Velika Srbija

СТРАНА 2.

В Е Л И К А С Р Б II Ј А

БРОЈ 9.

—

КоринтскЈ превлаку и порушити све железничке мостове!“ Доиста, нпје потребно бити милионар и несник а г. Скулудис је и једпо и друго довољно је бити само мпнистар спол,них нослова једне земл.е па да буде апсолутно немогућпо изустпти такву једну револуциопарну и, тако да кажем к о м ит с ку нретњу. Ни васпитаље, ни положај, нн нознати динломатски такт г. Скулудиса не допуштају ни помп; ао о могућности такве. изјаве. Цма, уз то, п других раз.тога

такве нретње ће пзуститп нрсдседпик министарства једнс мале државе као Грчка и бацитн их у лине чнгирију ве ликпх сједињених сила одкојихансолутно завнсн н у ..пце јсдне ншхове савезпичке државе чија се целокупса војна еила налазп па грчком зем. 1 ,ишту! ПемогуЈшо је замнслптн толнку лакоумносг н такво мало разумсвнње ситуације. Зар не би бнло мпого простпје да је г. Скулудис рекао да објавл,ујемо раг споразуму, пли још ироетнје: да

за такву пемогућност: а то разлоге! Ј е Грчка одлучила да пзврши са* врло разло;кно износи синоћса »И е а' ! моубијстзо? Јер шта би друго могла Алитија,« чија је умереност п раз јзначити једна таква претња од стра-

ложпост добро позпата јавносгн. „Према нашим парочптим обавештењнма — ннше „II еа Алптнја* која таква обавештеља м о ж е нмати — тачно је да се г. Скулудпс мало лшвље изразпо пред г. Балугџпћем нрнликом прсог корака о превозу српеке војске сувпм Али еутрадаи су дата потребна објашљгља, и ствар се на томе свршнла. Очевидпо је дн су из ове мале епизоде понпкли свп онп претеранп гласови које је донн

не одговорпог управљача земље? Кад би еамо дрЈги дсо те иретље био остварсн, то би била осуда неле Грчке пг. смрт, с једпе стране због педостатка саобраћаја а с друге што би таква радља натерала Споразум да снречп свако снабдеваље Грчке, ако је пе бп повукла дотле да такав вандализам сматра као акт ненрпј>тељства и да нам према томе објаг.н рат. Као шго је и Вспшслосов «Глас-

•ник париског лпста прпбележио и 1 |чик« писао т последљем свом броју, грчка влада и после нада либерала изјавила је да ће према сноразуму водити пајблагопаклонају неутралпост. Ова расположеља Грчке пије могућпо да престану кад со тиче Срба којпма читаве месепе указујемо гостопрпмство па нашем земл ишту и које бисмо са искреаом радошћу видолп како учествују у делу уепостављеља њпхове отаџбпне“. „Неа Ллитија* од 16. априла, уводнп чланак). Пол-Луј

не потрудивши се да нровери љпхову тачност. Јер смелија пзјава пијо могла битп учпљеиа. Једна Нсмачка, стегнута са свпх страна от силних невријатељз, и једиа Америка, слободна и сплна & свакнм погледу, имајућп једну рас пру пзмеђу себе, одквно већ нреговарају н измењују иоте а да ни једпа од љпх ннје употребила такве претеће пзразе, које бп Лмерика с гунпм правом могла изуститп. II сад,

КРВАВИ РЕЖИК

VII Све ово види и зна Маћедонац. Он ћутп н упорсђује. Кад му буде затребало оп ће проговорати, и то је оно, од чега се изгледа боје Бугарп — ипаче се друкчије пе могу протумачпти опе ^ере предострож-

било да је више? Наравно да Битољ иије поштеђеи од убиетава, а нарочито љегоза околина. »Снроведенн су за Софију“: Михаило Аао, Тодор Маврпја, Пандо Цалп, књижар, Бојаџијевић, Тића Ппшурика, Пстар Пишурпка, Тодор Шп-

