Vasiona

јег горива за ракете и могућности достизања космичких брзина. Научник je убрзо утврдио да ће са тада познатим хемијским горивима достизање космичке брзине бити веома слохен процес, За достизање космичких брзина Циолковски предлаже вишестепене ракете и износи њихову детаљну математичку теорију (Сл. 5).

Године 1934 1935. Циолковски предлаже још једно решење овог задатка и њему даје назив ескадрила ракета. У овом случају ракете су ce спајале паралелно и радиле истовремено, али су користиле само половину горива. После тога ce гориво једног дела ракета сливало y полупразне цистерне другог дела ракета које су наставл>але пут са читавом залихом горива. Празне ракете су ce одвајале од ескадриле и враћале на земљу. Овај ce процес продужавао све док не би остала само једна ракета која би достигла космичку брзину (Сл. 6). Последње године Живота Циолковски je посветио разради теоРије реактивних авиона. Проучивши многе апарате дошао je до

закључка да пршљенасти мотори морају бити замењени реактивним. Скоро десет година пре него што je полетео први реактивни авион, научник je рекао: „Иза epe авиона са елипсом мора да следује epa реактивних авиона или авиона стратосфере.“ За свој 75-ти рођендан, 1932. год. Циолковски je одликован Орденом трудбеничке црвене заставе. Још почетком двадесетих година y Москви и Лењинграду су основане групе за изучавање кретања на реактивни погон, које су умногоме помогле развој ове гране технике. Циолховски им je све до своје смрти 19. септембра 1935. помагао y њиховом раду. Данас ce y Калуги y његовој кући налази музеј, a y граду му je постављан споменик. Међутим, најлепше признање овом великом научнику и најлепша награда то je остварење њетових идеја. Циолковски je писао да ће пуштање вештачкот Земљиног сателита бити први корак y покоравању васионе. Године 1957. совјетски научници су избацили први вештачки Земљин сателит, a ускоро су избачена још два. Подаци дсбијени са тих сателита, о атмосфери, о магнетнсм пољу Земље, микрометеорима, били су од огромног значаја. У проучавању горњих слојева атмосфере велику су улогу одиграле ракете од којих je последња достигла висршу од 473 км. Јануара 1959. послана je прва космичка ракета y правцу Месеца. Последњи степен ракете je прошао на растојању од 5 —6 000 км. сд површине Месеца и, наставивши да ce креће, ушао y елиптичку путању Сунца. Ујесе« 1959. прва совјетска космичка ракета ce спустила на Месец. Нешто касније пуштена je трећа космичка ракета на којој ce налазила аутоматска међупланетарна станица одређена за обимна научна истраживања. Док je облетала Месец,

Сл. 4 Схеме Циолковскових ракета које ce крећу помоћу течног горива

Сл. 5 Циолковскови цртежи земаљске и космичке ракете, која je y њу увучена

ВАСИОНА. IX, 1961 број 2