Večernje novosti

Стоана 2.

,Н О В О С Т И'

совина, ПЈера Ломбарда, Лангежа, Паладија, Мора Кадућија, Скамоција и читавог низа других Богом обдарених људи. * Од световних грађевинских споменика најславнији је Па лата Дуждева, сазидана 814. године, али пет пута разоравана и поново зидана. Ову, коју ми данас гледамо са дивљењем, сазидали су генијални неимар Ђовани Буано и његови синови. Зидање и украшавање сликама, мозајиком и скулптурама трајало је од 1424. до 1463. године. Та пглата је историја Млетака. То је врело најчудннјих историских успомена, политичких и злочииачких подвига. Испод ње су чувене др жавне тавнице, од којих су у нене пуштали воду и на нај-

предузећа. Млетачка трговина поаова се знатно подигла, а долазак странаца оставља сваке године велики број милијова. Галерије слика, академије, изложбе, добри хотели, историске библиотеке, одржавгју Млетке на висини и у непрестаном додиру са целим светом. Млеци су из давнине чувени и као позоришна варош. Данас је у Млецима чувена опера Ла Фениче, у којој има 3000 места, а затим позоришта „I олдони", „Росини“, „Малиброн* и друга. У вароши |е и чувена италијанска фабрика торпеда и око 200 фабрика стакла са 5.000 радника, Од доброчиних завода има једну вглику болницу, сазидану 1485 године, два завода за душевно оболеле. један завод за находчад, два дома за сироти

ужасније начине сатирали суж- - ’ за глувонеме , ње великих нмена незгоднедр- за сиротињу ИТД Ј

жавној политици или творце великих преступа. Ту палату везује са великом државном тавницом чувени Мост Уздисаја. Ванредио су лепе старе, др жавне зграде : Ковница (Цека), Стара Архива, Старе и Нове Прокурације и Арсенал, у коме Је за време силе млетачке републике радило 15 000, а сад раде око 4.000 радника. Стотине старих мраморних и новијих камених палата, све лепших Једна од друге, свака са својом светлом и мрачном исторнјом огледају се у водама многобројних канзла. Од њнх ћемо поменути : К ада Мосто (сазидана у Деветом Столећу), Фоидака деј Турки (из Једанаестог Столећа), Ка д’ Оро (из Четрнаестог Столећа), па палате чувених породица Кантарикија, Фсрзетија, Лореданз, Барбара, Кавалија, Фоскарија, Бемба, Саграда, Бернарда, Камерленга, Маченига, Гриманија, Ђустинијанија, Дарија, МоразиниЈа, Манина и толиких других. * Данашњи Млеци имају око 160.000 становникз, рачунајући ту н гарнизон од 30 000 људи. У Млецима је седиште католичког патријарха, внших грађанских и војвих власти, разних номора, великих индустриских

Чувени су још: архолошки музеј, богословија, виша трговачка школа. технички факул тет, маринска школа, школа за бродарске машинисте, музичка акалемија, занатско-уметничка школа, хапсана за жеиске и велики парк, који Је подигнут по заповести Наполеоновој. Од споменика велнке уметности ваља споменути: споменик Кандотијера Бартоломеа Колеона на коњу од АндриЈе Верокија и Леопардија из Петнаестог Века; бронзане фигуре фра Паола Сарписа и Манина, подигнуте 1875 године; Виктор Емануел Други на коњу, споменнци Гарнбалдија, Голдонија, нашег Николе Томазеа, инжињера и политичара Палеокапз, и испнтивача Северног Пола Ф. Квгринија. * Млеци су сами по себи војничко утврђење. Са сува варош брани утврђење Малгера и 14 мањих разних утврђења. Са мора варош бране утврђења: Св. Никола на Порто ди Лидо; Алберони, и Св. Петар, који је на Порто ди Маламоко.

