Velika Srbija

БР. 12.

СОЛУН, ПЕТАК 22. АПРИЛА 1916.

ГОД. I.

иаСРБИЈД 1*7* сзи^нззн. гнкззш

ПРЕТПЛАТА ИВНОСИ: Мссечно 3 франиа тромесечЕО 9 фралака, годшпље 36 франака ДЕНА ОГ.ТАСИМА : Ситка огласи 0'20 фран. од петитног реда, већп огласи по погодбп. Новац се полажс државним комесариич и диплоиатскчм заступинпггапма.

ЛИСТ ПЗЛАЗИ СВАКИ ДАН ПО ИОДНЕ Ношту слати преко Крал. Срп. Геп. Консулата у Содуну РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАТ.АЈУ Стан редакцшје 29 гие Р1о1ошбоп 29 8а1ош^ие Поједнпн бројови се могу добити у Солупу код а* генције г Друштва грчке штампе“ ул. 1 >ј лгароттоиу бр. 5, блжзу главпе поште.

БРОЈ 10 сант.

Директор А. ЈОВАНОВИЋ

БРОЈ 10 сант.

Наш одговор писцу лажног меморандума

Казали смо да је наше дубоко уверење, да .је и у службешш круговима и у .јавном мнен>у енглеском бугарофилство иотпуно сарањено. Да завршимо расматрање питања о лаокном меморандуму генерала Хаула једном кратком критиком мисли пзнесеннх у њему. Основна теза тога анонпмног наппса гласи: Ако би се Бугарска придобила за Споразум, онемогуКена би била акција Немаца у Месопотамнји, Египту н према Солуну и одвојила бп се Турска од Немачке. То би се све могло иостиКи уступањем Бугарима целокупне Македоније заједно са извесним деловпма Нове Грчке и Тракнје. На ту тезу нмамо да прпметнмо следеКе: 1). Све и кад би бугарскн краљ хтео да се одвојм од Немачке, не би могао. Немачка је довољно н паметна и груба да се сачува од оваквих нзненађења. Малп је Фердинанд да. одигра кајзеру такву игру. »Фердннанд ннје у стању да се ослободи веза, ко.је ,је сам себн метнуо«, велн уважени ,/Гешр«“ прнлпком расматрања Сазоновљевог говора. Вугарска војна снага и бугарска управна власт налазе се у монтерским рукама немачкпх војних п цивилних агената. Ко противно мисли живп у највећој заблудп двадесетог века-

престоне оеседе, ниЈе искрена. Али мн не можемо затворити очи пред фактом да је Фердинанд иозатварао у гвоздени кавез све дивље жнвотнње у Бугарској, тако да његова воља, односно воља немачког кајзера, неће у Бугарско.ј до свршетка рата наићи нп на најмању противуречност. Код оваког стањастварн иредлагатн споразум са Бугарском значп одпста млатптм празну сламу. Али нпје нскључена могућност да онога тренутка, кад немачкп брод почне да тоне, бугарски пацов потражи сувоту на другој странн. Овај меморандум није писан за тај случај н по њему би Бугарп у том тренутку дошлп сувнше доцкан. Он полазп од предпоставке да Бугарска својим цепањем од Немачке учинн драгоцене услуге на бојном пољу, а кад ми почнемо без Бугарске да ломимо костп Немцима, онда бп Бугари моглн бити не помоћницп већ муфташи. Из овога излази да је основна теза у меморандуму основана на погрешним предпоставкама. Узмимо сад за часак да Бугари могу и желе да се одвоје од Немаца данас и запитајмо се, да ли би се Бугарима могла да пружи рука ? Не, јер би то био акт крајње неморалности- Наши су савезни-

2). И на памет не пада Фер- ди небројено пута истакли да ми динанду, господару Бугарске, ратујемо за право, правду, мода напушта Немце и то из два Р ал и слободу народа. Ми се разлога: дакле у рату руководимо идеаа) што дубоко веру.је у де- лима. И ми смо, мали другови финитивну победу немачког о- наших великих савезника, дали