ностп, које су сада предузели. Де- Ј а!:оС1 -'“| ' одор Христодуло и Кон

ј ер су се комптаџије паилатиле за отиор који су нм мораховчани увек јупачки давали. Дезшр Хисар такође је страдао. Н ако је родно место чувевог оргапнзатор.т н творца бугарске органнзације Данљана Грујевч. инак су Сугари у њему нашли доста Срба што у ствари нису погрешили, јер их је увек било. Доказ је сам Грујев, који је учио у Београду Вслику Школу; али обмапут прпђе после Бугарима. Грујев се више нута *ајао за свој поступак, јер љегов најопаснији коикуренат нпје ну један иут аребацио србизам, а нарочпто од кад је бео у ропство срнско. Бугари су у Демир Хнсару убили: Ђуру Цлића, кмета • з 11лина, Сскулу Јошевнћа, кмвта ј из Базеринка, Ванчу Спљановића земљоделца пз Плнна, Псру Стојановнћа, председника оншгиие Слонмиичке, Васиља Николића, земљоделца из Долепца и Вељу Ннколића, председника ошпгиие јединаковачке. Масу сељака су внтернврали у Битољ. До голе душе оп.љачкали су скоро сва села. Спашени су само они, којп су вмали кога четника међу бугарекпм разбој-

ако ме депешом известитс о љихоаом поласку. Чскамо такође 150 сирочадц које ће нам довести господин и гђа Фегелн, наш кОнсул у Београду.« Чим будемо добнлп извештај о распоредт остале децс, објавићемо га. Од како су деца стигла у Швајцарску стигао је овамо велнки број приватних изввштаја н сви се слажу у томе, да сушвајцарска срца бескрајно добра а душа неОграничпо милостива. Простор у листу не допушта пам да изнесемО низ днрљивих сцена, које су се одиграле за ово кратко врОме, које пајбоље нлуструју велпку душу швајцарску. Али ие можемо да пропусти* мо, а да не наведемо бар један. Осиогодишља Драгиња РајкОвнћ има раницу на нози. Да би лекари бпли са свим на чисго о прирОди ране, моралн су да јој аналнзпрају крв. НаравнО да је то било скопчаио са боловима Она је горко плакала. Никаква средства пису пОстигла, да јс утншају, али међ разшш покушајима за умиреље пала је реч, да ће јој се донети брагљвва слика. То ју је умирило. Она је одиста имала у џепу једну {скромну братљеву фотографију; исту е г. Барбец, адвокат и члан одбора

огш све ово.

барде је некада бидо гн»езз.о бугарске четннчке акције; за време паше управе тамо је било пет жандарма, а сада је чптав батаљон бугарске војске. Такав је случај са Демир-Хисаром и другим бившим центршма бугарске органпзацпје. Еакав је то страх ушао сада код Бугара, кад су онп ова места увек успешно противу Турака употребљавали ? Од куд ова бојазап. Да — Генерал Бојаџијев то објашљава тиме: што у тпм местима има много српскпх агената. Сиромах Генерал како је малерозае. Његови су се стари из Дебарца у Охрпд до селили, п шта јје дочекао да предузима лично војничке мере да му се му Ваповића из Скочивира, Најду ли од рата.

ницама. Кнд је овако прошао Демир 1дао одмах подлепитии урамиЈ-п у иа,р Хисар, шта је оида могло очекпвати {'лепши рам. Порс.ч н нрплеиско поље. Ако. Буга-| Колико морају бнти срећии текрорима је ово иред главу и што горејј дитвљи деце слабога здравља, међ кораде — у толико све бот.е. Платиће1| јима има таквих, који ни код куће — иису били у стању да поднвсу трош. кове око лечења, а данас, у најтеже |1 врем .0 за нас, њихова се деца шаљу 1Ш8 избеглице на лечеље у Берзен, куда пду само ЊиЈУштај о сппској децп у ПГвајцарској —| оогати људи из целога све 1 а. ј| Кад с.мо већ аомснули адвоката Берј;беја, онда да пОкажемо на љему, шта ВинтрОвић 1швајцарски Французи чине за своје сЈнароднике који су рату. Господин има шесторо деце. Госпођа се дописује са четири фраицуска војника. који се боре и шаље им често пакете. У једном хотелу у Лозани леже 45 француских војника, које је Нвмачка пустила као тешко раљене. Њих издржавају Шваајцарци. Једнога од тих војника дође жена и з Француске, пошто је у њихово село хчиао непријатељ. Одмах је гђа купила прибор постељски и однела јој лично. Иека је вечита хвала српским до-