Са италијанског војишта

Ворбе на Мору Атина. Ј8. маја Иомандант и пушници са ,Адријатика“, који јс јутрос сшигао у Пиреј враћајући се из Грсша, дају шачне детаље о борби код острва Виса (Лиее). .Адријатик * је арисуствовао борби са раздаљине од 8 миља. Борба се водила између ает контра-торпиљера аустријска и три ишалијанске крстарице и трајала је 20 минута. Противници су се тукли на растојању од 6 миља. Нонтрашораиљери аусшријски иуцали су нагло на крсшариие, које нису одгоиарале, већ су аоку шавале да се што више приблпже неарајатељу. Одједном се једна крстарица одвоји и облак дима појави се на њој. Ионтра шораиљери се окренуше и пођоше брзо ка Пуљу гоњени двема крстарицама. Један контра торпиљер заустави и иође у сусрет ирвој крстарици која се погођена једним метком зааали. Концентрацнја Аустријанаца Букурешт, 13. маја Аустрија је конценгрисала 300 хиљада Бавараца у Тиролу. Друга аустријска армнја, сасгав.љена од 400 хиљада љу п и, концентоисана јс у Хрвагској и Истри. Италијанснн успеси Рим, 13. марта Наше труне су прешле границу и заузеле варотиие. 1 : ивињано и Клрмон у Фрнаулу 1 Ау стријеке трупе лале су онајан отиор у пределу 7езо. Операције у Тиролу и Трентину *, Рим, 13. маја Главни (итаб јав/ља под 12. мајем о ооерацијама у Тиролу и Трен

г. М. БоЈовић, успео |е да добије овај радиотелеграм са Дарданела: „Кад су се после првог удара Турци поколебзли, наша Јуначна војска узела је јуришем на бајонет неколико веома важннх онкопа и прилаза ка висовима близу Еркти. Све је добро. Дух је војске изврстан.“ То је све што се могло добити са правог извора. Међутим допнсник саопштава још и ове као поуздане вести: Савезне војске наступају опе ришући поглавнто против утврђења дуж обале мореуза. Сад Осим тих нма још и дванаеа п се битка води на простору измањих утврђења на Лиду. 11о- , м еђУ Ма ЈД° са и Галипоља. Тур ред њих ради одбране Млегака ЈУ н “ ЧкИ °Р аие евак У СТ0П Ује и утврђење у Кођијн а тако То сви признају. Турцима коисто и утврђвње Брондопо. мандују искључиво немачки официри, који често нскачу из опкопа и воде Турке у бесне нападе. Флота такоће непрекидно оперише. И ако са турских утврђења слабо одговарају на ватру флоте, не може се по сигурно рећи да су батери.е /к^ника У Капођи Зау- турскнх утврђеља сасвим ућут; д>емика. Ј ги*Дори зау канс Ми сли се да сс иза то;а з^ли смо више цланацо- К р И ; е каква замка, као што је МрТиЛ»ери)а ке.триЈо*' оило у феоруару. Ла то ес поте/ћева отворила је ва- ступа са највећом обазрнвошћу тру против Коике Ми- 11 У потпуној тајчн. сурине гли без икаква Продужилм сјло на- Процена штетеу Беогрзду предованзе близу Каоо- цр Ганв88ЦМ Ј а посда О но процвнв

ма у Вождовој улиин, један општински чиновник измерио је хлеб који је продат г-ђи Мици Добрачи и нашао је, да тај хлеб тежи 700 грама. Цена хлебу бида је 0.40 днн. а измерио га је Бранко Лу кић пиљар у присуству грађана. Буђав хлеб. Јуче је лиферован IV. резервној болници такав хлеб за болеснике, да би сваки морао добити још по једну нову болест, да га није управник болнице вратио. Хлеб је био гњецав, кисео, горак, буђав и непечен. Ми не знамо ко снабдева ову болницу хлебом, али тражимо да овакве случајеве треба кажљавати не само новчано већ и кривично. Јер дати болеснику да једе онакав хлеб, какав смо ми јуче видили, не значи друго но троватн га. Надолазак Нишаве. Одјуче је Нишава цочела нагло надолазчти. О томе )е | Благодарећи љубазности ка- Ова) извештај „Руском Сл> Дошао и званичан извешпетана једног француског па-!ву“ даткран је 6. маЈа. . тај начелства окр. Пиротроброда у солунском приста-ј „ ског. ништу, дописник „РускогСлова* I Стрздање „Геоена* и »Ха-

