Velika Srbija

БР. 7.

СОЛУН, СУБОТА 16. АПРПЛА 1 С Л6.

ГОД. I.

ВЕ1ИМ

СРБИЈА

1ТНЕТИЛАТА ИЗНОСИ: Мссечно 3 франкатпомесеч&о 9 фракака, годиш|ђо 36 франака

5 ЕКВ 1 Е

ЦЕНА ОГЛАСИМА : 1'итпи ос. 1 асц 0 20 фрлн. од пегитног реда. већи огласи по погодСи. Иог.ан. се по. драатним комссарич •. диплодатсвим гаггуанншгтма нлн нреко Краљ. Срп.е Глер колЗула;а у Солуну. , ЛИСТ ИЗЛАЗИ СИАКИ ДАН ПО ПОДНЕј Пошту слати преко Коал, Срп. Геп. Копсулата у Солуну РУКОПИСИ СЕ ИЕ ВРАЋАЈУ Стаи у>едакп,ије 29 ;ае Рго1отеоп 29 8а1ошцио Поједивк бројечп се могу добитн у Сслуиу под агепције „Друшгва грчке штампе 1 - ул. В_,. -ародтоиу бр. 5, блпзу главпе иоште.

БРО{ 10 сант.

Директор А. Ј0ВАК0ВИ Б

БРОЈ 10 сант.

СЈШКБ СА КР§А

На Крф је напшло седам Фараонових рана овнх последњпх месеца због врло убрзаног преноса српских трупа, ко.је су се у опасности налазиле. Трупе су пренете раније но што су предузете потребне мере за обезбеђење идиличног острва од иоследица кантоновања војске, ко.ја је иЈ)етрпела страховите муке у своме одступању ка албанеко.ј обали. Истину реГи, губитке велике од куршума п граната аустро-немачких и бугарских није та војска претрпела. Ннти су корпусн отсечени нити многобројни људи заробљени, да би парализовали везу и једпнство во.јске. Официри н војницп спасенн су, изгубили су само артиљерију и комору своју. То мм је много отежавало тактичко повлачсње, али ннје довело до расула армије, ко.је су у поретку прешле целу Албани.ју, боре1)и се без престанка,. Земља ова п сувише је сиротна п неспособна да п за .један дан да хране за тако многобројну војску. Албанија је остала у свом протогоном стању. Три културе нреко ње су прешле: стара јелинска, римска и византијска, али све три нису ублажиле обичаје нити пшта оставиле од свог фипог Д5'ха, који оцртава грчко-латпнско племе у та три периода. Народност земљишта, недостатак срестава, тешкоДа у комуншсацијама довеле су у страшаи положај српску војску. Глад јој .јс црпела снагу, болести су је десетковале. Не знам колнко је хиљада тих храбрих људи оставило сво.је кости у ономе страшном маршт, али је војска у целини показала надчовечанску издржљивост и једну коАшактносг и дисциплину, коју нису показале ни војске великих во’ничких држава у сличним приликама. Верујући у судбину, као што то Срби чине, и навикнути кроз векове на такве доживљаје, нитн су се збунили нити кураж изгубили. Стигли су иа Јадранске обале изнурени телесно, преморени

датле настаглла кроз дуги низ| ља преко дивљих албанских плагодина бескрајну борбу са о-; нина. свајачем. |1 Блага клима острва, где на ли са иуном душевном хра- Ништа ленше и ништа туж- ј сва ком кораку нонова оживљава брошћу и убеђењем да ноЈ)ед ј.јјј ј е ннје видео стари морнаЈ) ЈЕомСрова појезија, ванредно је њих спасених није изгубљена 0д слике тих војмпка који су у -'јутицала на ове људе. Само, уотаџбина њнхова непријатељ- к рц ани на бродове што их има јбр 3аНи пренос толшсе војске искнм упадом, вем да Ке заоста- ју однети далеко од отапбине[|ецрпео Ц хранз г локалне потроЛИ оорци ускоро постатн освет-ј њихове оплакивали судбу њену, [јптње и испрззнио пијацу од свих али уједно ирОЈ)ицали да имају Ј нами Р нии ' а ’ 11 ° нужди, настао је наду, пОшто зрна непријатеЉска ; н ед°статак у храни и глад је

