Večernje novosti

Страна 2.

„Н О В О С Т И.

Заробљени бугарски нетницн Солун, 27. авг. „Опинион“ јавља : Из Сереза телеграфишу да је бугарска чета која од извесног времена терорише место Сармусакли, заробљена од стране једног грчког жандармеријског обреда. У РУМУНИЈИ Владин комниике Букурешт, 26. авг. Поводом вести коју је донео „Журнал де Женев“, да је Румунија закључила уговор са Четв рнкм Споразумом, германофии ка штампа са листом „3 иа ‘ .-!.а челу отворила кампању против владе и тражила да влада демантује ту вест јасно и категоричкн, И влада је издала поводом тога коминике, али је тај коминике такав да он ни из далека не задовољава жеље румунских германофила. Јер он садржи тако дипломатски срочен деманти да га германофили сматрају не као деманти, већ као околишеље које је пре потврда но порицање. Због овога је германофилска штампа отворила понова кампању, а конзервативни дисиденти, као што сам јавио, изјављују да сваки уговор са Четворним Споразумом сматрају као ништаван. Штета само што изгледа да је њихова изјава дошла доцкан и да ће остати неупотребљива. /Аих.

0 уговору са Споразумом ј алИ Обично једнога преже и „ (таман кад и Јтај треба да се Букурешт, 27. авг. одмори искрсне нека вожња.

Одговарајући ка изјаву конзервативног дисидентског клуба. да ће сматрати сваки уговор са Четворном Споразумом као наштаван ,јер није уставан“, г. Емил Фагуре у ,Адеверулу“ вели да је тај уговор, ако је потписан, неважећн и ништаван и за све друге за сад. Али ако скупштина одобри влади да примени потписани уговор и ако краљ нареди мобилизацију, онда ће тај уговор требати за све, јер ће бити уставан г. Марголоман може и тада свечано изјављивати да је уговор са Споразумом неважећи и ништаван за љега. Али ће парламенг и круна бити другог мишљења. Г. Маргиломан може и тад остати дисидент.

п — Рат је неизбежан Швајцарски листови пишу да је рат између Румунује и Аустрије неизбежан. Румунска влада је тражила од беч не владе објашњења поводом концентрације на румунској граници, алм није добила још никакав одговор. Руртунска штампа саветује влади да предузме све војничке мере које одговарају ситуацији. Румунија је позвала под оружје више корпуса војске журно их послала на зустријску грануцу.

Да упрегнем другог коња? пита кочијаш. — Немој. Нека остане тај исти, кад је већ упрегнут нек вуче! вели газда. И тако тај један коњ непрестано диринчи, док остали седе у штали. Ја сам се оградио, да је то рђаво упоређење, али је рђаво и ово што ви самном радите! Никако да ме испрегнете... Сви се наравно смеју, па и сам г. Јоца. И онда наставља. Грешка је, што смо канцеларију узели овде у општики. Свет је навикао да мрзи општину и уобразио је да смо и ми из општине, па и нас мрзи и ако кукавци диринчпмо све бесплатно. Даље, ја више не могу ни да идем. Ја сам се подбио... И ту је г. Јоца под један, хтео да приложи своје осакаћеке табане, али пошто су му сви чланови веровали, тај је прилог одпао и прешао је на завршетак својих разлога. —Па, добро Господо, да сеи понова примим. Могу ли и смем ли? Јер треба да знзте, да сам

лих људи врло пргави и „Јаросни". Ја збиља одавиа нисзм видео г. Јоцу да седне у весело друшгво, расположен и запева: „Две јабуке, две бедрике... 11 Али ја се надам, да ће се ипак све лепо свршити. И да ће г. Јоца и поред великога посла ући у коло веселих људи, за које Петефи вели: „Срећна је судба коме Додели од свег пре: Да живи за вино, моме А за Отаџбину мре!“ А овај догађај остаће нам за редовне прилике као пријатна шала из тешких дана, у којима се одиграле и многе ружне шале. о којима ће се доцниЈе говорити. Успомена на овакве епизоде. даће нам више среће „но што је може дати све будуће частољубље и сва слава, која распаљује човека, а не може да му освоји срце, коме је центар у другим прсима“. Ко је паметзн и има срца, мора признати да је београдски Месни Одбор примио на себе све наше бриге о исхрани. И ко их може мање поштовати и волети са мање љубави,

се тешко заклео поед својом ! но шт0 т Р е(за имати према Боиконом: да ми Бог поломи обе \ тињи Церери и Богу Бахусу. ноге, ако и даље макнем куд1^ им Боговима, који су, као што за набавке Меснога Одбора. 1 анамо из школе, увек били најЈа верујем у заклетве и уверен оОЉИ Л РУ Г0ВИ животворне Ве-

Југословенско јединство У рвчима истакнутих Јужних Словена и странацз III. Ах, да је проклет тко цијећ вире На својега режи брата; Јер несрећа твоја извире Само из тога кална блата.

