Velika Srbija
БР. 4
СОЛУН, СРЕДА 13. АПРИЛА 1916.
Г ОД. I.
ПРЕТПЛАТА ИЗНОСИ: Месечно 3 франка тромесечго 9 франат:а, годишље 36 фравака ЦЕНА ОГЛАСИМА : Ситна огласп 0 20 фрпн. од петптног рсда. веКп огласп по погодбп. Новад се пола-.ке државним комесгрии->. дпплочатскми саетулништ иха или преко Крал.. Срп.о )'нср. коппулата у Содуну. ЛИСТ ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН ПО ПОДНЕ Пошту слатн преко Крал, Срп. Ген. Консулата у Солуну РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЋАЈУ Стан редакцнје 29 гие !Чо1ошеоп 29 ба1оп!чпе П";едип бро : екп с■ могу добити у Солуну код угеицпја „Дрт шгва грчке ш ■. ампо-* ул. Булгарохгона бр. б, б.тпЈу г.,ав:гс поште.
БРОЈ 10 сант.
Директор А. ЈОВАНОВИЋ
БРОЈ 10 сант.
Б7Г/
1РСКА ЕР7СЖЈА
;;.био осуђен у напред иа смрт. Ово треба да имају вазда на у.му нашн велики савезници коI &сез
II
То су данас дса ратна про- и библиотеке, даје из својих .ма-; тивника, којн нам своЈим међу- гацина пушке, топове и муни- II собннм односима највише при- цију, школује у иностранству на ј влаче пажњу, зато ћемо бацити хиљаде Бугара и још нешто — ј један летимичан историски по- она даје тој држави н готове паглед, који ће најизразнтије ока- ре. Дакле Бугари су добили др-, Турке не браипм, али кад је реч рактерисати оба народа. Тражи- жаву са свима институцијама, јо иетини треба рећи: Бугарски аген-ги лн смо аналогих примера у дн- потпуно уређењу, за коју не по- изпели еу многе зулумеЈтурске у нра пломатскнм односима ма којпх гинуше нн двеста Бугара! ЈеДном вој боји, али су ппак много што шта народа, али узалуд је био сав речЈу све што имају данас Бу-ј|ш> својој урођеној иавици додали. Било је случајева да су у мртве, па шта еишс и у иајвеће мученпке урачунали оие, коГи су и данас живи, а да не номињем стотине пмеиа који су својом ирпродном емрћу у вечност отишли, док су по меморапдуму обешени пли убијени. Таква су срества и иротпву нас унотребљавали. Ко се сећа љихове новинарске камиаље иротиву нас пре објаве рата. По љиховим зв шичнимм пзворима у Маћедонмји је био прави покољ >Бугара.< Пзносили су пмена погинулих међл којпма пма и данас лсивих п
труд око тога, јер Бугарска је својим државним животом ствОрила један иов модус историске незахвалности, који заслужује да се нарочито нагласи н истакне, у толико више што и данас има знатан број државника, који би радо заборавнли на прошлОст и који би, руковођени 'назаренским погледима, пристали да се све грешке опрОсте, ако наступи нокајање. Да почнемо редом.
гари и црквену н државну независност извојевала им је Русија која није жалпла ни људе ни милионе, само да избавп националне смрти један словенски народ. Али сада долази оно што најлСпше карактернше бугарску душу, бугарски карактер- Кад су видели да нм је држава потпуно уређена, они подигоше нравн устанак, мислите ли у Тракији међу неослобођеним Бугарима не. Они усташе и протераше
Бугарскп прваци траже од Ви- своје највеће добротворе. По соке Порте установу егзар.хата, целој земљи врше се прогонства : здравих којп шетају у српском избег-ј алн су били одбијенн. Моле Ва- и ханшење Руса, пале се руске сеЉенску ПатријаршиЈу која их такође одбнја. Траже дипломат-
заставе, цепају се и газе по улицама слике онога владара, ко-
ско пОсредништво западних др- !ји Је оацио на коцку чак и срежава, али и ту су насели. Нај-Цћу Руспје, само да ослободи тај,
после јавља се Русија која са мобилисаним армијама прети Турској и — Бугари извојеваше себи самосталност црквену, они створише своју егзархију, којоЈ су придружепе и чисто наше, српске епар.хнје. Ово је један од највећих политичких успеха бугарских у прошлом веку, јер је таква црквена автокефалност била најјаче срество за денационалисањем српског жпвља како у Маћедонији тако и у другим нашим областима.
