Vasiona

па Braču, Selce, PAVEL KUNAVER. Faze: 1/200% raslonka 1/16; korona: 2 sek., polna odprtina.

Krog v koroni: resnična velikost Sonca v primeri s korono. Fotografiral na ploščah 10 x 15 cm »Agfa« 17 Din,

Zapadna Nemacka i evropski satelit Zapadnonefnačka vlada odlučila je 22. marta ove godine, prema obaveštenjima agencije Rojter, da otpočne pregovore sa vladom Velike Britanije o učešću u britansko-francuskora projektu za stvaranje evropske rakete za lansiranje veštačkog satelita. O tome je diskutovano i sa britanskim ministrom finansija Selvinom Lojdom za vreme njegove martovske posete Bonu. U obaveštenim krugovima se kaže da šanse Zapadne Nemačke da se pridruži ovom projektu »nisu nepovoljne«, ali da prethodno mora doći do novih razgovora stručnjaka. Od Zapadne Nemačke britansko-francuski partneri traže da plati 12 miliona funti sterlinga za prvi petogodišnji budžet ovog projekta, koji se procenjuje na ukupno 70 miliona funti sterlinga. Velika Britanija, čija će raketa »Blu strik« biti iskorišćena za prvi stepen predložene trostepene rakete, ponudila je da isplati oko trećinu od ukupnog budžeta. Francuska bi izradila drugi stepen ovë satelitske rakete, dok bi ostale države učesnice preuzele brigu oko treceg stepena. Zapadnonemački ministri podeljeni su u mišljenju o prihvaćanju ili neprihvaćanju ovog projekta. Neki od njih naklonjeni su predlogu da treba upotrebiti američke rakete za lansiranje prvih zapadnoevropskih veštačkih satelita. Politick! posmatrači izjavljuju da će se Zapadna Nemačka priključiti ovom projektu, ako se odluči na to, samo da bi u neku ruku pomogla Velikoj Britaniji u pogledu njenog platnog bilansa. S. K

Odnos uspelih i neuspelih lansiranja Veoma veliki procenat neuspelih ispaljivanja satelitskih raketa Američki časopis »Missiles and rockets« objavlo je u broju od 20. marta 1961. godine zanimljivu tablicu sa podacima o uspelim i neuspelim lansiranjima satelitskih i vasionskih raketa sa téritorije SAD: Ocena . Proiektil Uspešno uspeha u Ukupno J lansirano promi- lansirano lima VANGUARD 3 0,273 11 JUPITER-C 3 0,500 6 THOR-ABLE 3 0,429 7 JUNO II 4 0,500 8 ATLAS 1 1,000 1 THOR-AGENA A 10 0,667 15 ATLAS-ABLE 0 0,000 3 THOR-ABLESTAR 4 0,600 6 ATLAS-AGENA A 2 0,500 4 THOR-DELTA 2 0,667 3 SCOUT 1 0,500 2 THOR-AGENA B 5 0,867 6 Ukupno 38 0,528 72 U ovoj tablici su kosmičke rakete »Pioneer I« i »Pioneer III« ispaljene prema Mesecu, pomoću projektila »Thor-Able« i »Juno II«, prikazane kao uspeh jer su, iako nisu dostigle cilj, uspešno startovale. Casopis je ovu tablicu objavio bez komentara. Ako je analiziramo videćemo da su svi ovi raketni projektili, koji su upotrebljeni za američke projekte istraživanja vasione, sa motorima na tečno raketno gorivo. Izuzetak je projektil »Scout« koji ima motor s čvrstim gorivom. Pada u oči da gotovo polovina od izvršenih lansiranja nije uspela. To znači da je procenat sigumosti prilikom lansiranja savremenih raketnih projektila, koji mogu postići brzinu oslobadanja, pri sadašnjem nivou raketne tehnike, još uvek 50 : 50. Možda bi se ova prilično crna slika popravila kada bi se uporedivali uspesi i neuspesi od pre dve ili tri godine sa najnovijima. Ipak, ozbiljnija analiza se na osnovu ovih podataka ne može izvršiti, naročito ne o stèpenu sigurnosti u raketnoj tehnici, jer zasada ne postoje slični podaci za eksperimente izvršene u Sovjetskom Savezu. S. K.

РОТЕК SOLNCNEGA MRKA 15.U.1961.

ВАСИОНЛ IX, 1961 број 1