Večernje novosti

Бр, 57. Недеља, 23, Децембра 1918. БЕОГРАД.

Излазе сваког дана у 7 сата у јутру. Цена 20 п. дин. или 4С хелера.

ГОДИНА XXI. Рухописа и гтргтплату треба слати: Урепништву ВЕЧЕРЊИХ НОВОСТИ ВЕОГРАД, Космајска ул. бр. 28.

■.ге ■ . ЧА-%

Војвода ПЕТАР БОЈОВИЋ.

Војаодз ОЕТАР БОЈОВИА. Војвода Петар Бојовић је син сељачких родитеља, рођен 1858. гсд., у селу Мишезићу, између Сјенице и Нове Вароши, некадањем Новопазарском Санџаку. Његови су се родитељи доцније преселили у Србију, а после другога турскога рата 1878. настанили у топличком округу. Своју су децу лепо школовали: два су им сина постали официри, један прсфесор Богословије, а кћи наставница В. Ж- Школе. Петар Бојозић свршио је пет разреда гимпазије и год. 1875. ступио у тадању Артилерчску Школу, садању Војну Академију. Дао питомац учествовао је у првоме српско турском рату (1876) при штабу Врховне Команде, а у другом рату (1877-8) у бојевима на Дрини. За коњичког потпоручника произведен је 1880. год. а као поручник учествовао је у Бугарском рату 1885. г. и био у борбама на Врапчи, Сливници, Драгоманском кланцу, код Цариброда, пред Пиротом и код Нишора. Као капетан прешао је у ђенералштабну сгруку, у којој је 1900. унапређен за пуковника. Заузимао је ове важније положаје: команданта пешадиског пука, пеш. бригаде, начелника операцијског одељења Главног Бенералштаба, начелкика опште војног одељења Министарства Војиог, команданта дивизијске области и команданта коњичке дивизије. Био је помоћник начелника Главног Ђенералштаба и две годинв заступао начелника. У ратовима против Турака и Бугара (1912 и 13) био је начелник Штаба Прве Армије, којом је командовао Престџлонаследник Александар и после кумановске битке, унапређен за ђенерала. Против Турака учествовао је у борбама: код Ристовца, код Куманова, на Бабуни, код Бакарног Гувна, и код Битоља, а против Бугара на Брегалници, код Дренка, Рајчанског рида, Царврха и. Криве Паланке. За време примирја био је командакт приморског кора У европском рату био је у почетку командант I армије, и као такав рањен је приликом преласка армије у Срем изме ђу Обреновца и Шааца. При одступању 1915. био је ђенерал Бојовић командант Трупа Нове области и участвовао у борбама код Скопља, у качаничком теснацу, код Гњилана, код Липљана, на Сувој реци и квд Призрена. Годинв 1916. постао је начелник Штаба Врховнс Команде и управљао борбама код Горничева, Старковог Гроба, у кључу Црне реке, Кајмакчалану и у изворном делу реке Могленице. У почетку овогодишње офанзиве добио Је команду над Првом Армијом и после успеха унапређен за Војводу. Необјашњена појава. Познато је, да за привремени Југослазенски Парламенат наша Народна Скупштина има да изабере делегацију од половине досадањих својих чланова То је разумљиво, јер са осталим југославенским парла-

ментима било би сувише глолазно, ако би сви досадањи народни представницк ушли у нови привремени Парламенат. С.амо што се тиче избора имамо да начинимо извесие прнмедбе. Чини нам се, дасвинародни посланици не одговарају потпуно новој ситуацији, а кзабрани су више својом наметљивошћу. Пало нам је у очм, да од три свештеника ни ј ед а н није изабран у делегацију. Ово је заиста необјашњива појава, јер ће свакојако бити питања, у којима би се требало чути и реч нашег свештенства. Бугарски злочини. Добивени су нови податци по којима се види да су Бугари гонили и уништавали Србе као Турци Јермене. У самом округу Врањском убијено је 64 своштеника, 500 чиновника и грађана. Интернираље је вршено у масама; интернирани су не само људи не!о и жене. Свештеници који нису били побијени, интернирани су сви одреда, а тако исто и учитељи. Куће интернираних оглашене су за безвла нпчка имања, сав гамештај нз њих послан је у Софију, н там« продаван јавном лицитацијом. Куће неких угзедних грађана, пошто су опљачкане, разорене су до теиеља. Књиге црквене и судске потпуно су уништене. Задржани су само спискови рођених, јер су сви спискови били потребни бугарским властима због регрутовања. Извршен је био претрес приватних станова, покупљене све српске књиге, потрпане на гомилу и спаљене. У накнаду за те књиге, свака породица је морала набавити две бугарске књиге у којима су доказивана бугарска права на Маћедонију и Поморавље, али све књиге нису раздаване бесплатно, него се за њих морало дати седан лева. Сваки је морао узети бугарско презиме на ов или ев. Ко не би хтео то учинити; био јо прво б тинан, па интерниран. Дописнице за Србију и инсстранство цепане су још у пошти. Новац који је за Врањанце долазио од њихових рођака из иностранства исплаћиванје неуредно, а сумња се, да је велика су.ла новца остала не исплаћена. ЛОКАЛНЕ ВЕСТИ, <3анагли(скв вести. Г. Добсизоје Мирковић, председ. Глевиог Оцбооа Занат. Савеза саввао је код „Пролећа* абор београдскрх аанатлија, ради ивбора управе Меснсг Одбора Занат Савеза за варош Београд. Збор су посетиле све угледније и истлкиутије закатлнје оба бивша крила. На предлог председника ванатлије су се братски измириле и сложно изабрали управу у коју су \шли истакнутији представн-:ци обадвз бивше групе. Иза-

