Uspomene iz mladosti u Hrvatskoj. Knj. 2

УСПОМЕНЕ ИЗ МЛАДОСТИ У ХРВАТСКОЈ 55 наши босански Турци. Османлија је дивља, а муслимански Бошњак, потурчењак, подивљала звијер. О сманлија је фанатички противник хришћана, али има и добрих својстава: истинољубив је, држи ријеч, поштен је. Наши босански Турци примили су све османлиске злоће и мане, али ниједно добро својство. И за то би суверено госпотство босанскога племства било за хришћане горе и више би их тлачило од Порте.

Нијесам могао, нити сам хтио протусловити ·

искусном старцу, премда би се понешто оградио против некојих његових примједаба, примјерице о изјави Рустанбеговој, али ми је доста, да објективно објавим оба мишљења, како сам их чуо. Максо и Маца се за то нијесу занимали. Јутром би с Максом филозофирао, а послије поднева бескрајни разговори са Мацом, којој сам морао исприповједати сав мој једноставни прошли живот. Добра и дргга ова дјевојка била је научила само читати и писати, а осим списа Доситеја Обрадовића није ништа читала. Пажљиво ме је слушала, кад би јој казивао садржај које Шекспирове или Гетеове трагедије или јој на изуст преводио пар Гетеових или Хајнеових пјесама. Она је у том уживала и често ме изненадила финим и разумним примједбама, те се нијесам могао уздржати, да је не упитам, како је дошла до тих мисли. Онда се она смијала и обично би одговорила да увијек мисли о оном, што чује, а мисли онда саме долазе. Више пута се јадала: „Ах, зашто не можеш да код нас дуље останеш, да ме бар њемачки или талијански научиш, па да сама читам оно, о чему ми приповиједаш! Велика је срећа, кад се разумије језик, којим су писане тако дивне ствари. О том, што си ми причао, моћићу да мислим цијелу годину, док опет дођеш, те ми будеш што друго приповиједао. Зар не брацо 2“ А ја се не могох уздржати, да је не загрлим, а она је невино одвраћала моје пољупце сестринском њежношћу.

Наредних сам ферија био исто направио излет у Војну Крајину, и наравно да сам се свратио у Кореницу, камо је Максо био непосредно дошао из

7