Vasiona

основаније, које ce нађе y таблици. Дода му ce редни број месеца y години, при чему јануар носи редни број 1, a фебруар ce изоставља. Збиру ce затим дода број дана испред оног који ce тражи. To ће бити дан старости Месеца. Ако je добијена вредност већа од 30, овај број ce од ње одузима. Нећемо ce задржавати на чисто календарским подацима који ce налазе y овом рукопису, већ напоменути да ce још један круг Месеца налази, на следећим листовима, друкчије приказан. У правилно нацртаним круговима, уз помоћ скраћеница и симбола, дати су углавном исти подаци као y раније помињаном кругу који je табеларно изложен. Овај други круг Месеца није потпун, недостаје му почетак и делови средине. Између првог и другог деветнаестогодишњег круга Месеца y овоме рукопису Народне библиотеке постоје извесне разлике. Сравњивање једног и другог круга Месеца са брижљиво израђеним астрономским таблицама показује да je први, табеларно приказани круг Месеца, прилагођен раздобљу које почињаше са годином 1390, док ce онај други круг Месеца поклапа са раздобљем од 1409 до 1427. Веома je занимљив одељак о елементима. Он ce, међутим, налази на много оштећеним листовима, при крају рукописа. Помиње ce мишљење неких да je небо од леда. О леду као материји од које je начињено небо размишљали су неки писци средњега века, да ce не би удаљили од Старога завета, a да некако ипак објасне зашто небо ке падне. У нашем рукопису прелази ce затим брзо на мишљење светог Василија и Аристотела, који сматрају да постоје четири елемента, па и Платона, који je сматрао да je небо од неког посебног елемента. Небо, наставља наш писац, не стоји изнад Земље, као што људи говоре. Оно је округло, са Земљом y средини и обрће ce као коло, носећи са собом звезде од истока ка западу. Говори ce о вишеструком небу, по античком схватању, при чему ce на свакоме од њих налази по једна планета. За планете не треба мислити да су богови, али оне су од Bora добиле силу о којој говоре звездочатци. Следују имена планета и њихови симболи: Крон, Зевес, Арис, Аполон, Афродит, Јермис (недостаје Месец, јер je лист поцепан). У одељку „О планитох“, који je такође добрим делом нечитак, помиње ce како ce планете крећу од запада према истоку, па тако заваравају човека. Отуда им назив „л’стиве звезде“ (варајуће). Насупрот планетама, постоје неварајуће звезде, a то су зодиачки знаци. Они нас не варају јер су увек на истоме месту на небу и крећу ce заједно с њиме. Називају ce још зодијама (зато што су претстављени животињама) и домовима. Домови су зато што y њима наизменично бораве Сунце, Месец и планете. И y списку зодија налазе ce њихови симболи. Имена су им (Ов’н), Јун s ц, Бл(изн’ц), (Рак), Л’в, Дева, Јарем, Скорпија, Стрелец, Козирог, Водолеј и Риба. Овде je крај сачуваног дела рукописа. Иза речи о зодиаку налази ce повезан други текст, писан другом руком и другог садржаја.

Ненад Јанковић

KRETAЊA ЗВЕЗДА*

Обичним посматрањем стиче ce утисак да многобројне звезде на небу не мењају своје међусобне положаје и изгледа нам као да су причвршћене на небеској лопти. Због овога су и добиле назив фиксне звезде или некретнице. Међутим овај привидан феномен, као што je то често y астрономији, не одговара стварности. Помоћу усавршених метода посматрања новије астрономије установљено je да ce и некретнице крећу. Што ce ова кретања не могу приметити y кратким временским размацима потиче од несхватљиво огромне удаљености звезда. Стварно чињенично стање je утврдио Халеј почетком XVIII столећа. Он je показао да ни одстојања звезде од Земље или од Сунца нису константна, нити сферне координате звезда не остају исте. Он je даље изнео да су ce неке сјајне звезде помериле са места која су им била означена y Птолемејевом каталогу и то за читав износ Месечевог привидног пречника. Кретања звезда кроз простор су y неким случајевима брза a изгледају нам спора само због њихове велике удаљености. Код кретања звезда разликујемо следеће три врсте: сопствено кретање, радијалну брзину, ротацију.

* Предаваше на курсту за спољне сараднике Народне опсерваторије.

ВАСИОНА XVII. 1969.2

43