(свршотак) Писмо које је добпо од проф. Рајса гласи: „Мо.ј драги Пријатељу, ГосиОђа и госпођица Комб, довсле су децу, коју сте нм у Солуну повбрили, без икаквих тешкоћа. Сва су ова деца, мОгу Вас увврити, врло добро смештена. Ви можете казати родитељима ове деце који су остали у Солуну илм другде, да су нм деца у пОтнуиој безбвдностн и да ће добитн добро васпмтање. Гђпца Комб ми је говорила о некој другој групи деце која ће бити послата пз Солуна. Ми

смо задовољни и бићу Вам благодаран бротвОрима у ШвајцарскО].

НЕБНЕ БЕСТ

стантин Дела свп пз Битоља. Убивени су: Кузмап Јовановпћ, Кузман Дветкозић, Стојан Калешковић, Вап ђел Јовановић и Крсга Плић, председник општине велушке. Крсти оу претходно узели 600 тур. лира, на га заклали. За тим су убпли: Делу Враговића, Петра Кглаковића, Петра, брата попа Јована сви из Бача- Ко ПрвСТОЛОНаСЛвДКИКОВ ЗКТ 1ИИ- (јДмвизиЈу. Милош је стар 4? година сту Михајловвћа, кмета Кочу Шиту- ! ЛПС Р^ а - и био Ј е од СВИ ЈУ С Р ИСКИХ комисија повића, Стојчу Димитрцјевића, Сто- »Дели Телеграф« јавља, да је : ° гла шеи за стадно неспосооног, али јана Димитријевића, Косту Митрови-г. Пашић предао предсСднику | 1а Р 1,ма Ш1 Г‘ то смстало да га огласе ћа п Косту Мнтровића и Косту Ли- општине лондонскС дин. 5.000,1| за во Ј ника - Милош прича да Бугари говића пз Врода. Одведенн су незна- I које је престолонаследник Алек- к У Г1 е и одводе сво мушкиње употреб но куда: Стојчу Ристпћа, Рпсту Цу-1 саидар поклонио хумашгм уста- љава Ју1 иг их за војну службу н на цулу, Христу Радевића, Т>орђа Ата !]новама, с Тим, да се употребе тешке Р а Д 0ве - У једаиаестој македоннасијевића, Трпка Стојчевића, иТо- на оне, који Су највише страда- ек °Ј дивизији налазп се всликч број

родно место не побуни у корист Срба. Како сами ссбе Бугари лено демантују. Колико су на сва уста викали и ова места као срце бугаризма прсстављали, а сада дођоше у положај да на сваког становника ио два војнпка одређују, ради свога осигураља — бадава у страха су ведике очп. Све ово раде тек само после три годиие срнеке владавине, а шта би

Костпћа, поиа Глигора п Тому Тра- р Пашк ^ ■ Петроград. јановића пз Брода, попа Ванђелв,! 1 Христу и Диматрија Копотаптинови- 1 ^ ’ ^ аши ^ се кренуо из Ј1онћа из Бача. ‘ ! дона за Петроград. Сву стоку, сточну и људску храну Умакао из бугарског ропства. од сељака су поку.шли на и боз рас-;ј Пре пет даиа 11ребега о је избтгарписке одвели. Коље и магарце оте- Ј ског логора у Петричу Србин Ми.лош рали у Бугарску. Миљковнћ родом из Четирца близу Маиастир Христчфорово и Буков- |Куманова. Њега су Бугари одвели нз

ски нотнуно су оиљачкали. Морахов ска села су н»р чито зло прошла,

села; обукли га у униформЈ м послалн као војника у јвданаесту македонску

Срба који су допалн бугарског ропства. II Бугари мисле да са овакпм војннцлма сачувају Софију! Генврил Сарај походи рањенике, Јуче у 2 - 30 часа по подне генерал Сарај је посетио рањенике у бО;шици »Принцеза Мармја.« Аудијенција код грчног краља, Гуски послакик у Атинм гроф Демидоп н пуковник Мпл<;ш Васић, командаит првеармије биће данас прим-