Velika Srbija

БР. 19.

СОЛУН, ЧЕТВРТАК 28. АПРПЛА 1916.

ГОД. 1.

ЕШСРБ1ЈА 5ЕК131Е

ПГЕТЛЛАТА ИЗНОСИ: Мееечно 3 франка тромееечво 9 франака, годншше 36 франака ЦЕНА ОГЈАСИМА : Ситнп огласи 0 20 Фран. од петитког реда, »екн огласп ио вогодбв. Новац се полаже државним комесаримч и дпиломатским засттпннпггзима.

ЛИСТ ИЗЛАЗИ ОВ АКИ ДАН 110 ИОДНЕ Пошту слати преко Крал, Срп. Ген. Консулата У Солупу РУКОИИСИ СЕ НЕ ВРАЋАЈУ Стан редакцпје 29 гие Р1о1отбоп 29 8а1ошцие Пчјединк бројевп се .могу добптн у Солуну код агендвје .Друштва грчке штампе“ ул. Кј лгарохтону бр. 5, блпзу главне поште.

БР01 10 сант.

Директор А. Ј0ВАН08ИЋ

БРОЈ 10 сант.

БНГЛЕСКИ ЕРОСТРАТ

0

ЈУРИЈА 0110 ПРЕСТ0ЛА

(Јвпх је дана п великн ен-Цстима ко.је тобож Белгпјанцп Ја мислпм да св читаоиу п не име-1! браног<, већ за свој рачун' управља глески народ добпо свога Еро-ЈЈврше у Конгу. Белгнска влада чуј", ла би одмах иогодио да је то! крајем којп је под шеговпм угица-

страта. Шта је ова реч? Она означава име једне мрачне душе из древне грчке прошлости. Ерострата је растрзала амбпција за величпном, а сам по себи престављао је лпчност испод средњих способностп. Али, поред свега, хтео је да буде сла-

пошаље нарочиту мешовнту ко- »благослозена- земл.а Албанија, гдеЦјем. За време своје прве вдадавине, мисију да нзвпдп те злоупотре- се сада копља ломе и злато нроен , ма да сумшам да 1,с но другн иут ое власти. Утврднло се, да је п.т.е, ко ће окрочитн иресто, који није|1владатп — прпнц Впд је пмао ту спр Рожер »врло лак еспаи .;баш тако завпдан. Вити владаоц Ал срећу да власт делп са још четнри Поред других знакова н.егове баније није мала кураж. своја конкурснта т.ј. шегова се власт оолесне амонцпје, нешго ]е ,, .. 1 ппц V пблзгтпмз Ћати 1 Ј У томс нрпнц Спт на1бо.ге иску- ни ,1 е могла Ј 1300 ” 11 > ооластпма шата, слично овако урадпо и у Јужно- 1 америчкој државн Перу-

ство има, те му се зато н не журн јј г Д е ј е господарио Ахмет Мухтар, Деда се видн са својпм »драгим“ на- Дарској Малеспјп п Пншкопејп где је Због ових гвегових подвига р 0Л0М] К ојн му је спремио онај сзне- владао у пуном смиелу те реча Арпф ван II велнки те да љегово име | дође у пенсију са десет хиљада 1 налнц ноћни одлаза к вз Драча, где^икмет, у Врчи где је заузео власт

уђе у псторију.

I динара годишње.

од брзнне у мало што није забора каиетан Кајо, у Черменпки и једном

крај, а то је Подградац са Ћукуском околнном, који је ишао час уз Внда, а час уз Чоту, а ио некп нут управ.тао се ио евојој во.ки непри-

II ушао Је у псторнЈу, али ^ Али му претеране амбиције ВЕ0 С поју М’ брег краљицу Па лел У Елбасанске околвне где је навпдеКете како лудо! Та лудост | НИС у давале спавати. Почео је ипак се отимл , у 0 та ј иресто. Пстн- шовао Осман Чота. Бпо је још један да подбада нбка ирска друштва ва> принц Вид’ пзгдеда да ипје мнопротмву владе. Сир Едвард Греј г0 за њ загреЈа11! али се ииак сте . одузме му пензију. ченог права не одриче. Он бп впше Онда се у његоиој неваљалој волео кад бп могао доћп до загарандуши порађа мнсао не само за товане суме од стране Великих Сп- знавајућп никога. То је тако ишло славом, да буде неки други Кром- да, ако пзгубн престо, него ли да под све лок Ј е Вил »управлао« Адбанпвел, него да постане обичним окрпљем разнпх Цса Вољетинаца, Бај• јом. Ншло бп и даље, алп је узаском издајником своје Отацбине: у по- рам Ц,\ра п Црфана седпна— и су- српске војске све то нресечено. II у четку овога рата, кад је сва Пр- више незгодну — столину, која му истини народ албански, без Бол,етпнска једнодушно прмхватила бор-г сс Н р СТП р 0шле годнне онако крвни- ца > ЦУР а “ лругпх туђих агената

свела му Је пме у свпма Језицима на заједнпчку пменпцу ко.јо.м се данас окарактерисавају онп људп, који, у цпљу да се нрославе, праве — глупости. Дакле, Ерострат запали једне ноћи Дијаннн храм у Ефесу, који ,је по лепотп бно једно од оннх седам светскпх чуда. Наљућенп и увређенп Ефе-