Иван Мажуранаћ.

IV.

Ја сматрам Хрвате и Србе за два племена једног те истог народа раздвојена само прошлошћу Као Хрват корист хрватског народа не раздвајам од користи српског народа, јер сам увјерен да што је једному народу корисно, другому не може бити на штету. Ф. Рачки. — (Живот и дјела Др. Фрање Рачког, стр. 43.-34.)

— Бранина писма —

$

А како и да не ослаби, кад на њега из дана у дан, од јутра до мрака, наваљује по пет стотина жена! Ту би попустио и врат нумера 58. Стицај свих тих мањих и већих непријатности, довео је г. Јоцу до решења да поднесе остгвку месноме одбору. Али он је имао да поднесе и рачуне о азару и раду и за то је и

лично био на седници на којој је прочитана његова оставка. Наравно, да су сви навалили на њега да и даље остане. — Ама, кумим вас Богом, Господо! Ја сам пао од посла. Ви мене свуд трпате. Ја онако

сам да ће ме сее постићи ако и даље наставља рад за Одбор. Настало је коментарисање заклетве, Неки су убеђквали г. Јоцу, да то није ништа. Други су говорнли да ће га одбор благосиљати и заклетва ће сс изгубити у силном благослову. Трећи су били мишљења, да сам г. Јоца, опет пред иконом извини себе за „раннји исказ“, као да је то казао у љутини, па ће Бог да му узме то у олашкавајућу околност. И још је било разних предлога, али ни један убедљив за г. Јоцу. Најзад је он нашао једаи излаз. — Господо,једини је начин, да позовете свештенике, да одемо у цркву и нека ме они одкуну од моје заклетве прописним молитвама. Тако ћу се једино умирити и остати на овоме послу. Јер ви можете и веровати и не веровати у Бога, али ја сам богобојажљив и такав ћу и остати! И тако је решено, ла поп Марко и још два свештеника, оду са г. Јоцом у цркву и свр ше тај обред. А после тога г Јоца ће отићи у Солун и не мојте мислити, да ће ићи и даље на хаџилук. Не. Он ће остати у Солуну, да набави нову партиЈу намирница за пеоград. Зар го није читав догађај, којн оаслужујс да Оуде забележен? Нека виде Београђани какаог све гурања има пре њиховога гурања око догуране робе у Београд. Можда ће у будуће умети да цене ове људе, који раде један незахвалан посао без икакве награде, убеђени: дачине једну хуману дужност, и да се одужују ратницима, бринући се за њихове породице. А те су их породице до сада обасипале псовкама. И гутајући

нере Оставимо нх нека неуморно раде и спремимо своје стомаке, за нову партију намирница, коју ће на^ш Меркур, чика Јоца донети у скоро из Солуна.

извините за рђаво упоређење, изгледам на ону причу, што ми ! све те непријатне залогаје, они је ту скоро испричао једзн при- ј су искварили стомаке, порушијатељ: Имао газда десет коња/ ли здравље и постали одвгсе-

Дшоматскз П0С8Т6. Јуче у подне посетио Је г. Пашића у његовом кабинету г. Боп, француски посланик на нашем двору. ЛИЧН8 оести. Г. Ив. Павловић, посланик Србије у пензији, бавио се три дана у Нишу и синоћ је отпутовао у Крушевац. Криза на Цзтињу- Кзбинет генерала Вукотића поднео је оставку коју је краљ примио. Састав нове владе понова је поверен генералу Вукотићу. У нову владу ушли су сви пређашњи члаиош* осии мшшстра спољних послова Пламенца и министра финансија Поповића. Генерал Вукотић задржао је за себе портфељ министра спољних послова а за министра финансија наименован је члан државног савета Мијушковић. Одлазак г. Стрзнтглаиа. Г. Б. де Странтман, први секретзр овдашњег ц. руског посланстава, који је у више прилика вршио дужност отправника послова, премешген је у Рим као први секретзр тамошње ц.

