Velika Srbija

БР. 20.

СОЛУН, ПЕТАК 29. АПРПЛА 1916.

1 ОД. 1.

& ж.

ВЕЛИКА

ПРЕТПЛА П А ИЗНОСИ: Месечно 3 франкатромееенво 9 фралака. гпдвшње 36 франаш ДЕНА ОГЛАСИМА : Сжјвв огласв 020 фран. од пстпхжш реда, аекн огласв по погодба- Новад се полаже државнжн К1 месарвц ј и диплоиатских ааетупниттвииа. ЛИСТ ИЗЛАЗИ С ВАКИ ДАН ПО ПОДНЕ Пошту елати иреко Крал. Срп. Ген. Консулата У Солуну РУКОНИСИ СЕ НЕ ВРАЋАЈУ С'тан редакднје 29 гпе Р1о1отбоп 29 8а1ош<Јие

1*7% <ЗН7*МИ>Е ВЕКВ1Е

БРОЈ 10 сант.

Днректор А. ЈОВАНОВИЋ

Поједони бројвви се могу добитн у Солуну код *гевдије „Друштва грчке штампе“ ул. Бј лгарохтону бр. 5, бливу главве поште.

БРОЈ 10 сант.

СРБИЈА 2 ГРЧКА

Ја са.и чое?/: од части и иедо- :| ирогиле г.одине да.ги су ми иотиу-

I. Прошлост До октоора месеца прошле године однос измеђ Србије и Грчке био је прост и срдачан. Уговор о савезу, чију садржину тачно ни данас не знамо, алп којн је несумњиво заснован на одржавању стања стварн створеног Букурешким Уговором о миру м на помоћ у одбрани против Бугара, лежао ,је у поверљпвмм архивама, пошго није бпло никаквог неспоразума у његовом тумачењу и пошто је ностојала на обема странама пскрена добра воља за вршењем

но арпво. Ја хоИу да сачува.п земљу од рата и да јој обезбедим мале али сигурне усаехе. — Г. Венизелос води иолитику сргуа а ја иолитику факата. Панјелински конгрес у Паризу није био Грчки

аушта.н д.а ми то нико оспорава. ј Ја сам остао иотауно у граница -1 нема сумње, да је овај аргумент \ма, кад са.п расаустио арогилу ! само једна формула, ноМоБуј Шсуиштину и на истом би терену\ које се мисли да доведе у са осгао ако би и ову расаустио-. јер\ гласност уговор о савезу сајј колико ми је то аознато ч.ган\ фактичкнм стањем стварп; а да устава који ми на то даје арави \ јер његови аредставниЦи нису грчсе у стварн није хтело да по- још није укннут. Ја чиним уао- 1 ки иоданици. Они су за туђ рамогне Србпји. Да лп ,је неиспу- требу од свош арава у интересу \чун ареаоручивала Грчко] да уђе њење уговора о савезу било од \земље и дог -ђоји од фебруара 1 у рат". страха од Аустро-Бугаро Нема- ца или нз каквог другог разлога, ми нећемо да ценнмо- Ако је бно узрок страх, онда су доцннји догађаји довољно показали, да ,је он био неоиравдан. Аустро-Немачка војска, која је освојила Србију, бнла је и

ЈУРИЈА 0К0 ПРЕСТОЛА

ћ- ференција мира у Лондону, јеНеоспоран је факт, да Алба- дном арнаутском изасланству канија — односно онај део земљи- 'зао је: да ће Бугарска учинити шта на Балканском Полуострву, јсве само да се граничи са АлПосле октобра настала је о-јА 1 " јс .и. ш^ивлп ч-<чг ч д«* што се тим нменом зове, игра н бани.јом. П отуд је она његова громиа промена. Нас су наналп <)ПСМО Ј е самп 3111 излупалп н то ц Г паће врло важну политичку у- изјава: да Дебар мора припасти 1 горе но у новемору претнрош- „ Ј . . г . г г 1 Ј 1 Ј 1 „ 1 логу не само код нас на Балка- Бугарско]. 1а 1е изтава и учиниле годнне; да нас нпсу Бугари ' „ „ \ Ј м „ ’ ■ •’ 1 ну, него и код неких од Вели- ла те су се благовремено про-

„ „ „ Јпо бро]у и по квалптету таква ооавеза примљених њиме. , Л Ј - • . (то ,је данас историски факт) да

Бугарп, Грцинам нису иружилп помоћ. Сво.ју паснвност у на-

шим најкритичннјнм тренутцп-1! На11алп . 00 1Н0 11 нпс: ' г0 то кпх Сила које не скидају око са зреле намере бугарских полити1 цео сво.ј оператив"" оолггл - ЈЈ - валп на иретио: од стране Грчке.

111 11>1 ПаЈЛрИ! ИЧПИЈШИ 1 јЈСП V 1 1У11А ма правдала је Грчка двама ар-ј " ен с801 опе Р атпвнп п-Јаи з а сно и , е 0 туа је тамо оно, што ни чара, које су дотле дубоно скригументнма: једнтм нравнпчк.ш, мли на "Ретноетавцп ■ “ - - 1 ПП (‘ТПДНР Гпчттр ' Ј .

