Uspomene iz mladosti u Hrvatskoj

УСПОМЕНЕ ИЗ МЛАДОСТИ У ХРБАТСКОЈ 15

нијесу ништа урадили, а цар није ни сабор, ни мене питао, би ли започео рат“. Али су му на ово одговарали, да га се то заправо ништа и не тиче; рат бјесни, ту је, а дјед као богатун мора сам себи одмјерити | добровољни порез због ратних трошкова. Он се најприје нећкао, но када му то није хаснило, понуди најприје 10.000, затим 20.000 форинти као „добровољни ратни порез“. Па, кад је та свота одбијена као премалена, рекне он, да не даје баш ништа, а влада нека му отме што хоће против воље његове. И влада му збиља узме у име „добровољног ратног пореза“ пуне товаре жита с двију лађа и 200 волова, што му их један ратни добављач био приликом заложио. Дјед просвједова против насиља: волови да нијесу његови, те он уопће и није у праву да их кому издаје, јер би могао да упане у најнеприличније парнице. Е, па нека их од власника откупи, иронично му се одговарало, и волове су потјерали у Босну (на ратиште).“) Тај „добровољни ратни порез“ дође га на 150.000 фор. Узбјешњелог човјека тјешили су онда, да ће га цар одликовати бираним начином. Није њему стало до одликовања, одговараше он, него до неповредивости његова иметка, а та је неповредивост у царево име поништена на најгрубљи начин. А кад цар сам предњачи тако, онда у држави престаје свака сигурност посједа, па ће зато дјед да против фиска пред земаљским судовима извојшти своје неоспорно право. И уистину предаде он тужбу, да му се надокнади тај присилни порез... Никако се свијет није могао начудити наивној смјелости тога сељачића, који се усудио „цара пред царем“ да тужи. А како је у земљи расло сваким даном незадовољство, побоја се влада саблазни, те запријети Стефану Михајловићу велеиздајничком парницом (и с њом спојеном запљеном иметка). Покушавало се затим око њега „испод руке“ да приволи одустајању од парнице. Но дјед не хтједе попустити, а судови сматраху сходним, да ту тужбу игнорирају, можда и зато, што је француска револуција године 1789. бацала пламене одсјеве све до Угарске и до Хрватске!"). И тако процес мога дједа