Јих ратних бродова (747,286 тона), заузима шесто место уреду великих флста (после Енглеске, Немачке, Сједињгниг Америчких Држава, Русије и Франц)ске); по количини артиљериЈе (1848 топова) пето (п»во Евглеска са 2878 топова већег калибра од 10 с. м. друго Француска: 2619; треће РусиЈа; 2446; четврто Немачка: 2194); по броју торпиљерских апарата (415) четврто (прво Фргнцуска: 900; другоЕнглеска: 870; треће Русија: 448; Немачка са 350 апарата заузима тек пето место); .по броју посаде (35.000) шесто (прво Енглеска: 197.147; друго Немачка: 57.000 треће Франиуска: 50953; четврто Ру сија: 50 000; пето Сједињење Америчке Државе: 50.000). У италијанској флоти има 15 линијских бродова, 5. оклопњача обалске одбране, 26 крстарпца (оклопних и са оклопом на крову), 26 контраторпиљера, 66 миноносаца, 17 подводних лађа.

У Х0ЛАНДИЈИ Холандија готова за рат Коресподент „Фигара“ црта овако положај ХоландиЈе: Симпатије холандског народа су несумљиво на страни Тројног Споразума. Излози свих радња пуни су портрета белгиског Краља и гералисима Жвфра. Хоманђани се радују сваком успехусавезничкевоЈске. Холандија избегава рат, али је спремна и већ сзд располаже са армијом од 300 аиљада војника, који су одличко спремви и обучени, а овима сваког тренутка могу да приђу 100 хиљада Белгијанаца — војника. коЈи се налазе на холандској територији.

ТЕЛЕЋЕ СИРИШТЕ увек свеже са рабатом од 30 од сто ли500. ферује 1 СТО.ЈАН Ј. РИСТИЋ ул. Страхииић-Бана бр. 8. Ниш.

10

Око Дарданела — ИЗВЕШТАЈ М. БОЈОВИЋА —

МИДИ|е‘

Венчање. У недељу 17 ог „ _ . ов. мес. венчаће се у 11 Из Букурежга ЈављаЈу, да су у парку немАног посланства у ^ У Цариграду погребени погинули њо Ј саоорно 1 цркви г. Алекмрнари на „Гебену“, после по- сандар Ј. Јовамов — Реморског боја са руском флотом савзц — трг. из Београда 27. априла на Црном Мору. са г-ђицом Вадосавом ћер Има их 150. ! ком г .к е Драге н г. Тасе Из Атине саопштава грчки Обрадовића трг. иЗ Вел. Градишта

Адмиралитет, да је службено извештен да |е „Гебен* Јако оштећен ударима три рускегранате. Сумња се да ће се моћи оправити. Из Севастопол>а саопштаваЈу, да Је турска крстарииа „Хамидије “ наишла на мину, услед чега је јако повређена. Сад Је склоњена у радионицу у Стенији. Оправка ће дуже трајати. То је „Хамидија* већ други пут наншла на нину. Са Мраморног Мора Лондон, 6. маја Петроградска Телегр. Агенцнја саоппттава из Лондона: Адмиралите-.- потврђује тургку вест да Је у Мраморном Мору потопљена једка подводнз лађа. Заробљ.ни су три официра и 17 мрнара.

рега и расподели/ш сјло трупе по висовимаЖвидиера и Нзоица. Аустријска артиА.ерија средњег калибра бомвардовала је Санта /1унију без икаква ре зултатаНепријате/к, се ооада Чи у нерелу на свима фронтовиЈиа, па и на доњем Изонцу. Напредовање у Фрн?улу

Београд, 15. мзја Меснп Одбор за проие ну штете у Београду, при чињене за време непрнјатељског упада, пошто јс се констнтуисало, цристу пио је организацији свога посла. Одбор се поделно у трн секпије, и то: 1, за фабричка построЈеља и предузећа; 2. за трговачке, занатске и јавне радње; 3 за прнватне домове. Ош-

Р;,м, 13. маја I тећени сопственнци зграЛртиљ<*и,а ауст Р ијска \ да и власишш радња биће бомбардовала је без усне- да се по^нарочиха нашу :рании,у V пределу

