Uspomene iz mladosti u Hrvatskoj. Knj. 2

је узимао турчину и хришћанину, што је само мого узети. Из мржње против нас босанске господе раја се учинила оруђем, да нас тлаче мада [ој то не хасни. Мој бабо често каже: да се можемо поуздати у рају, давно би већ Босна била слободна. Ама ко Бе вјеровати тим хришћанским псима, да нас неће растргати у комаде2 У Босни су два хришћанина на једног турчина, ама тога се ми не би бојали, јер имамо оружја и јунаци смо, а раја је кукавица, јер нема оружја. Не би ми ништа тражили, него да спрам нас буде мирна и да се не ортачи и не веже против нас. Потајно би раја држала са сваким нашим душманином, са султаном, с царем, па би нас издала. Па да. је не мрзимо и не ништимо, да нам не шкоди2 Морамо је строго држати, морамо пријечити да се не обогати и не изађе овда врх главе. Кажите ви мени, који сте хришћани, зар и ви не би тако морали радити, да сте у нашој прилици 2“

Пажљиво смо слушали младића, који се сам занио. својим говором те, мада је био доста духовит, опет смо у тим његовим ријечима чули само јеку онога, што је он слушао од свога оца, кад је разговарао с другим отменим Турцима. И баш то, што смо чули, да на његова уста говори његов стац, то је било важно за те његове примједбе: безазлено је избрбљао најинтимније мисли из свог сталешког друштва. Као коректив противничке стране волио

бих, да сам могао чути и ми ољење раје. Но већ се

у цијелом Бишћу чуло, да смо Мехмедбегови гости. Нијесмо се могли поуздати да би чули искрених ријечи од опрезних, неповјерљивих и страшљивих хришћана, без обзира на то, да би раји код Мехмедбега шкодили, што смо уопће с њом говорили. Одрекосмо се дакле тога.

Опроштај с Мехмедбегом и његовим синовима био је веома срдачан. Босански феудални барон захвали нам се за посјету, те н с позва, да наредне године опет дођемо, и на дуље. Даде нам два прекрасна коња за јахање и двије слуге за пратиоце, који ће вас допратити до аустриске границе, а оданде