Uspomene iz mladosti u Hrvatskoj. Knj. 2

== = = = г = пи -и-- => === =

су се момци морали вратити. Посјету нијесмо поновили. Пријатељским посретством контумачког директора у Заваљу послао сам Рустанбегу српски буквар и неколико уџбеника. Послије неколико година примио сам од Рустанбега писмо, што га је сам писао и у њему ми захваљиваше напомињући, да га је учење стајало више труда од једне војне, али је пресретан, што је научио читати и писати. Његова је калиграфија била налик на моју из дјетињства, али с обзиром на то, даје научио писати без учитеља, заслуживаше- похвалу. Олет иза пар година видјех Рустанбега на Раштелу у Просиченом Камену, У исти

мах пружисмо руке, али су пречке биле баш зато, да спријече сваки додир „с ову и с ону страну“. “

Приповиједали смо и преко пречки на велико негодовање људи на том тргу. Дирнула ме веома његова захвалност према мени, кад ми рече, да је читањем оних књига постао други човјек. А то су ипак биле књиге само за српске основне школе! М опет ме позвао да дођем у Бишће, и ми се нато поздрависмо до виђења. з

На жалост до тога није дошло. Године 1850. букне устанак босанског феудалног племства против административних рефорама Високе Порте, а те се реформе нијесу никако могле сложити са државоправним повластицама босанске господе, што су их султани обнављали и увијек наново потврђивали. Устанак се толико развио, и постао опасан, да је Порта по-

слала свог најбољег генерала, мог земљака, Омер-

пашу Латаса у Босну и Херцеговину, девши му нео“ граничену пуномоћ. Омер-паша угушио је устанак с варварском строгошћу. Поглаваре великашких породица даде поклати, заплијенити њихова имања, а синове њихове пошаље у Цариград као таоце. Међу побијеним великашима био јеим Мехмедбег Бишћевић, а његови синови, Рустанбег и Јусуфбег тобоже су умрли путем у Цариград. „Појела их помрчина“, каже се о оваквим „случајним погибијама. Мехмедбег је важио као врло богат човјек, а Омер паша није био опет онај, који би пустио, да му тај плијен измакне,

| УСПОМЕНЕ ИЗ МЛАДОСТИ У ХРВАТСКОЈ 53 |

Пик