Карниола. Итали/ани су ртишкали нсири/атељску ваигру и одбили огорчен непри/атељео напад, Наше трупе напреду,у у Фрнау лу не наилазеки на велнки

тим обрасцима пријављују, са назначењем: када су и у че.му оштећенн. Надлсжна секција провернће сваку пријаву, уз оцену вештака, а по овоме се проценаг штете утврђује у седннци

Репортер Бугарсни поспанмн. Г. Ст. Чапрашиков, бугарски посланик у Србији, био је јуче цо подне у подужој посети код г. Јоце Јовано внћа, бив. ерпског посланика у Бечу. Дипломатсни пријем Јуче шо подне био је уобнчајени дипломатскн прнјем у министарству спољних по слова.

рата у 13 корпуса, сваки састављен из 2—3 дививије, 1 пука 6ерсал>ера, пука каваљериЈе. пука корпусие артнљериЈе, телеграфске чете, корпусног артнљериског парка, корпусног инжињерс1Сог парка, корпусне тиН у муннциЈске колоне, псшачког Ноп,«. сV зауа«.-: комо Р ског и санитарног оде-

оттр. Ц,ла штомш са п У но > ссд "" ин од °оР сно Јодушевљењем ираши нрве стране Трговачке н оауспехе наше ар.инје. натске Комнснјс одређеии су нарочнтн представнипи Евакуисана Венеција којн ће као вештаци иоАтина, 13. маЈа магатн одбору у процени ГЈрелш тедеграмима а^штете дотнчннх радњн. Бена, становништво Вене- \ С обзиром на делнкатност ни/е евакуисало /е варош. > свога посда а у циљу да г}„- г, се за свакн пријављсни ј талнЈе I случај утврдн правична н Сувоземна војска: Т-.упе прве I истиннта проиена, у пом. и друге линнЈе своде сг у време 0дбору иосе се МИ шљу да

услове заклетву за поЈедине оштећене вдасннке радња одељено домова као и за одређене вештаке.

д« ом жеета: Форседу, Докоји, Поите Пасаро у додини Гаидикарије; територију северно од Фераре, /Ионте Балато, Монте Корио и Монте Фооиаво севврно од Десини, Пасабло и Монте Конфлан. Наоредовалв

подељенну 4 армнје. Општа бројност наоружане сувоземне снаге, којом располаже Италнја, према податцима обЈављеним у званичном војвом органу „Есерчито Италијано* у септсмбру 1914 (бр. 105) квноси: 822.847 прволиниЈске, 328.601 друголинијскс — 2,284.802 тре_ „ 1в> ћелини|ске војске. Свега дакле: емо » долини 5р*ит*и 3 « ТИГО вД1али с/ио Д1НОГО Зароб* јфлоте, ('Ггалшја ПО тонажн сао-

вгтсдшузтг » .новоетимАблагодарећи расорострањенозти „ДОовости" огласи у њид 1 а и/мају највећег дејства. Цене су умерене. 6 тога је нај практиЧније оглашавати у „НовостиЈиа“

Сз Цетнња. Весг, да Италија улази у акцнју протнву Аустрнје, иза :вала је необичну радост у ЈЈрној Гори На Цетињу су приређене манифестације. Са балкона двора председник владе про чнтао је телеграм нталијанског краља црногорском краљу и одговор краља Николе. Маса је прнредила манифестације пред послансгвима савезничких држава Без нсиентара. Јуче доносн ,.Самоуправа“ ову белешку: „Ово је већ други дан што немамо скоро никаквих вести са разних бојншта Не знамо да ли је то с тога што је на свима војнштима апсолутно затишје, нли су по средн други узроцн. Било једно нли друго вестн нема, и с тим треба рачунатн. Радн своје читалачке публике за сада ово само региструјемо.* Руске кујне. Благодарвћн нашој браћи Русима у Нншу су као што )е познато, установљене четири кујнв за исхрану снротнње. Храна коју добија снрогнња врло је добра и свакк је добнја у довољној количинн, за хлеб пак издаје им Меснн Одбор Нишки у новцу. Јенсик хлеб. У пекарској радњи Душана Пе« тровнћа, преко пута ама-