бугарски народ. . . Од тада прођз доста времена, пуних тридесет година. Русија је и то дала забораву, јер је веровала да ће се то јогунасто и размажено де-| те поправити. . . Други моменат. Русија објав-
ЛИЧКОМ ЛОГору СолуНЈК Оскј-дни X факти.ма нису презали ни од најгорег фалсификата. Наседаљем са изношељем пмеиа <убпјелих“ ед стране Срба онн се сетпше меморандума, кога су без икаквог стида ирештампавалп. На нротест мештана, на званична деман-1 товања, нн саветп љихових ирнјатоља да начпн такве борбе није сада иоиуларан — ннје номогло. Опи суј ишлп старим путем, којп незна зај истипу, нитп нак за морал. Њима је
Љује свети раг за ослооођСње требало тако, а шго им се нео свет још седам словенских народа, ,у Маћедонији емејао њих се нијетикоји стењу у туђинскОм ропству. ц ало е у [ИП д И с а циљем, а срестза су им споредна ствар. Да. Тако су Бугари радилп кцд су изаоспли
Русији се придружују сви кул турни и највећи народи. ТаДа Русија позивље у сво.је ДРУ' |зудуие Турака, на иосле п ,,наше
штво и Бугарску обећавајући јој
Али за овим долази нешто, 1 велике награде, али се подиже што до сада није забележила цела Бугарска као један човек,
историја културних народа.
јкоја довикну својоЈ мајци, својој
Русија објављује рат Турскојр! ослободитељки: Ми нећемо у друона креће силне армије да би штво варвара, ми нисмо Словени,
ослободила један ропски народ, Русија је хтела да избави окова и ча.чотиње једно забачено словенско племе, које је слабо марило за савременим државним животом. И створена је нова бугарска држава. Она је сазидана на гробовима двеста хиљада Руса, али Русија се не задржава само на овоме. Она је о своме трошку подигла државна надлештва, о своме трошку организује бугарску војску, за тим подиже путеве, телеграфе, отвара основне и више школе, подиже држав-
ми смо Татари!... Р1 да би били доследни свога историског живОта, они дигоше да зарију нож у леђа Ономе народу, коЈи им је дао и живота и све што имају. Има ли у исторнји света грознији и одвратннји пример незахвалности од бугарског иодлаштва, неваљалства и разбојништва! Паравно да ми нпје стало ни до каквог правдаља, јер читаоци већ знају. какав је извор бугарских лажи био. ; Меии је требало папомепути и пзнетн на какав пачпн Вугари фабрикују ненстииу. Мржња према Србима до искони, безумљс које је маинфесговано на невероватан начин, поквареност и грабливост Бугара мени је| иосао, когасе латих на жалост у много олакшао. Нема потребе да се иозивам на прошлост, нитп су ми иак потребни меморандуми — истина и тужпн прпмери бугарског зликовачког дела биће докази до сада невнђеиог
Народ чија је прошлОст пуна .варваризма који јс над пашпм иаро злочина п незахвалности, не за- \ Д° м извршен, од кога бп се застидели Служује да се третира као члан н задрхтали п иајдивљпја племена, иа људске заједнице, он треба да так и љихови ортаци Турци. буде тако кажњен, како би сва- ј Црна мисао која се развила код ну економију, ствара читаонице ки сличан покушај у буДућности !најутицапијах подитичких и војних
ји су нрокламовали борбу про тиву историских злочина појединих народа. Овчвпољски
лица у Бугарској о пстребљењу Срба у овој пнвазпј‘п нримењена Ј - е. Генерал Бојацијев је у Охрпду јавно прекорио команданта пука неког Петрова зашто је зако мали број Срба побио -— и сутра дан од иесретних српских војника кој‘и су се затекли болесни у војној охридској боднпци била Ј‘еједна огромна гомила лешева. Један угледни Мусднманпп из Охрида пише: „26. новембра дан је нроклетсва Охрпду. Тога дана одпграла се Ј‘една трагедпЈ‘а која ће вековима причати певаљалство, варварстно н крзолочносг Бугара, а нама Охриђанпма нанела Ј‘е жиг срамоте, кој‘и ћемо тешко опрати, јер смо требали сви изгпнутп п недати да се она невина деца ерпских хероја — болесна и измучена — као јагаљци кољу. Хришћанско и муслиманско становнпштво згрозило се од овога језовитог примера. Угдедпвји Хришћани пису се задржали, већ су пзјавили своЈ‘е негодовање, коЈ‘е и ако јеучањено у благој форми, ппак је зато изазвало код звсра Бојатццева ужасно негодоваље — да је наЈ'погрднијим речима грађане најурпо. Свн смо овамо уверенп да је дан освете близу п да ћемо ускоро иоздравитп дичне српске ордове, а дотле уверепи будпте: да ћемо ове свеже и велике хумке чуватп као што чувамо непоколебљиву љубав и оданост према вама. Ово ниЈ‘е моје мишљење само него свују муслимапа, па чак п оних фанатпка, који се нису моглп не само са српским него у оптте са хришћанским режпмом помирити. Чаулсвљева правда научи нас да ценпмо вашу племенитост. П.љачка, насрташе на образ, убиства, ко ја бугарскп војници врше свакодневио нас терају да упућујемо молитву свевигањем за ваш скориЈТ долазак. Ћ—
Преглед грчке штампе <Неа Имера< о г. Венизелосу Човека издају само његовн прнјатељи: 1Шко данас јаче од г. Венпзвлоса не осећа на себи тачиост ове фрапцуске послОвице. По властнтом свом прнзнаљу, сарадшгци листа > Н е а IIм е р а« бмлн су врло радо и врло чвсто примани код њега, док је био на Влади; али наједашут, чим је пао, илн