савезника ње може нестатн са карте Европе, ,јер о намерама и жељама Бугара код нас ни.је било никакве сумње. Тако је и било! Па ипак је Србија два пута са индигнациЈом одбила аустриске понуде за сепаратан мир, понуде које би јој уштеделе оваква тешка искушења кроз каква данас пролази српски народ. Его ко је Србија за савезнике! А шта им је Бугарска? Зар је потребно да излажемо шта Је све Бугарска урадила од августа 1914. у корист централних држава, а против савезника? Кад ратујемо за »правду и највише моралне принципе човечанства«, онда их морамо пре свега сами поштоватн; а о поштовању тих принципа не може бити ни говора, ако се ма какав рачун, ма какав материјални интерес стави над тим принци" пима. Бугарска је неморална држава, јер је подвалила савезницима, мучки напала Србију и братими се са ђаволом. Тој држави нема места у нашем друштву, па ма какве користи имали од ње. Она има примерно да се казни исто као и Немачка, јер је она имала заједничку ствар са Немачком. Кад се ратује за принципе, онда нема компромиса. Пли ће се одбранити идеална добра човечанства, пли ћемо сви пропасти у борби за њих. Бескрајна би била карастрофа по човечанство, кад ми не бисмо успели да однесемо дефинитивну победу — тај ,)е излаз из овога рата потпу н о искључен, — али ми

ружЈа II б) што је

довољно доказа о томе, да раи сам германско тујемо идеална добра чове-

чедо. Он сматра своје другова-

све и да би био тај случај, би смо изневерили нашу ствар због које се бијемо, кад би смо покушали да пактирамо са нашим противницима. Данас се све државе у Европи деле на три групе: нашу, не

ње са кајзером за наЈсветлиЈе дане у своме животу.

чангтва. Белгија је пропала само' пријатељску и неутралну. Са не-

због тога што ,је хтела да бра- утралним можемо још и другони .један лринцип међународнога вати ; али измеђ нас и наших 3). Лаже ко тврди да се бугар- права принцип неутралности. противника је бездан, који се ски народ за време ратног и мо- ЕБезини државници су имали до- не може премостити. Данас, побилног стања може да ослободи вољно времена да срачуна.ј}' шта сле двадесетомесечног крвавог своје врховне команде и своје јепоњу корисније; алн они су се раговања ми смо се толико раге])манизиране управе. Ми чак одлучили на оно што је морал-1зишли, да само потпуна кагш-

допуштамо да има много људи у Бугарској којима није право све ово што се тамо одиграва; ми ћемо чак да верујемо да

но и идеално. Србија овогарата је такође дала два пута доказа о томе да су јој заједнички идеали савезнички!

тулациЈа једне стране може да приведе рат крају. Бугари су са моралне тачке гледишта прљавији од Немаца, а

»1гиоп Засгее«, како је Гешов пречи од свега. Она се сва жр- таквом се народу не може пруназвао у исторпји Бугарске бес- твовала за њих. 1жити рука народа који се напрнмерну једнодушност Собра- После прва три месеца европ-|јлазе на противној страни. ња у погледу на спољну поли- скога рата сви су Срби били на Дакле, друговање с Бугарима ку, маннфестовану приликом чисто да до дефипитивие победе||после октобра 1915. год. био

| би најнеморалниЈи акт који ои се могао учинити. Енглеска, Француска и Русија и њихови савезници огласили су ствар сваког савезника посебице за заједничку. Према том сиоразуму рат се не може завршити на штету ма н најситнијег интереса једног од савезника. Ако би сваки савезник за себе тражио излаз из ове ситуације, имајући у виду само своје интересе, онда би неки од њих могли наћи више рачуна у закључењу сеператног мира но у продужењу рата. Али као што раније рекосмо, рачуни и нојединачни интереси савезника бачени су позадину. Свп савезници имају да уложе све за заједничку ствар и онда је сваки испунио максимум своје дужности и стекао сва права равноправног сајвезника. Србија већ тринаест година подржава политику држава са којима је данас савезник, не тражећи од њих никакве гарантије за ризик од такве политике. Све до последње париске конференције Србија је била ратни друг без писменог уговора о савезу. Требала је Србија да оде на Голготу и да после тога први пут од како постоји учеству.је на једној конференцији великих сила као равноправан члан. Нема Србина коме се у овим тешким данима није надимало срце од радости кад је видео српске представнике први пут за зеленим столом, коме дотле пису смели прићи. Мп не сумњамо да ће се на тпм конференцијами, којих ће бити више и које ће бити од светског и исторпјског значаја и српски интерес у овоме рату заштптитп и сачувати онако како начела правде п морала налажу. То и јесте оно што жуљи енглеске бугарофпле, којима упућујемо ове редове и којима на крају шаљемо овај поздрав: Наш је идеал велпка југословенска држава с Бугарима или без Бугара. Алн ако би после овог рата остало ма и иарче бугарске самосталне државе, она мора бити према великој југословенској држави толико спћушна, да јој ни на памет не може падати да понавља пзвесне еинзоде пз исторцје Балканског Полуострва. Ми стојичкп сносимо Бугаре у Београду п бугарски пљачкашко-