Uspomene iz mladosti u Hrvatskoj. Knj. 2

патака ап и ет ом чл десет пуји Пр= а и ~ = т - а: =

__Д-Р_ИМБРО ИГЊАТИЈЕВИЋ-ТКАЛАЦ | –

стриској нијесам ништа дуговао ни за какво доброчинство, шта више ни за оно јадно школовање, које сам добио-у својој отаџбини. јер, како сам већ напоменуо, и основна школа и гимназија у Карловцу, гдје сам се школовао, задужбина је мсје фамилије, ујака моје матере Јанка -Маркеза. А што сам изва школе научио, то захваљујем само лектири, која је готово одреда била забрањена у Аустрији и коју ми аустриска влада не би била долустила да читам, да књижари у Аустрији нијесу од ње били паметнији. Ако треба да сам кому уопће захвалан за моје научно и морално образовање, онда треба да захвалим књижарима, који су ми материјал умјели добавити криомице. „Границе нису начела“, обично је говорио мој најмлађи учитељ филозофије, и године 1848. нијесам му то заборавио са захвалношћу признати "у једној. политичкој брошури, која је изишла пер дана прије октобарског устанка, а чију је цијелу накладу, како ми је јавио издавач, дао кнез Виндишгрец заплијенити и уништити. Књижар се веселио да сам лично измажао судбини своје брошуре.

И коликогод сам се гадио од апсолутистичке и клерикалие политике аустриске владе, опет нијесам мрзио Аустрију 'као државу, нити сам јој икала желио расуло. Желио сам само преображај Аустрије у смислу модерне државе са законито гарантованом политичком, националном, духовном и вјерском слободом за све њене народе. И управо због борбе за тај циљ хтједох се. ириправити са темељним научним образовањем. Но ако се приликом ступања у -практичан живот освједочим, да све оно моје поштено настојање нема изгледа на успјех у Аустрији, онда ћу се свакако сјетити Овилијева стиха „Смјеломе је свако тле отаџбина као рибама вода“, и утјешити се, да Хрватска и Аустрија не значе цијелу Европу.

_ Оштра противност између Илираца и мађарона у оно доба изродила се у крваве кавге, а то ми је сваким даном све више огорчавало боравак у Хрватској. Обратих се писмом Кошуту; непристрасно сам му Фцртао положај и заклињао га да већ онда