Vasiona

нила и редослед y самим зодијакалним сазвежђима за један знак тако, да ce данас Ован налази тамо где je било сазвежђе Бика пре 2.000 година y које су време сазвежђа и добила име. Бошковић ставља звезде на граници за нас видљиве васионе и верује, да ce права васиона протеже далеко изнад звезда које сада видимо. Ова васиона, каже Бошковић, коју видимо, може да нам изгледа огромном па ипак, да je само зрнце песка y упоређењу са већим системима, васионама. A зар ми данас не знамо, да постоје други звездани светови изван наше Галаксије тзв. екстрагалаксије, или да постоје галактичка јата тј. удруживања од пар стотина галаксија као и за постојање галактичких облака, који претстављају звездане формадије од десетак хиљада галаксија, као што je наш Млечни пут. Бошковић je био на правом путу, и далеко изван свог времена, некако много ближи нама од астронома свог доба, a нарочито онда када знамо да je за њега y васиони све материја, све кретање, да ce та материја може да разређује до бесконачности, да ce честице из које je та материја могу разбијати на много мање честиде, да ce огромне масе могу збити

y врло мале запремине, што нам јасно одаје појам о звездама патуљцима и звездама џиновима за које смо сазнали тек y двадесетом веку. Он нам je, као астроном, близак нарочито онда, када нам говори, да ce васиона може да шири или да скупља, да светлост криви своје зраке, a што су научни резултати до којих je дошао наш век. Ето, ово мало речено о Бошковићу, мислим, да нам довољно показује његову високу вредност и као научника и као популаризатора астрономије, чија писања могу и данас да послуже као леп пример једне модерне популарне астрономије, код кога налазимо мисли y многим доменима по којима je он био претходник најмодернијих научних теорија. Када ово знамо, онда није никакво чудо што су га инострани велики умови упоређивали и са Да Винчијем, и са Коперником, и са Њутном, и са многим другима или што га његов један биограф, Фаброни, назива узвишеним генијем, коме би Грчка подигла споменик макар била принуђена да за то поруши споменик ког свог хероја. Ми чак y Београду нисмо том великом човеку дали бар име једне лепе улице, кад нисмо урадили нешто друго.

Dr.

Ђорђе Николић

Месец НАШ ПРВИ СУСЕД У ВАСИОНИ

Наш најближи сусед y свемирском простору je верни Земљин пратилац, Месец, na je природно да ce са њим најпре и упознамо. Истина, он je прилично ћудљив сусед, и астрономи имају доста муке да би своје теорије прилагодили његову кретању. Изгледа, међутим, да он не подноси никакву крутост, нити унапред утврђене форме, па ce често догађа, и поред тога што смо већ добри знанци, да нам с времена на време уз пркосни осмех уништи све наде полагане y тачност наших рачуна. Али, ми ce засад нећемо заустављати на тим ситним његовим изгредима, који уосталом могу бити привидни и последица наше необјективности y погледу схватања и тумачења правила „лепог понашања“. Зато оставимо по страни то питање, и настојмо да ce са њим још боље спријатељимо. Тако ћемо свакако доћи до извесних сазнања, која нам касније, y једном приснијем сусрету, могу бити корисна. Месец je од нас удаљен приближно око 30 Земљиних пренника, или тачније 384400 километара. Ta даљина очевидно не претставља неко нарочито велико растојање. Па ипак, при нашим данашњим техничким могућностима, путовање авионом трајало би нешто више од месец дана.

У ближој или даљој будућности доћи ће свакако до остварења међупланетских летова; но, лишени тога, ми ћемо ce тренутно послужити другим једним сретством, које je досад y много прилика показало нарочито добре резултате, користићемо ce својом мишљу. Њоме ћемо ce зачас пренети на то блиско нам небеско тело и упознати најважније међу чињеницама, до којих су астрономи дошли неуморним и дугим испитивањима, потпомогнути својим апаратима, дурбинима и телескопима. Растојање, споменуто мало час, претставља средње удаљење Месеца од Земље. Уствари, Месец ce креће око наше планете по елиптичкој путањи, па ce Земљи може приближити до на 356.000 километара, и тад je y п е р иr е ју, или ce од ње може удаљити 406.000 километара, тј. доспети y положај који ce назива a п о г е ј. Заједно са Земљом Месец путује око Сунца, те његова хелиоцентрички посматрана путања има изглед кривудаве линије, која je својом кривином стално окренута к Сунцу (сл. 1). Иначе, Месец je лоптасто тело (према неким теориским последицама требало би да je дугуљаст), пречника 3473 km, тј. нешто преко 1/4 Земљина пречника. Привидно, међутим, он нам изгледа исто толико велики као

ВАСИОНА I, 1953, број 1

5