Vasiona

ПOЧЕЛИ СУ КАO АМАТЕРИ

Астрономија je једна од најпривлачнијих наука, na je то, изгледа, главни разлог што je велики број славних астронома потекао од људи свих могућих професија. Врло често ce десило да су одкрића од капиталне вредности била дело људи, који су аматерски неговали астрономију и који су после тога сав свој иметак, време и способности посветили асхрономији. У прво доба астрономске науке, y старом веку и y доба ренесансе, струке нису биле издиференциране, тако да ce о правим аматерима не би могло ни говорити. Тек од доба Хајгенса и Њутна, може да ce каже за све већи број људи да су ушли y домен астрономиЈе, често на врло бизаран начин. Данцишки пивар Јан Хевелке или Хевел (161 1687) je зачетник прве озоиљније селенографије. јљегови радови су послужили многим будућим астрономима., Мало познати оргуљаш из Хановера, Виљем Хершел (1788 —1882), постао je један од најславнијих асхронома свих времена. ин je творац стеларне асхрономије, проналазач планете Урана, коју je он назвао Георгиум Сидус, да би дооио xojy пару од свог земљака, енглеског краља laopça ill, који je нладао дшглеском, мада je био Хановерски принц. лершел je начинио низ одкрипа; пронашао je два Сатурнова сателита: Мимаса и Енцеладуса и два Уранова: ТиханиЈу и иоерона. Пронашао je многе авезде, двоЈне и променљиве, звездана jaxa, аморфне и спиралне маглине итд. Еавио ce и космогонијом. хоегов син Сер Јдон, ce много истакао проучавањем звезда са Јужне неоеске хемисфере. Вилхелм Олберс (1768—1840), о коме je било речи y „Васиони“ бр. 3 за 1960, био je лекар практичар. Ипак то му није сметало да пронађе једну дугопериодичну комету, мале планете Иалас и Beery и да да свој не мали допринос теорији орбита. Фридрих Бесел (1784 —1846), био je хрговачки помоћник. Упознао ce са Олберсом и изненадио овога својим познавашем астрономије. Бесел je био велики теоретичар астрономије, сасхавио je каталог 3 000 звезда. Он je измерио паралаксу звезде 61 Лабуда, што je пионироки рад на хом пољу. Бесел je рачунски предвидео могућност посхојања „невидљивих звезда“, тј. до тада неосмотрених пратилаца или компоненти Сириуса и Прокиона, што значи да je он творац асхрономије невидл.ивих небеских тела. Александар Бувар (1767' —1843) до своје 18 гоДине био je чобанин, али ипак je y eneo да постане академик и доживотни директор Париске опсерваторије. Пронашао je 8 комета, помагао Лапласу на израчунавањима при изради Лапласове „Небеске механике“. Израдио je познате таблице креташа планета Јупитера, Сатурна, Урана и y сарадњи са астрономом Бургом, радио на теорији Месечева кретања. Карл Брунс (1830 —1881), син једног бравара и сам занатлија. Проналазач низа комета и теоретичар. Израдио je беспрекорне логаритамске таблице са 7 децимала. Шербурн Бернхам (1838 —1821), иако стенограф по занимању, учинио je знатне услуге астрономији. Пронашао je 451 двојну звезду једним скромним ДУрбином. Толико ce прославио, да су га и без једног семестра астрономије позвали да буде стручни сарадник Ликове и Јерксове опсерваторије и најзад Зе постао професор астрономије на Универзитету y Чикагу. Пронашао je још 1274 двојне звезде и саставио обиман каталог двојних звезда, y два тома. Жан Шакорнак (1823—1873). Овај лионски пиЉа Р, постао je сарадник Лионске и Париске опсер-

ваторије. Пронашао je шест астероида, једну комету итд. Нарочито му je запажен рад „Атлас неба y области еклиптике“, којим je желео да помогне при проналажењу малих планета. Смрт га je прекинула y том прецизном и пипкавом послу. Џон Долонд (1706 —1761), чија ce стогодишњица од смрти навршава ове године, био je ткач. Сасвим случајно постао je творац чувених Долондових дурбина, који су начинили преокрет y астрономији и дуги низ година били појам прецизности и квалитета. Јозеф Фраунхофер (1787 —1826), шегрт y фабрици. Uh je постао чувен по савршеним оптичким инструментима Koje je пронашао и израдио, a нарочцто по свом хелиометру којим je омогућио Беселу да измери паралаксу 61 Јтаоуда. Иронашао je линије y Сунчевом спектру коде су ио њему назване. године 182ч. израдио je наЈвепи рефрактор на свету, y оно дооа, који je Оио инсгалиран y дорпату, данас jypjeß, или како га Естонци зову Тарту, на хамошњиЈ опсерваториЈи. иречник сочива je износио 24 с м. Ерман Голдшмих (1802 —1866), немац пореклом, из црранкфурта на маЈни, али нахурализовани ЧЈранцуз. iDi4O je сликар пеЈсажа. Из свога ахељеа на мансарди кафане „ирокопе", y Једно] од нијмх париских улица, посматрао je неио Једним догледом. je да одкриЈе 14 малих планега од iöü2. до Iböi. године. Иехар Ханзен (179b — 18v4) часовничар, постао je један од наЈвепих асхроиома-хеорехичара. Јгадио je на планетсхим и комегским перхуроадиЈама, a иосхавио je и Једну хеорИЈу лаесеца. Карл Хенке (1793’ —1866) био je пошхар y дрездену. Иронашао je два планехоида; Acipejy и Хеое. Acxpeja je оила прва мала планеха нарена после схагнациЈе y одкрииима малих планеха начињеним од 1801 —1807. годрше. Симон Њукомб (1835 —1909) био je собар, дрводеља и измењао je чихав низ занимања. 11осхавио je теориЈу о Месецу, био je велики хеорехичар и саставио je врло прецизне планехске хаолице. Жан Луј Понс (1761 —1831) je био послужихељ на Марсељској опсерваторији. Иронашао je 36 комеха, y року од 2b година. Он je рекордер по броју пронађених комеха. Ернесх Темпел (1821 —1889), литограф по професији. Пронашао je са својим скромним дурбином низ комеха, асхероида ихд. (12 комеха и 6 асхероида). Иронашао je и маглину око звезде Меропе y 11лејадама. Немогуће je поменухи све који су -допринели данашњем напрехку астрономије, a они сами чесхо су били најскромнијег позива, па их je астрономија привукла и они су јој дали свој хрибух. Најзад, напоменимо још неке дехаље. Један од најпознахијих америчких асхронома, који je начинио низ одкрића y Млечном Пуху и y обласхи спиралних маглина био je улични фотограф Барнард. Познахи опсерватори Месеца били су: Виљем Бер, банкар; Хајнрих Медлер, учихељ; Виљем Шрехер, правник ихд. Проналазач периодичности Сунчевих nera био je немачки апохекар Швабе; Алван Кларк, чувени опхичар, био je пре него што je то посхао: ранчер, цртач, гравер, сликар и најзад проналазач Сириуса Б!

AD AUGUSTA PER ANGUSTA! PER ASPERA AD ASTRA!

Драгослав Ексингер

ВАСИОНА IX, 1961 број 2

51