брани су: Добривоје Мпрковић, браЈ вар, Милан Марковиђ, столар, Милан Рајков-јћ, терзија, Веља Малетешки берберин, Милан Станојевић, фарб р, Ђока Јовановић, часовничар, Јова Манојловић. г-баџ. Властимир Ђррђевић, ливш, МилорждСтефановић, штампар, Јеша Шапоњић, бравар, Никола Ристић, кројач, Тоша Наумовић, штампар, Данило Николић, лимар. Милан Стојановић, куферџнја, Мил/тин Чуковић, механачар, Милан Сладојевић, сарач, Карло Грубер пекар, Миша Рубиновић, стаклорезац, Спасоје Несторовић, јоргавџ. Јосиф Гара, грађевинар, Лазар Влетков 'ћ, обућар, Танасије Деннћ, казанџија, Мита Михаиловић, тесач, Танасије Манојловић, Милош Милошевић, папуџија н Павле^КараРадовановић, уредник „Занатлнјског Савеза“. Такса за цисма. Г. Министар Финаисија под Пр. Бр. 2088, 15. децембра тек. год. издао је објашњење: како ћс се наплаћивати такса за писма која долазе поштом као и из новоослобођених југословенских вемаља. .Таксе по писмима која се властг.ма швљу поштом наплаћиваће у готовом нјвцу месне држа^не и полицијске власти, а при овој наплати припржаваће се у свему правила која су ивложена у мом распису од 1. децембра ове год. под Пр.; Бр. 1918 т. ј. месна државна власт наплаћиваће прописну таксу, исту увести у дневник касе а на акту означити да јо, кад и колико таксе наплаћено и под којим бројем дкевниха таксе завсдена. Исто тако а по правилима изложсним у напјзед поменутом мом распиоу наплаћиваће таксе у готовом новцу месне државне полицијске власти и у оним случајима у коЈима су до сада општински судови наплаћивали таксу за државу. Што се пак тиче оних писмена која се из ново-ослобођеџих југословенских земаља шаљу поштом, таксе ће по њима наплаћивати меснз власти које су у лотнчној земљи за то надлежне а наплата ће се вршити на онај начин који је законима који у тој земљи важе прописан. Али ће чиновник која наплату таксе врши на сваком таквом акту назначпти, да ли је то писмвно по законкма који тамо важе, подложно такси, да ли је, когл дана и колико таксе наплаћено и то ће својим потлмсом и печатом надлештва утврдити." јресплатан кродшир. Од 23. ов. мес. пре подне па док се посао не сврши издаваће се бесплатно оним шродицама, коЈе имају купон за примање бесплатних животних намнрница по један и по килограм кромпира од члана у породици. Они који имаЈу да добију бесплатко овај кромпир треба ла јавс у напред означзне дане својим реонима са својим купоном. где ће се даље урадити шта јс потребно. Дооутова/ш. Господа: Диша Христић благајник дунавске дивиз. облати, Драгомир Антула воЈносудски пуковник, Ђорђе Ђорђевић вс јносудски мајор, Драгомир ЈБ. Вуковић пешад. потпуковник, Владислав Дероко инж, пуковник. ЈТрилоЗи Друштву 3« Зашгиту Децв. Друштво ва Заштиту Деце примило је са најтоплијом захвалношћу овс прилоге: Село Уљма (Вршац) сакупило је у ковцу кр. 1222, 1 сандук постељних ствари и одело, 1 врећу рубља, 1 врећу сапуна Г. М. Улемек трг. из Карловца кр. 1000. Г-ђа Приза

ПРЕДСТАВЕ сваког дана од 4 часа по подне. Понедеоником и Четвртком нов програм. —

- ШОСЕУМ