Uspomene iz mladosti u Hrvatskoj

24 Д-Р ИМБРО ИГЊАТИЈЕВИЋ-ТКАЛАЦ

емигрант барон Варлин, а полиција је ето склона била повјеровати, да је он кадар био учинити превару, па га је брже боље притворила. А барон Варлин доиста није био такав човјек, да сада не би искористио новчани пробитак из те, њему само добродошле, полицијске заблуде. Набрзо је он мому дједу послао одвјетника, да се сњим нагоди прије предавања судбене тужбе. Одвјетник је, дашто, мога дједа ускомешао колико је већ боље знао, говорио му о одличном социјалном положају свога клијента, о великој протекцији, коју он има код двора као и сви француски емигранти, а највише о сталној вјероватности, да ће му судови због те и такове пресије одобрити захтијев сваке одштете, како је буде тражио. И мој дјед, изгубивши искуством све повјерење у праведност државе, заплаши се од Варлинова одвјетника и онога агента Угарске Дворске Канцеларије, и понуди барону Варлину одштету од 10.000 фор., које овај након дугога а привидног само нећкања на концу ипак милостиво прими. Сав схрван, душевно и тјелесно, вратио се Стефан Михајловић у Карловац, тешко се разболио, а лијечници му нијесу знали ништа друго савјетовати, него да оде у Рогашку Слатину у Штајерској. Чим је болесник био за пут, оде онамо, путујући неколико дана на прекиде пут њему указанога зденца оздрављења, но управо та употреба разори његов и онако сасвим растројени организам, те поспјеши његову смрт задњих дана мјесеца јулија године 1809.

Тко је год познавао Стефана Михајловића, сваки је судио, да је био оригинална личност: бистра и оштра ума, а у потпуном недостатку бољег одгоја и образовања, непоколебиво крута значаја и бескрајне енергије, неукротива и жестока темперамента, који му је често мутио бистрину ума, неподмитљивог правдољубља и велике доброте срца и благости. Свак му је то припознавао. Ријечју, био је барбар, кога због тадашњега сељачкога сталежа у Угарској и у Хрватској није обасјао ни један трачак европске културе ХУШ стољећа. Могао је он исто тако да буде Ирокез или Фелах,