Uspomene iz mladosti u Hrvatskoj. Knj. 2

УСПОМЕНЕ ИЗ МЛАДОМТИА У ДРРАШИАКЈЈ

љевима судбине, несретна се мати није могла опоравити, те оде за двије године (1863. у гроб иза обожавано двоје дјеце. Замало па се Пукшец повукао из државне службе, пошто је већ прије због својих и свога сина заслуга био одликован племством с називом Мурски, и живио је од тада у Загребу. Од троје дјеце остаде му жива само најмлађа кћи Ема. Из љубави се удала, али несретно. Имала је ванредно лијеп и јак сопран. Мислио сам, да ће се спасти, ако се усаврши за драмску пјевачицу. Мати се згрозила, кад сам им то предложио, али се кћи толико одушевила, да није мировала, док није побила материне предрасуде. Ја сам отпутовао у Беч и представио Ему тада најгласовитијој учитељици пјевања, госпођи Маретези. Госпођа преузе Ему поучавати, и изобразивши је за умјетницу нашла јој је наскоро ангажман у Катанији, гдје је примише одушевљено и као жену и као умјетницу. Све талијанске новине славиле су у критикама и у пјесмама нову диву, Ирму Мурски. Замало је то име постало познато у цијелој Европи. На то би ангажована у дворској опери у Бечу. Развесељавала је публику у Берлину, Паризу и Лондону, Америци и у Аустралији, и премда јој је критика одрицала дубину осјећања и драмске узбудљивости, признавали су јој феноменалну љепоту гласа и виртуозност колоратуре. Ја нијесам никада имао прилике да је видим и чујем на позорници, те ваља да се задовољим понављањем туђих судова. Што је дуже пјевала, више је захтијевала, постала осјетљивија, и због критичарских замјерки чини се, да јој се Европа замјерила. Оде у Аустралију, гдје је критика сношљивија а злато обилније. Мора да јој је и глас настрадао због неуредна живота. Одушевљење је публике охладило. Послије горких разочарања и након списканих стотина хиљада, врати се сломљене душе и тијела преко Америке у Европу, и јадно умре у јануару 1889. код своје кћери, која се одмах отровала код одра материна.

Срећом, отац није доживио задњи и страшни овај ударац. Умро-је 1888. пар недеља, иза како ми је