руске амбасаде. Г. Странтман отпутовао је 'прексиноћ са својом госпођом на место новог опредељења, испраћен члановима дипломатског тела и многобројним српским пријатељима, чије је најтоллије симпатије умео стећи и очувати за све време његова бављења у Србији. ДИПЛО!ШСК0 Б8СТИ- Секретар белгијског посланства у Букурешту, Кчерчова, пропутовао је јуче кроз Ниш за Солун одакле ће да настави пут за Париз. Пропушао г. Нрипи. Прекјуче је кроз Ниш пропутовао г. Крипи, бивши министар франпуски. Одобрени кредкти. Парламентарпи Одбор на јучерашњој својој гедници одобрио је веће кредите за поправку разних државпих зграда у Куманову, Скопљу и осталим варошима нове Србије. Пропутсвали- г. В. Кодлубовски, секретар руског носланства у Софији, про путовао је кроз Ниш за Солун. Г. Никола Мартиновић секретар руског конзулата у Солуну, пропутовао је за Софију. Г. др. Ронда, француски санитетски пуковник, г. др. Бери и два члана енглеске санитарпе мис.ије, отпутовали су за Београд. Укидоње псшшскнх станица. Господин Министар Грађевина одлучио је да се уки* ну поштанско-телеграфске станице у Брестовачкој Бањи и Враништу. Ноа лекап. г. др. Дермбое, холандски лекар, примљен је у службу код нас. Кроз који дан добиће срез. Повцатак зштне комисије. Анкетна комисија, која је пре ! ? .0 дана отпутовала у унутбашњост да прегледа магацине, обишла је Прахово, Неготин, Костолаи, Радојевац, Ааанђеловзц и впатила р ге натраг јуче. У комисији су били г. г. Настас Пефовић, Чеда Костић, Ива Павићевић, Светозар Ђорђевић, Димитрије Машић, Павле Булић и Урош Ломовић. Прве по ловине септембра комисија ће пзћп по Новој Србији. 0ТНШЛИ ПИТОМЦИ. Каоисваке године тако је и ове примљен већи број деце, која су свршила четири разреда основне школе, за питомце у руским војним школама. Сва су та депа прекјучс отпутовала за Ру-

сију под управом г. Тјешимира Старчевића, рез. кап. I. кл. који ће их одвести до Прахова да их преда Русима. Кафа 33 СјЈбију. Грчка влада дозвозила Је била да се у Србију извезе 500.000 ока кафе. Сад јављају из Солуна да је управа солуиске царинарнице добила од министарстза наредбу, ко јом се одобрава извоз све кафе која иде као транзит за Србију. _ Поштанснн аугомабили. У Ниш је стигао велики број аутомобила из Америке, које је Министарство Грађевнна поручило за пренос поште. Какс живв Нсмци у Француцкој. Један француски лист ,,Ба ује а§тЈсо1е“ доноси нотицуукојој казује да Немци, заробљеници који су употребљени за пољопривредне радове добијају храну и стан од газде код ко • га раде, 10 пара дин. за дерање одела и обуће и 10 пара дин. за њихове личне издагке. Због машаоа. Примећено је да се увоз кукуруза из Бугарске у Солун јако смањио у последње време. У Солуну се држи да је овоме узрок то, што је пруга, због бугарских маневара, заузега. За фабркку хартије. Солунски „Огинион“, у једиом образложеном чланку, пропагара оснивање фабрике хартије у Солуну. Цифрама се доказује да би таквом предузећу одмах био осигуран успех. Ми би смо поздравили од свег срца такво предузеће и знамо да бисмо ми били први и најјачи потрошачи. СТИГЛЗ Д0ВЗ. Пре неколико дана у Ниш је стигла велика количина дрва, која припадају чиновницима и која ће се њима раздати. 1М8П из Солуна. Из Солуна јављају да је пре неки дан експедовано за Битољ 120 џака шећера за битољске војне бол.чицс. У приватним депоима у Солуну налази се 1,830.244 ока шећера. Иеправка. Главни Одбор Срп. Црв. Крста умолио нас је да објавимо ову исправку: ,,Биро код ,,Домаћина“ под фирмом Грујић и Петровић у Србији и Амери ци рекламирајући своју радњу огласом у 226 . броју ,,Правде“ од 17. августа тек. год. изиео је и то да је ова фирма донела из А-