Нарочитих позивница неће бити. Напад на жандарма. Неки напити љупи код каване »Пролећа“ позавађали су се међусобно. Жанларм који је био иа линији, покушао је, да их умири, али су овн употребили силу противу овога органа власти и он је морао — побећи, са „бојнога поља“: Тако су бекрнје биле већа власт од законе власти. Лолииијсни рапорт Иотупчо кожИ|(.-ип у оиој по ловини маЈа Ђорђе Марковгћ пиљар, за нечистоћу са 3 дана затвора; Костандинка Петровиђ, за не чистоћу са 3 дана затвора; Милоје Павловић дунђерин. са 3 дана затвора за нечистоћу; Никола Вукић месар, за продају смрдљивог меса са 10 дана за* твора; Радојицз Игњатовић и Атанасије Станковић за крађу са по 8 дана затвора; Милисав Павловић за скитњу 5 дана за твора; Чедомнр Јевтић каф. за непослушност са 5 дана затвора; Петар Тодоровић за нечистоћу са 2 дана затвора; Коста Сиљанић и Трајко Стамболика за нечистоћу са 2 дана затвора; Сотир Поповић каф. код „Смедерева", за нечистоћу са 3 дана затвора. (Наставиће се)

НАЈНОВИЈЕ ВЕСТИ

А) ПОЛИТИЧКЕ Писмо Виктора Емануела Букурешт, 15. маЈа „ Адееерул “ доноси: У могућности смо да аотврдимо вест да је руски цар добио сво,еручно пис.мо од итали/анс.ког краља у коме Виктор Емануел /II моли Николу 1/ да употреби сав свој утица/ да Русија задово.ш у што гиирим размерама претензи/е румунске, те да се олакша што скори/е улажење Румуније у акци/у. Резолуција балканског Комитета Ниш, 15. маја Балкански Комитет већ годинама неуморно ради на обавештењу племенитог британског народа о приликама на Балкану. Српско-Хрватско Словеначки народ дугује Комитету своју највећу захвалност за овај његов благотворни рад. Стојећи строго на принципу народности, балкански Комитет одржао је 25. пр. мес. збор у Доњем Дому Парламента под председништвом Сер Едрарда Бојла. На предлог Сер Артура Ивенса примљена је, после реферата Д-р Сетона Ватсона о словенским интересима у Далмацији, следећа резолуција: „Балканоки ромитет поздрављајући могућно џрилсжење Итали/е сааезничко/ апвари, а на основици довршења италијанског народчог /единства и у име принцнпа народности, а за ко/и се бримачска елада коначно заложила и обвезала, чврсто се нада, да ће се при сваком споразуму између Сила Тројког Спора зума и Италије водити тачно рачуна о животним ингпересима нашег Савезника Србије, а на да све о иншересима Српско-Хрватског становништва, којем нрипади далматинска обала и, по праву народности. и језика и географи/е и еиономских интереса И чврсто убеђен, да не постоји никакав антагонизам интереса, ни војничких, ни језичких, ни економских између народа на Јадранском Мору, комитет живо жели, да владе Гројног Споразума употребе све своје снле, да се дође до Тројног Споразума између Краљевине Италије и Југословена. Б) С БОЈИШТА На западном војишту Париз, 13. маја Званичан коминике од 13. маја, 12 саги и 45 минута !’о поноћи. — Немци су северно од Араса наставили своје очајне напоре да повраге у областн Ангра своје ш-виције изгубљене 12. ов. м. али смо их одбацили на Кораејска утврђења. Код суседних утврђења Немци су повратили један део северних предњих ровова, а Французи су сачувади западна истакнута утврђења и заузелн један део јужних кстакнутих утврђења. Између тих утврђења и пута из Е Нулет у ^уше Французи су ушли у немачке линије. На северонсточном нагибу пркве у Нотр Дам де Лорет Французи су напредовали за две стотине метара и поред интензАвног бомбардовања Југозападно од Сушеа Французи су освојилк један ров код замка Карлел задобивши заробљеника, међу којима и једног официра. У Невнл Сен Васт Французи су освојили јеену групу кућа, која је сачињавала опасну истакнуту позицију. Један француски аероплан стргао је у области Соасона један немачки аероплан, који се био упутио 13. маја на Париз ; оба немачка авијатичара су погинула. Француски авијатичари су успешно бацили око 50 бомба на аеродром на Брајелу код Дуе; и ангари и апарати су били погођени бомбама. Једна еснадрила од 18 француских аероплана бомбардовала је јутрос у Лудвиксхафенуфабрику експлозива; погођено је неколико зграда фабрике и многе су од њих биле у пламену. Немци су на ову експедицију противу једног војног завода одговорили покушајима својих авијатичара да причине штету Паризу.

