Vasiona

грађу, из новина и часописа, да би опремила ову изложбу. На педесет паноа, y слици и речи приказане су етапе лета „Апола 11“ са херојском посадом y којој су били Армстронг, Олдрин и Колинс, њихово путовање од Земље до Месеца и натраг, искрцавање првих људи на Месец и појединости њиховог боравка на нашем васионском суседу. Изложбу je отворио Проф. Др. Татомир Анђелић, председник Југословенског астронаутичког и ракетног друштва (ЈАРД) на дан 7. септембра 1969, y новој школи y Лозовику. Изложба je била отворена од 7 до 14 септембра. Р. Ј.

VI совешание по ироолсмам планетологии Географическое обицество CoKoaCCP.Btin. 1,2. Ленинград 1968. Географско друштво СССР-а y сарадњи са свесавезним минералошким друштвом, лењинградским одељењем свесавезног астрономско-геодетског друштва, одељењима геологије и мидшнералогије лењинградског друштва природних наука и др. организовало je VI саветовање о проблемима планетологије. Саветовање je одржано y Лењинграду 1968. године. Саопштена су 93 реферата сврстана y четири групе: планетарна геологија (39), селенологија, ареологија и хермесологија (53 реферата). Тезе ових реферата су објављене y две посебне свеске с тим што су y првој дата два уводна реферата „О научно-друштвеним путевима развитка идеје астрогеологије и планетологије“ (A. В. Шнитников) и „Планетологија, њен положај y систему наука, главни проблеми“ (П. С. Воронов, Л-О.А. Ходак, A. В. Шнитников). У првом реферату приказан je кратак историјат рада претходних саветовања. I саветовање, одржано 1955. године, имало je карактер конференције на којој je приказано само 6 реферата. При томе je значајно истаћи да je иницијатива за тај састанак потекла од Географског друштва СССР-а „које je следујући своје традиције подржало развитак нових праваца, блиских и географским идејама широког профила“. Исто друштво оснива Комисију за астрогеологију која 1956. године организује II конференцију на којој je саошптено 8 реферата. Мада je рад

ове конференције и комисије наишао на оштре критике од стране неких научних кругова, Географско друштво успева да одбрани научни и општедруштвени значај овакве делатности. Најбољи доказ за то je садржај рада 111 конференције одржане 1960. године на којој je поднето 20 реферата на тему „О проблемима теорија Земље“, док су само два реферата дохакла и питања других планета, Месеца и Марса. Рад ове конференције je побудио шири интерес многобројних научника из свих крајева Совјетског Савеза што je представљало сатисфакцију за Географско друштво СССР-а као иницијатора које настоји да усмери ову делатност на правилан пут и passman. Сходно таквим интенцијама организовано je IV саветовање о проблемима астрогеологије 1962. годике y чијем програму je било више ов 50 реферата који су били сврстани y шест проблема: о општим законитостима астрогеологије, законитостима развитка планета, о законитостима распореда морфоструктурних елемената Земље, о узајамном дејству Земљиних омотача с физичким пољима Земље и Космоса, о периодичности геолошких догађаја и о енергетици геолошких процеса. Из проблематике ових реферата ce видело да je првобитни астрогеолошки правац све вшпе задобијао форму планетолошког. Због тога ће програм V саветовања и носити назив „О проблемима планетологије“. Оно je одржано 1965. године и имало je 51 реферат; реферати су сврстани y четири групе: општа планетологија, планетарна геологија, селенологија и ареологија и ареографија. Основни правац овог саветовања je било стремљење ка развитку ошптетеоријских проблема планетологије. У другом реферату одређује ce положај планетологије y систему наука које ce баве проучавањем планета Сунчевог система. При томе аутори дају схематску поделу тих наука које воде порекло из астрономије и исте представљају: планетна механика, планетодезија, планетографија, планетологија, планетофизика, планетохемија и планетобиологија. У овоме низу наука планетологија заузима централно место и н.у даље деле на: селенологију, геологију, афрологију, ареологију и хермесологију. Слично планетологији

78

ВАСИОНА XVII. 1969. 3—4