Uspomene iz mladosti u Hrvatskoj. Knj. 2

ПОГОВОР "89

крилатице. Арапске сентенције писао је, шта више, и арапским писменима! Укратко, ове су Ткалчеве биљежнице риједак свједок његове ерудиције, полиглотства и уопће енциклопедиског знања већ у тако младим годинама живота.

За вријеме студија у иностранству Ткалац је много друговао са Србијанцима, стичући већ тада многе везе с европским интелектуалцима. Упознао се тако н. пр. и с Љубомиром П. Ненадовићем, а Ткалчево и Ненадовићево књижевниковање као младих људи има занимљиве сличности, и не само због њихове тадашње савремености, него су и по импулзивности налик један на; другога. (Исп. есеј Павла Поповића „Љубомир Ненадовић као путописац“ у Ненадовићевим „Писмима из Немачке“ С. К. Задруга бр. 165). Како је био доброг стања мијењао је универзитете и повремено опет боравио у различитим културним средиштима: тако један семестар у Паризу на философском и правничком факултету, затим зими 1846. у Фиренци и у Риму, у Паризу априла 1847. па опет у Хајделбергу. __ Бавио се доста и у Бечу, па у Минхену. Много је радио и као студент припремио докторску дисертацију. Рукопис Ткалчеве докторске дисертације налази се у архиву Матице Српске у Новом Саду, док је штампом изашла у Хајделбергу г. 1848. код Ј. Гроса. Наслов јој је у рукопису: Пе Кенсошз Спизнапае јп. УГам15 пгодисНопе, Зирзедиепзаџе !п пздет ЕссЈезјае РејоптаНог5 ргитогдиз ааџе 1пдоје Соттепкаћо Ајопсо-р озорћса. Рго ођипепда РАПозорћае Росјопа Јаштед гезреснме Јерепф! мета зепрз5н Е. |. Јепанемјс де Ткајес, Зјауцз Сгоаја, Зосјејан ТешоОпепјан | адаспрћиз, Нејдеђегсае 1848“. Мото је из списа М. Матије из Јанова чешког реформатора прије Хуса, а посвета гласи: Рашае—тезитвеп —рши5— 115. Касније је, види се по мастилу, додано: Уто Ши тзито ајаце ехсеПепиззито Јозерћо [. В, Јејасс де Вилп Рерпогшт Апзбо-Зјамсогит Вапо 4. а. а. аиског. То је очито послије повратка у Хрватску

Из предговора се види, да је Ткалац дисертацију