Uspomene iz mladosti u Hrvatskoj. Knj. 2

УСПОМЕНЕ ИЗ МЛАДОСТИ У ХРВАТСКОЈ 65

јаким својим угледом упути објема странкама „ријеч помирења. Он ми је на то одговорио, да би такво посредовање било само сипање уља на ватру, кад се уважи, колико га Илирци мрзе, и зажели, да ја као Хрват сведем Илирце на праву мјеру. Одговорио сам да сам још премлад, да бих својим земљацима могао бити било какав ауторитет, а уопће, јер ми је страначко гложење одвратно, да се управо припремам за вишегодишњи одлазак у иноземство. Кошут ме одвраћаше од тога, па је предлагао, да дођем у Пешту и ондје довршим своје студије.

Но то нијесам прихватио, јер иако сам могао наћи у Пешти способнијих и врснијих учитеља него у Загребу, опет, ни тамо не бих нашао оно образговање какво сам желио, и не бих га нашао ни на једном њемачко-аустриском или угарском свеучилишту,

Посљедње године мога гимназиског школовања збила се у начину мога живота необична промјена. Ћутљив од природе, тражио сам дотада само мир и самоћу и у том уживао, јер сам то сматрао за предувјет озбиљних студија, за праизвор великих идеја и најуспјешније средство образовања и јачања карактера. Тако сам научио сам себе познавати, јер пред самим собом не могох имати тајни, и своју властиту унутрашњост гледао сам као у огледалу. Тако се, до душе, не учи познавати људе, те почех осјећати неодољиву потребу, да живе људе тако критички студирам, како сам их досад проучавао у књигама. Па и због те сврхе све се више наметала потреба, да изиђем из ускога круга мале земље.. Мој скептицизам дошаптаваше ми до душе, да и људи, које ћу наћи у Њемачкој и у Француској, неће бити баш тако различни од оних, које сам познавао из своје лектире и у својој домаји. Но покушати је требало прије или касније, а чим прије тим боље. Душевно епикурејство, у којем сам живио, није ме никако преситило, али сам ипак у себи морао признати

5