ГОТОВА је књига: Д А Н А Ш Њ А БУГАРСКА

ЊЕНЕ ЛРЕГЕНЗИЈЕ

НАПИСАО V Е Р I Т А 5

СА СЛЕДЕЋОМ

= САДРЖИНОМ предговор — увод — истори)а 16. Јука — уговорн између Србије н Б Бугарске н Бугарске к Г рчке (објашњења н текстови) — Један осврт на 16. јуни — После слома — Вугари и Македонија и — прилог: Царско;; Турски Ферман о установљењу бугарске егзархије. Кн>нга је рађена по докумснтнма, од коЈих су многа и тексгуалао у иелпни ичнета. ЦЕНА ЈЕ КЊИЗИ која нма внше од 20 штампаннх табака Дин. 3.50 Ко нам иоваи у капред пошаље, добија нсту о ндшсм трошку, а ко поручн више од пет лримерака, добиЈа 6-ти примерак бесп-гатио. КнЈикарима од ето. ПОРУЏБИНЕ ПРИМА ИЗДАВАЧКА ^

—— - КЊИЖАРНИЦА ГЕЦЕ КОНА — Београд ] I I. Клсз Михаилова ул. бр 1. 5—5

На оиаи.е На захтев м °Ј е Па ОПаГОС. поштоване муштернје отворио сам овде У Ћ У П Р И Ј И радионииу за фарбање одела Г ФИШЕРА ИЗ БЕОГРАДА Примам на фарбање мушко, женско и дечиЈе одело. Припам и ексведујем поштом пошиљке. 462,8 —10 Ћуприја, априла 1914. г. С попгтовањем Г. ФИШЕР Паркова улица — ЋуприЈа,

м

АПТИЛА Т^РЧКОГ

: :: одличног квалитета :; : впсолутно све сорте, добила је велнку количину и продаје по умереној цени. 7—10 КЊИЖАРА БРАЋЕ А. ПАВАОВИЋА _ ПРИРОДНОГ ЦВЕЋЛ Ко нма на продају нека Јави адресу у цвећарскоЈ радњи Актони а Ромаиићв ■ 5—5.490 ОбрсновиНа улииа

С болом у дугпи извештавамо сроднике, прнјатеље и познанике, да је наша мила кћи, односно сестра 1* Јулијана—Јуца Арсеновић ученица ‘V раз. Београд. Гкмназије премкнула 7. овог месеца у 15. год. свога мајског живота оставивтан у нашим окрвавл>еш4м срцима дубоку тугу као ноћ. Ј Ј ' Лесковац, 8-У-1915. год. 499, 2—3 Неутешна мати: Анка Арсеновић, браћа: Александар, Светозар, Илнја, сестре: Драга, Боса и остала родбкна.

Извештавамо сроднике, пријатеље и позианике, да ћемо нашем

| Ставри РиспН*у

трг. овд. даватн ЧЕТРДЕСЕТО-ДНЕВНИ ПОМЕН у ведељу 17. ов. м« у 10’/, ‘мс- пре подие у нишкоЈ Сабориој цр»свм, м( леки их да прнсЈГтвују овом тужном помену. Ниш, 12. маја 1915. г. Ожадошћеаи: супругв Љубица; мати: НастасаЈа; браћа Тодор Рисгић, секретур кркљ. посланства V Цам"** п Ристић, трг. каолар-шофео. 4 % 3 4

Ко оглашујте - зарађује.

Нлау-мми ■ оаговорни урспннк Мндан П. Санчић

Штакоаоија 'Е Мукца и М. Карића —