кипагсћаш“.

Дабогме да се Ткалчев живот у слободном звању публицисте није могао задовољити само том акцијом. Он је у то вријеме водио велику преписку с истакнутим личностима, смишљао многе књижевнополитичке основе, и дијелом их изводио, док је добар дио остао само у припреми и при покушају. Заносио се, да сада послије дисертације спреми једну тако рећи филозофију словенске хисторије. У оним приликама 1848. године, у колико је уопће икада било словенске солидарности, он је то морао да представи као тежњу за неким „идеалним“, више мање духовним јединством, „Не што бих ја прецјењивао своје силе — вели о оправданости таквог покушаја у предговору једног приправљаног и започетог њемачки писаног дјела“ — него је потреба да напишем такав спис, који још нико није покушао да пише... никад се, наиме, не могох сагласити с оним схваћањем историје, која моралну активност народа распарчава у много одјељених група, као да битисање, мишљење и дјеловање етничког индивидуа није хомогено у моменту егзистенције, као да све то скупа није укупна

#» „Могуогј“ од 5. новембра 1849., без наслова, у архиву

Матице Српске у Новом Саду. Уз то има и један „Етен ипр“

са СКИцОМ. од шест поглавља. По свему се види концепт за омашно дјело.