мерике 100.000'— долара (500.000 динара) у злнту и предала их нашем Црвеном Крсту као добровољни прилог америчких милијардера Српском Народу за ратне циљеве и негу болесникг. Не стоји у истини да је та фирма Црвеном Крсту предала ма какав новац на име прилога из Америке нити Друштво стоји ма у каквим везама са овом ф ирмом. Моли се уредништво да ово као исправку у свом лксту преда јавности.“ Трговачка школа проф. Тодоровића и Стојановића која је осиована 1910. године у Ееограду, почеће рад ове шкоаске године у Нишу. О упису, почетку рада и др,

објавиће се преко дневних листова. Приложила. Госпођа Софија Ј. Михајловићка на дан полугодишњице, уписала је своју милу с< стру пок. Љубицу Петровићку учитељицу у пензији за члана утемељача Друштва Св. Јелене за сирочад изгинулих ратника, са улогом 120 дин. Друштво изјављује највећу благодарност. Истог дана, полугодишњице, дала је болници II резервној 1 прасе печено, 1 плех пите, 1 чинију сутлијаша и 8 флаша гшва, и болници Врањске бање 30 динара преко благаЈне исте бање.

11Ј1ШЈЕ ВЕПИ (МВЕШТАЈИ КРАЛ). СРП. ПРЕСБИРО-А)

А) ПОЛИТИЧКЕ Одлазак војводе од Мекденбурга Софија, 27. августа. Војвода од Мекленбург-Шверина, који се бавио око десетак дана у Софији као гост краља Фердинанда, отпутовао је у Цариград. бугарски дедоанти Софија, 27. авг. Пресбиро категорички демантује нишке и солунске вести о гобожњем кониентрисању хиљадама бугарских комита дуж српске и грчке границе. Те вести су лишене сваког основа. бидтен пдовидбе Лондон, 27. августа. У току иедеље која се свршила 19. августа у енглеска пристаништа је које ушло које изашло 1353 орода; немачки подморски бродови су потопили три орода са укупном тонажом од 6707 тона. Ни једна рибарска лађи није потопљена. Б) СА СТРАНИХ БОЈИШТА #ртидеријска борба. Париз, 28. августа. Службени извештај од 28. августа. — Артилеријска борба наставља се око Араса. У области Роа и на фронту Шампање. У Аргони непријатељ није више нападао. Дан је био обележен жестоким артилеријским дуслом. Камолпдп је бпла тапо псто јагга у Вевру, у шуми Апрмон и у шуми Мотрдам.

Наш мили и непрежаљени отац Т Милош Р. Јованови^ началник пошта и телеграфа у пенсији испусти своју племениту душу, после дугог и тешког боловања у својој 63. години. Сахрана ће бити данас 29. ов. мес. у 10. часова пре подне. Спровод ће се кренути из Окружне Болнице. Ниш, 28. Августа 1915. год. ОЖАЛОШЋЕНИ: 846 Кћи, синови, снаја и остала фамилија. 0—1

КО.' ! '»НИЈАЛНА РАДЊА ^рића Т. Танић у Нишу потребу 1 е калфицу (помоћника) чз добре куће. 827, 3—3.

гг/ . ЖЕНИ

средње године тражи место за домаћицу или за куварицу у бољој кући. Обратити се у редакцији „Новости“. 837,1—3

тш

30= п

М. Ј. СТЕФАНОВИЋА У БЕОГРАДУ

НОВО

И. Н. ПОТАПЕНКО

ЈЈра^е Т. Тантл^а Д0 ОПШТИНЕ НИШКЕ Добила Ј'е берберски сапуи Кокос у цакдама и КалодерЈма сапун Такође добила је Бисквит Енглески „Пек Фрајну“ у паклама ^Аб х /в филован &§ | и нефилован, Бонбона, Чоко“ ' лада и Конпота у кутијама из Швајцарске. Нарочито препоручује Зејтин без мириса за салату и одлично брашно за развијање. — Цене умерене 827, 2—5.

упражњено је место Једне учитељице за основне школе и једне наставнице за француски. Наставннце које желе ова места заузети нека се изволе пријавити Упрази Завода. 838,1-6

ГЕНЕРА/10ВА НЋИ РОМАН с руског превео Р. Ј. Одавнћ 815,3-6 ЦЕНА 3 . ДИН.

