Vasiona

Одређивање померања Земљиних полова из посматрања за одређивање тачног времена Познато je да ce при извођењу прецизних географских дужина води рачуна о утицају померања Земљиних полова. Притом ce користе координате тренутног пола које даје Међународна служба промена географгких ширина. Примећено je да ce тада знатно смањују и сезонске промене географских дужина. Н. Стојко је покушао, обрнуто, да координате тренутног пола изведе из посматрачког материјала шеснаест опсерваторија које учествују y Међународној часовној служби, и то y размаку од 1933 до 1939 г.. За координату X добио je криву која ce слаже с кривом Међународне службе ширине, док ce код криве која претставља промену координате У јављају кзвесна отступања. Она су нарочито изражена тамо где je извршен прелаз са старог Ајхелбергерова (Eichelberger) основнакаталогана нови FK 3 . Перспектива коју пружају нови инструменти којисе данас налазе y конструкцији или испитивању, за поправку положаја основних звезда, отклониће вероватно и ове тешкоће y сарадњи часовне службе са службом ширине. Б. М. Ш.

Колнелов штампајући хронограф ва o. s COI. Данас, када ce y положајној астрономији тачност посматрања применом фотоћелије на пасажни инструменат попела на o. s 001 и има тежњу за повећањем, када je тачност y одржавању времена дијапазонским и, нарочито, кварцним часовником достигла исту вредност на дан, природно je бнло потражити начин да ce ова тачност очува и приликом регистровања, како часовних сигнала тако и тренутака посматрања пролаза звезда кроз меридијан на пасажном инструменту. Регистровање посматрања вршено je до прошле године на механичким штампајућим хронографима, кад ce није тражала већа тачност од O.s 01 или на осцилографима с једним пером, чија тачност није много прелазила o. s 01, a који су још захтевали дуготрајно читање посматрачке осцилографске траке. Пријем часовних сигнала вршен je последњих година на Беленову цилиндричном хронографу, чија je тачност нешто већа, но који je са својим рваномерним обртањем ваљка синхронизованог с кварцним часовником и са својим микронским померањем пера по производиљи овог ваљка подешен за регистровање појава које ce дешавају y строго једнаким временским размацима, као што су часовни сигнали.

Прошле године je шеф техничке службе Међународног часовног бироа Колнел (Н. Colnet), уз помоћ Беленове (Е. Belin) лабораторије, конструисао штампајући хронограф који може да забележи време посматране појаве са тачношћу од o.® 001.— Њиме je данас отклоњена једна велика празнина y инструментаријуму за тачна посматрања y положајној астрономији.

Апарат ce састоји из електронског бројача и механичког уређаја са 5 точкова на којима су исписане цифре. Ови точкови y тренутку датог сигнала са инстумента, ударени аутоматским чекићем, оштампавају на краткој траци хартије минуту, секунду, десети, стоти и хиљадити део секунде који одговарају тренутку посматрања, тј. тренутку који je командован са инструмента ручним електричним контактом, котуром безличног микрометра или амплификатором фото-ћелије. Електронски бројач je синхронизован с кварцним часовником и броји уствари без инерције периоде његове струје, које y себи латентно задржава док не прими сигнал са инструмента. Тек y том тренутку он своје стање преноси на гичкове механизма за оштампазш>е, који ово стање отискује на траку од хартије. Електронски бројач без инерције био je потребан зато што ниједан механички хронограф досад није могао да пренесе регистровани тренутак без закашњења, па то не би могао ни горњи систем за оштампавање без електронског бројача. Како je електронски бројач битни део хронографа, то je могуће малом изменом y механичком систему за оштампавање посгићи и тачност од десетохиљадитог или стохиљадитог дела секунде када ова буде била потребна. Овако прецизан хронограф налази данас примене и y најделикатнијим физичким радовима, као што je бројање разних зрачења или високе учестаности, a и као саставни део електронских машина за рачунање. Још једно његово преимућство je што je врло мали и веома ce лако њиме рукује, a no својој конструкцији није подложан честим кваровима (в. сл.). Б. М. Ш.

Новч кампања интермондијалних лонгитуда y 1957 и 1958 гојини Августа 1953 одржана je y Бриселу заједничка конференција Комисије за време и географске дужине Међународне астрономске уније и претставника Међународне геодетско-геофизичке уније y вези с претстојеhoM кампањом интермондијалних лонгитуда. Познато ]е да су ове две међународне научне уније организзвале сличне кампање 1926 и 1933 г.. Астрономска посматрања y циљу извођења прецизних логитуда вршена су на великом броју астрономских опсерваторија и станица које су затварале полигон око читаве Земље. Ho она су вршена y релативно кратком размаку од 2 месеца, na je он био недовољан да ce из овог посматрачког материјала извуку сви' закључци који ce из овако организованих радова могу очекивати. Ha овом састанку одлучено je да трећа кампања започне 1 јула 1957 и да ce радови протегну до краја 1958 године. Пропоручено ]е да што већи број опсерваторија узме учешћа y овим радовима. Предвиђа ce, поред одређивања времена, паралелно одређивање географске ширине на свима станицама, астрономско и геофизичко одређивање месних утицаја на вертикалска скретања, одређивање периодичног утицаја Месеца и Сунца на ова скретања и пријем свих емисија часовних сигнала (око 50) који ce емитују y току дана на станицама првога реда. Из овог џиновског посматрачког материјала очекује ce извођење даљих законитости простирања радио-таласа, одређивање ближих законитости y разнородним варијацијама лонгитуде и размрсивање загонетног клупчета по коме ce крећу Земљини полови. Француске he станице употребити за једновремено одређивање обе географске координате нови Данжонов безлични астролаб, који ce сада налази y испитивању. Кампања he престављати највећи колективни научни посао који je до данас организован. Б. М. Ш.

Постојећа астронаггичка друштва обухватају релативно мали број чланова. Тако Америчко ракетно друштво броји 2011 чланова, Британско интерпланетарно друштво има 1970, Немачко друштво за испитивање васионе 630, Холандско друштво има 120 чланова, Аустриско 102 a Шаајцарска асгронаутичка радна заједница броји само 49 чланова. (»Weltraumfahrt“, br. 2/1953)

Колнелов штампајући хронограф на 0s ,001

ВАСИОНА I, 1953, број 1