канп одлуче, да ои му осу^Је- ј| ^Зу, он је отипшо право кајзеру

чки извуче. За престо у Албанијп за злато н °хотљнвих опо .,е потнуно

Ге "њетво т,е'."Т 'Га *** *»»*'- ТГ .“*" “ Г одлука учпнила, да „у ее ос„- ^ ' п 0 “ Г е Гу Беа™ “° по ” оћ Ј “ твг У ' Д б Г Ј “' Ј ? “ У Ј ° ^ Ј ^ ј ј|Ово,ме, покушао |е да > хдерлину ј .^ п Гј . дозлогрднла међусобна бороа нрвака, а преко чијих су се леђа ломила Ћ,—

гура жалосна — бесмртност. изве де са британским заробље-| ја - Прва истиче ц Р инца Ки Р ила - а

Енглескн модернн бесмртннк еростратског типа јесте некп снр Рожер Казман, вођа нрских побуњеннка. Он ,је, обнчни бивши чпновншс, са слабим везама у Ирској, подигао руку на своју отаџбпну. Зашто? Узалуд ћемо се питати зашто, и зашто!

ницима протипуенглеске де.монстрације. Ови га ногом најуре, а кајзеру лично упуте протестно писмо. 8. априла ов. год. обалска маринска полиција примети да 1една неутрална лађа истоварује

друга Вида, к°ме се као што рекох ... . копља етраних пропаганди не хита много тамо. Шта ]е сиромах Кприло оцу скрпвпо, те му овако страшну казну пзрпче — го ће рч нам будућност показати, али пада у »*рвГЛвД ГрЧКб ШТЗМПв очи јако да Немачка, под чпјом су ј .

ко.мандом Ај стрија п Вугарска, ни- Један сарадник грчког доидонског оружЈе; то није била иеутрална ј| шта не предузима да борбу спречи, часо пи с а „Есперија“ имао је с г. Паон, непознат, безначајан, безјјнего прерушена немачка крста- већ на против осмешкујући се из ћо- шићем ра3 говор. пз кога по Веннзе-

гласа и имена, да позове на рица, на којој је и снр Рожер револуцију чптав један народ, донутовао. чнјп сннови годинама дооро- Узгред буди речено, он је у вољно пуне редове оританске рукама полиције, а његов пре војске, да се боре за величпну вратнички покушај изазвао гнуп славу своје велике п племе- „ шан ,е код свих паметних Ираца, нпте отаџбине ?! Узалуд Вемо како у самој Нрској тако исто се, вели.м, питати, ,је]) његово н у Америци. Ред је тако рећи дело ништа не може не само! одмах 110В р а Кен. да оправда него нп да при блнжно логпчкн објасни. Ево иа суднте сами.

шка сеири.

лисову „Кириксу“ доносимо део о срп-

Он се родпо у Прској, али .је дуго бно у консуларној служби, дакле, ван земље, и то поглавнто у Африци. По том је послат за консула у Америку. Свуда, ма где са службом био, вндело се, да га растрзају болесне амбиције рекламе, желео је да се особпто истакне п избије на површину. Као консул негде у Африци, поднео је своме минпстру један нзвешта.ј о грозним свирено-

Ни Турци не седе екрштенпх ру- ко-грчком уговору. ку. Пстина онп иду јаваш, јаваш, али „Наши односи са Грчком, рекао је ипак оетају прп гоме да није место г. Пашић, веома су пријатељски. ГрКирилу ни Виду у Албанији и да је чки народ, као год и његова вдада, то место за принца Мусломанина. Они чине све што је могућно да би^одаксе не могу тако лако ногодпти око шалн несрећу нашега народа, који је кандидата —јер би једни хтели си-,мривремеио изгубио своју самосгадна Абдул Хамидова, који је врло ио- носг. Јест, манифестације саучешћа Ето то је сир I ожер као чонек. Г1 у ла р ан КоД Арнаута, али се другн, 1 грчког парода према српским војннI о ратним законима зна Г( ' т ј Младо-Турпи од тога плаше, те цима или избеглицама дпрљиве су и

шта га чека. Али ја бих у овој прилици одступио од ратног закона: снр Рожера не бих стрељао, на против, удвојпо бих му пређашњу иензију и оставио бих га да нод надзором полиције слободно живи. То ,је једино срество не дати му ореол мученика и не допустити, да се прослави као Ерострат. А то би била и највећа пакост, коју би му Енглеска учинила. 0.

истичу за кандпдата себи врло ода- ј обадриве за будућност оба народа,

ног човека Кара Сајид нашу који је но пореклу Албанез. Пмали су ире три годпне другог кандидата, али искуство са Есад пашом учп их да подржавају Кара Сајида. По сем званичних кандидага трију севезничкнх држава — у Албанијп пма кандидата за нресто који потичу цеиосредно из народа, а има их који су се про-

којн су везани не само догађајима из 1913, године, него и најживотнијим интересима. "Зацело видесмо са великом жалошћу како иам је наша савезница Грчка само морално помогла у септембру прошле годпне, када нашп заједнички непријатељи, Бугари, нападоше с југа нашу војску, која се већ борила про-

сто за свој грош истакли п који акојјтив Аустријанаца. Наша је жалост не буду „изабрапи“ праве себи то!била у толико већа у коликоје Грчзадовољство, што не нризнају „иза- ка бпла везана са Србијом одбранбе-