Uspomene iz mladosti u Hrvatskoj. Knj. 2

90 _Ј. МАТАСОВИЋ

датирао даном обљетнице Хусове смрти, дакле 6. јулија 1848. Ово дјелце, писано темпераментно и са личним заносом за цијели проблем реформације,

_ истиче њезиним зачетницима Словене, а требаше послужити и као хабилитациони спис. Изложивши покрштавање појединих словенских народа и постање словенске литургије, оцртао је значај- грчко-словенске цркве па и „мисију словенске цркве“, а онда приказао херезије, поименце Богомиле, па руске кривовјерце (монаха Андрију из „Степенаје књиге“ и Карпа Стриголника!). У ХЕМ. поглављу је разложио почетке реформације у ХЛ. стољећу, у ХМ. поглављу покрет Хусов, а у ХУГ. закључак према којему је Словенство претходило протестантском покрету као узор и покретач.“ Ткалац је, послије свога многог учења, проводио и расположен друштвени живот у пуном смислу ријечи. Мада је био по свима свједочанствима веома неугледне вањштине (био је ипак жесток кавалир), ов је јакошћу свога духа хватао социјалне везе, држао се као личност размјерно увијек на висини, а поред све амбиције и акције задржао је чедност у личном саобраћају.

Свршивши докторат наиђе на велико признање у туђини, постаде одмах доценат за санскрт и славистику на хајделбершком универзитету. Али због револуције од 1848. године слабо су ђацима годиле специјалне Музе. Због слабога одзива студената Ткалац напусти доцентуру у Хајделбергу. А Њемачку је оставио затим и због тога што му се отац био тешко разболио; а најпослије кући га потјераше и догађаји године 1848. и 1849.

Ипак има вијести, да је Ткалац 1848. „заступао“ у Франкфурту на Мајни Словене. Биће да се нашао у оне револуционарне дане, кад је опет триумфовала

# Међу Ткалчевим списима у архиву Матице Српске у Новом Саду има и скица питања, јамачно ва опоненте пригодом докторске промоције, и то из повијести, философије, филологије и математике, Е