ннцн п ослооодиоцп земље прадедовске. Г. Гастон де Мезиер, ко,ји .је пратио српску војску у њеном чувеном одступању, са непрекрнвеннм дивљењем говорио ми ,је о тим људима. Чинила .је на њега сплан утисак дисциплина ј н храброст њпхова по заузећу отаџбине њихове. Када су стнг-1 ли, прпчао ми је, на обалу где су ималн бити укрцани на 6ј)о- ; дове за Кдзф, били су мирни и| хладнокрвни као да се није до КЈ)аја одиграла сва ова трагедија у Србији, која је ио упадуј Германаца, Аустријанаца и Буга|)а одпг})ата на српском земљишту. Нмшта нису знали о судбн вароши, села, дсце сво.је и милих својих. 0 судбп њихово.ј могли су у осталом бити сигурни, нарочито после упада Бугара. Доцннје се могло дознатп да су им домовп п ммања опљачкана, а нејака деца умн рала од гладп у тренутку, кад су незграпни померански војници јели млеко н хлеб ових несретних ствоЈ)ења. Такву судбу својих на ДОЛ15; предвиђали су онп, и још го})у претпостављалн тамо где су Бугари лрошли. Али нису иодлегли неизмерном болу нитн их је туга смрвила. Осталм су апатичии, не дајући израза болу пред пропашћу, али су им у души тињали осећаји мржње и освете. Осећаји ови излили су се изненада у песми једној. Српско племе све несреће своје, све болоке своје испол.ава у песмама. Неизоставни музички орган српског народа појавио се и у о* вој прилици и једне ноћи, као што ми нричатпе један стари фрамцуски морпар, одјекиули су звуци г у с л е и мало после заталасала се ваздухом меланхолична арија. Војници су у хору невали неумрлу српску песму »Бој на Косову«, спевану пре зацело, у ритама, без обуће, са векова од непознатог брђанина поцепаним униформама и свима трубадуЈ)а, када је опет Србија знацима неоппсаних патњи, ко-!; преживела била сличне дане наје потсећају иа одступање На- језда и пропасти, а деца њена полеона од Москве, алп су стиг- 1 прибегла у го})е и дубраве и о-

закуцала на вЈ)ата домородаца. Срби су првих дана одлично |храњени депозитима хране на и

Крфу. Повратили су снагу здравље, и крупна тела тих људи, лепих у сваком погледу, показала су се у својој мушкој лепОти. Зацбло ништа нису узели силом, ништа отели ни реквири-

ннсу саломила мишице њиховз, да ће једног даиа забости бајонзте своје у срца нЗпријатОља који су им иогазили зСмљу прадедовску. Национални живот Србије такав је. Од смрти свога Цара Лазара ово племе није престало да се бори. У дугој нак ратничкој својој историји не једном, не два пут понизило ,је‘рали. Све су набавнли плаћајумиогобројније своје н“пријатеље. 1^ и дупло, тродупло па честО и Тврдо верују да ће им се датп ;'че Т вородупло од обпчне цене тих прилика да их понизе још једном. јартикала. Али то нс мења ствар, јхране је било све мање на пи. јаци, и ми смо почели да гладу?Р“1 а . €Р . П .“ 0М "“"!!! Г ! Ч “ЛЈ емо не налазећи више ни за какве паре ни литру меса. Било је дана када је становништво

нарочиту .љуОав. Не зато што су и они као и ми претрпели исте јаде од истога освајача, већ зато што и они као и ми нису престали да се за све -време робовања боре за својз г слободу. И Бугари су гакође потпали под јарам, али за четири стотине х-одина нису дали знака живота. II када је почетком прошлог века пламен обухватно Исток, они су и дал.е остали Јзобови, без и једног геста да свој јарам збаце. Нису поделили доживЉаје Балканских народа, нису ништа учинили за своје Ослобођен.е.

Крфа падало у очајање. Престао је сваки други разговор н само се о глади говорило. Наћп неколико ја.ја сматрало се за ретку срећу, а која литра бакалара за јело неоцењивог раскоша. Било је породица које су живеле о хлебу и чај} е . Када сам прекјуче описивао то стање једноме од чланова Владе да би га л 7 бедио да дозволи увоз стоке из Епира на изгладнело острво, учинило ми се да ниј е потплшо схватио стахве у коме се сада

Срои са I рцима били су аван-1 Крф налази. Предана потпуно гарда у борби која је пр"поро-|великим спОљашњим питањима, дила хришћанскн 11сток. ЈВлада тек сада дознаје з г пунОм Када сам нолОвине фебруара јј његОвом обимз т стање Крфа и стигао на Крф да ступим у 14,4-Ј покушава да га лечи. Али слиборну борбу, Французи су за-Ц е к-оје претставл.а данаши.и површили били пренос српскихIложај Крфа неизбројне су и не трупа. ГовОрили су ми да јеЈдају се исцрпети у једном фељслика тих војника чинила боланЦону. утисак. МнОгодневна глад изиу-Ј »Атине м од 6. Алржл*. рила ,је Људе и кон.е толико, да су изглСдали као сенке. Умирање од изнуреностн било је велико. Природно, иоцепани су били, и та спол.ашњост по.јачавала је бедност слике. Међутим, кад сам^ ,ја стигао на Крф, није било ниј 1 Узбуђење, које је иназвало у сра-

Теод. Веллианитие, грчкш народни пос.чаннк

Једжо одужењо дуга

трага од те слике мсђу оиим хиљадама војника, улОгорених од Коракиане до Мораитмка. Као на позоришним кортинама, тако се и у стварности све изменило н прСтставЉало сликз г , која ни најмање идеје ццје давала о патн.а»1а Оног јединственог одступа-

ским пруговима члапак, публикоеан у »Оргтоп-у“ од 13 . ов. мца иод насловом „Добуи Бугари се уморили, “ а чији је смисао, ирема накнадној изјави иишчевој , иронија на рачун Бугара , нашло је израза у „Ср.иском Гласншу“ у облику, ирогив кога се ми морамо