Vasiona
σ srednja gustina materije ostrva, τ 300 kalorija, to je količina toplote koja se oslobada pri hladen ju 1 cm 3 lave sa polazne temperature od 1000° na uobičajenu temperatura kamenja, J ekvivalent toplota-rad. Ova formula može se iskoristiti i u slučaju Mesečevih kratera. U ovom slučaju V označava zapreminu zida kružne zapremine. Za σ gustinu usvojičemo vrednost 2,7 gram/cm 3 . Zapremina centralnog brega je veoma mala u odnosu na zapreminu zida, i zato u našim rasmatranjima nismo vodili računa o centralnim bregovima. Pri proceni zapremine zidova kratera koristili smo podatke američkog astronoma R. B. Baldwin-a:
Kao što vidimo nagib unutrašnje strane zida menja se u funkciji od prečnika. Pad ka spoljnjem terenu je, uglavnom, izmedu 1° i 4°. Mi smo za sve slučaj eve uzeli 3°. Količinu energije koja je potrebna za formiranje poj edinih kratera i kružnih planina izračunao je i Baldwin. Pri ovim računima orje pretpostavio da su ove tvorevine nastale padom meteora. Sledeča tablica daje njegove rezultate. Sledeča tablica daje sliku o masi zidova pojedinih kratera i kružnih planina.
Ako iskoristimo napred datu formulu Yokoyame, dobijamo sledeče vrednosti o potrebno j energiji za formiranje kratera i kružnih planina;
Prikazačemo podatke koj e je dao Yokoyama o potrebno j energiji pri stvar an ju nekih vulkanskih ostrva na Zemlji:
Uporedenja radi napominjemo da je atomska bomba bačena na Hirošimu imala energij u od 8,4. 10 21 erg, dok je najjača hidrogenska bomba dosad isprobana (Tihi okean, 21 avgust 1956) dala 2,1. 10 23 erg. Pomoču formule Yokoyama izračunali smo količinu energije potrebne za formiranje Etne i ostrva Havaj, na ko jem su vulkani Mauna Loa i Mauna Kea.
Neobično je interesantno da je potrebna energija u slučaju največih kružnih planina (na primer Clavius) skoro istovetna kao kod največih vulkanskih ostrva na Zemlji (na primer Havaj). Sta je bio izvor energija u unutrašnjosti Meseca? Prema našim računima, širenje Meseca (Vidi »Vasionu« br. 3 za 1960). Osnova ove pretpostavke je teorija madarskog geofizičara Prof. L. Egyed-a. Prema Ramsey-u i Egyed-u jezgro Zemlje je u metalnom stanju. Prema kosmološkoj hipotezi engleskih teoretskih fizičara Dirac-a i Gilbert-a gravitacija se menja u funkciji od vremena, i što više protiče vreme tim više opada sila privlačenja između nebeških tela. Metalno stanje u unutrašnjosti neke planete zavisi od pritiska, a pritisak pak od vrednosti gravitacije. Prema torne, ako opada gravitacija tada isto tako opada i pritisak u unutrašnjosti Zemlje. Kao posledica ovog procesa materija u susedstvu jezgra pretvara se iz metalnog u obično stanje, što dovodi do povečanja materije koja menja stanje. Kao konačna posledica toga širi se cela Zemlja. U rani jim radovima več smo pokazali da je nekad Mesec mogao da ima metalno jezgro. To je bilo pre mnogo miliona godina, kada je gravitacija bila jača od sadašnje. Zbog pretvaranja materije jezgra, i Mesec je morao, u prvoj fazi svog razvitka, da se širi. Možemo izračunati da pri širenju Meseca za »podizanje« kore utrošeno je godišnje 6,7. 10 2S erga rada. Ovo podizanje imalo je pravac suprotan od pravca polja teže. Kasnije čemo govoriti o tome zašto je potreban ovaj podatak. Prethodno treba da izračunamo koliko je energije bilo potrebno da se stvore svi vidljivi krateri i kružne planine na Mesecu. . Pretpostavimo da druga strana Meseca sadrži približno isti broj kratera kao i vidljiva strana, tada bi za formiranje svih kratera trebalo 1,364. 10 32 erga energije. Uzmimo još i to, da je za stvaranje svih kratera i kružnih planina bilo potrebno 20 miliona godina. Za to vreme za podizanje Mesečeve kore pri širenju Meseca utrošeno je 1,34. 10 3f> erga energije. Ova ogromna
Tablica 1
Tablica II
Tablica 111
Tablica IV
Tablica V
Tablica VI
ВАСИОНЛ IX, 1961 број 4
99
Prečnik kratera, km Srednji ugao nagiba unutrašnje Strane zida, stepen 0— 30 33,5 30— 50 22,7 50—100 14,8 '100—. . . 11,6
Prečnik kratera, km Potrebna energija, erg 1,6 7,4. 10 21 32 1,0. 10 26 64 1,1. 10 27 96 4,4. 10 27 128 1,5. 10 28
Prečnik kratera, km Višina zida, m Masa, g 1,6 108 6,507. 10 15 32 840 3,429. 10 18 64 1260 14,121. 10 18 96 1530 34,074. 10 18 128 1770 53,460. 10 18
Prečnik kratera, km Masa, g Toplotna energija, erg 1 2,7. 10 15 3,39. 10 25 10 3,0. 10 17 3,77. 10 27 100 3,6. 10 19 4,52. 10 29 200 1,1. 10 20 1.38. 1030
Masa, g Toplotna energija, egd Naziv 4,27. ΙΟ 15 5,5. ΙΟ 25 Toshima 2,30. ΙΟ 16 3,0. ΙΟ 26 Niizima 3,68. 10” 4,6. ΙΟ 27 Soofu-gan 2,02. ΙΟ 18 2,5. ΙΟ 28 Južni Sulphur
Masa, g Toplotna energija, erg Naziv 2,3. 10> 8 2,9. ΙΟ 28 Etna 2,0. ΙΟ 20 2,6. ΙΟ 30 Havaj