Е0@

Миле Пегковић, бив. кмст овд. продаје цреп и ^ерамиде по умереној цени. Ул. „Хилендарска" бр. 19. 844 1—6

/ЈХХХХХХОСХХХХХХХХХХХХХХ*

X X X X X X X X X X X X X X X

Част ми је известити поштоване потрошаче да сам у мојим

I

у оаш

спремио и прерадио за наступајућу сезону све врсте конзервисаног поврћа и меса. Нарочито и на домаћи начин израдио сам већу количину пекмеза у бурадима од 50 кгр. Исти ћу продавати по динара 65 —100 кгр. нето, буре се ненаплаћује, Све поруџбине се шаљу железницом на повуку. Израдићу више вагона пекмеза са кожмурицом за извоз. а исти ћу продавати и на буре по Динара 42—100 кгр. у бурадима од 180 кгр.. ФАБРККА ЋЕ НА ЗАХТЕВ ПОТРОШАЧА С/1АТН ЦЕНОВНИК СВ0ЈИХ ИЗРАЂЕВИНА 810, 3-5.

X X X X X X X X X X X X X X X

^ХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХ У

М. 3(оње$иА

ЛЕКАР Поштанска улица број 27. Ординира од 11 до 12 и од 3 дв 5 саШи 843 1—5

г

Извештава п. публику да је своју радњу привремено преселила у Ниш, Нарађорђева улица до апотеке Г. Руондића. И за наступајућу сезону добила је велики избор ОЖЕНСКИХ ШЕШИРАО од филца, вглура, бибера и сомота по последњој Париској моди. ВЕЛИКИ ИЗБОР ЗА МОДИСКИЊЕ: празни форми, енглеског крепа, свиле апре, дрота и остало. Поруцбп шим швршује Прп и п. 805. 3—6

Е>* ПУЉО

>0

ч.

ОРДИНИРА ЗА БОЛЕСТИ ЗУБА И ВИЛИЦА од ?—9, и 1—3 сата Шуматовачка ул. бр. 4. 828 , 3—5 Београд—мала Ј

Предајем са целнм једином Хотел имаде 11. соба; леденицу; у авлији лепу башту; локал НрОСТраН. 791, 4-5 УПИТАТИ УРЕДНИШТВО

Дубоко ожалошћена Спаса Арсе Стојановића са кћерима и и синовима: Александром, артиљеријским капетаном 1. кл. и Јсваном, гимназистом, извештава сроднике и познанике да ће, своме милом и никад незаборављеном сину—брату | Милану — Ланчету А. Стојановићу, потпоручнику и командиру чете у V. пуку II. позива, којн витешкн положи свој млади живот на положају „Биљегу“ 1. септембра прошле године давати годишњи помен у понедељак, 31. гвгуста, у Вазнесенској Цркви, у КТ/а часова пре подне. Београд, Августа 1915. год. 834,2—3

Тужним срцсм и неизмерним болом јављам сродницима и пријатељима да је благоме Богу било угодно да позове к себи племениту душу мога доброг супруга + КОСТУ ТАСИЋА бившег предузимача и народног посланика који је преминуо јуче у 6. час. пре | подне послс дугог и тешког боловања у шесдесет првој год. старости. Погреб ће бити данас у 10. часова пре подне. Стан Југовића бр. 25. Ниш, 28. Августа 1915. год. За навек ожалошћена: супруга: Драга. 839 2- 3 1ШПШШНННШШНИНН1

I

Нашем добром и премилом сину, веренику, брату и шураку, почившем + И санитетском капетану, трупном лекару VII пука даваћемо полугодишњи помен у понедеоник 31 ов. мес. у 11 сати прс подне у Алексиначкој цркви. Ожалошћени : родитељи: Зорка н Марко Каракашевић, начелник Дирекције С. Д. Ж. у пензији, са вереницом, синовима, ћеркама и зетом. 829,2—2

Наше највеће добро, наша мила, узорита и племенита мајка *ј* Милева Др. СгојиљновЉ удова пок Драгољуба К. Стојил^ковића преминула је после кратког али тешког боловаља 28. августа ове год. у Алексинцу где је привремено и сахрањена. Овај по нас тежак удар судбине саопштавамо пријатељима и познаницима. Алексинац. Тужни и неутешни: син: Милош Д. Стојиљковић, члан Пореске Управе; кћери: Надежда, наставница београд. Жен. Гимназије и д-р Десанка Стојиљковићева, лекар алаксиначке војне болнице; брат: Андрија Андрејевић; снаха: Дара; братаница: Деса и остала родбина. 845 1—2

Ђлчснкк и одговорнк уредник МИЛАН П. САВЧИЂ