служоено, и Једнпм аргументом целнсходиости, иреко јавннх гласпла. Правнички аргумент гласп: Грчка нпје дужна да ио могне Србпју у општој европско.ј конфлаграцнјн, у којо.ј бн Бугарска бнла протнву Србије и у којој Србнја није у стању да пзбаци најмање 160.000 војника према Бугарској. Други аргумент гласп: централне су државе тако ,јаке во.јнмчке силе, да могу покорити у једном цугу и Грчку и Србију. Пружајућн иомоћ Србијп, 1'рчка нма

Да су нам Грцп помогли V Т г Ј 1 ' - 1<ине и |апана ]а мислим да тренутк^. кад су нас 1зугари -. „ 1 Ј ■ 1 нема ни |едне друге државе, конапалп и подржалп док свршп- • 41 - 1 ја са своЈом пропагандом оар по

једном кутићу на овој земљи- вене биле. Данев је за ову брној кугли нема. Са изузетком јбљивост добио своје од Фердинанда, јер је дао повода јавности да оштро прокритикује подлу

мо са Аустро-Немцима, било бн

нешто не чепрка тамо. Ово је

политику бугарск) г , која је још онда противу својих савезшша

> повемору прошле I одпне оа д ИЈШ и за В р е мена турске вла- водила. Од тада се датира активтниа на Балкану, какве исто- давине> али од кад се је поку . ' ни ј а политика Бугара у АлбанириЈа не иамти. авезни ња вој шало да се од Албаније створи|!ји. Бугарска је међу првима поска, ко|а ]е тада почела да се г * ’ ' * ' држава од тада су страни агеи- слала свога динломатског агента искрцава, имала ои да сведе „ • , - . „ „ т , т н ти просто поплавили Алоаншу. у Балони код Исмаил Јхемала, своју улогу иа мпрног Јшедао- л • ; ' ’• . 1 ^ Аустри]а има чптаву своЈу во)Јда траЈвдгце ]едног народа кога Ј . ,, , - ' 1 н .) ју-њ 1 л ску шшцуна. Мећу католичкимI стиже Бож а казна. Ј " , , -„ . ,,свештеницнма у Мирпдитима има ледају и овако на слварп велики број аустрискнх генерал-||ски комитет са седиштем у Соми морамо дуооко да жалпмо шта 5 нИх 0 ф ИЦИ ра. Новац коли-, фији и филијалом у Валони. То-

који је тада био нека врста владаоца у Албаннји. Одмах за овим образован је Албанско-бугар-

на Грке и да се сеБамо н.ихо-

да пропадне, |ер није у стањуГ'"' ' "" ,ко је и колико Аустрија трошиј!дор Павлов је као тадањи звада да отпора Аустро-Немачкој вог савезничког неверства, док тамо на шпијунажу — Албани- 1Ј нични преставник Бугарске довојсци од 700.000, која се кре- го ^ 1ле Д аМ0 својим очпма ње | ј а - и могла к0 ј 10ТН0 издржава- ј лазио редовно на тим седницама ће на Србију. гове последпце. ти сво ј у државну администраци-!'у Валони. Дервиш Хима, Митад И Србија је иодлегла непри- '!ју. Буне, нереди за времена Тур-|Беј, па после и Хасан Басрија јатељу. Како је до скоро тра- ИЗЈНВЗ Г0ЧН0Г КОЗЉЗ ског ’ а и Д° пн11 Ј е 1 непобитним|са покојним Санданским, Паннјало прибнрање и ирикупљање 1 Ј г Г доказима утврЈјено је: да .је дело!ј цом, Павлом Христовим и Матосрпске војске на Крфу и какоц аустриских агената. вом, водили су прву реч. ЦелоСрбпја до скоро није имала сво- Атински лист »Елас« доноси; Но моје није да овде прошлост купан им ,је програм бпо. у овојпх листова то се до скора нп.је иав °Д декларације грчкога кра-ј ИЗП0СИМЈ ј е р 5 И ме то далеко од- м>’: Уверити просту масу арнаут* могло чути аутентично српско л,а ' К "°ЈУ Ј е учинио грчкоме уре-,; ведо> Нзу помињем у колико је;'ску да Бугарска жели и да ће иишљење о данашњсм нашем Д НИК 'У листа »Атлантис«, који |, у вези с а данашњим политичким ј радити за опстанак албанске др>гледшнту на Грчку. излази у Њу Јорку. Најважнији д 0га ђ а ј П ма. Главно је констато-1 жаве,— створити пропагандске У савезннчким листовима је!| део из Ј аве гласи: ватн: да је Аустрнја иницијатор-. центре у Елбасану, Подградцу у међувремену доказивано: да' ,.Данпс је Грчки народ уверен ка свију нереда и интрига уАл-ци Пншкопеји одакле ће ширити Орпско-Грчки уговор не разли- да би реаубликански режим баоЈбапији била. После 1913. год. она !ј просветну и револуцнонарну прокује бугарски наиад на Србију штетан ио Грчку. Мене иредстав-\ је тражила и нашла помагача у паганду на територији Србије. изолован од напада у друштву љоуу као неуставно / краља. Међу јјБугарској, не надајући се да ћејјОтуд су никли они силни »инспектори« бугарских школа, ко-

с другим државама. Он говори тим, ја нисам никога ири.норавао . тгхко брзо са п.ом доћи у конфлнкт просто и јасно о дужностм са- да буде Вении,елис.та ни иротггв |због исте те Албаније. Њој су моуговорача да савезннчки од- Веницелиста. Моја неуставноет .ге-ЛЈугари требалп као потстрекачи оијају Бугарску опасност по жи у томе што ја не одстуиам Ј противу Срба. Бугарска, која ни једног од њих. Изгледа, дакле, од гледшита да и аолитика коју |јпо уговору од 1912. није имала Да правнички аргумент у ко- води дачашња влада, од оне иоју јграницу са Албанијом, горела 1е рист Грчког држања не сто.јп би водио Венизелос и да је сачу- ,| од чежп.е да се и њен глас чује на сигурним ногама. У осталом, вала земљу од многих аораза. тамо. Сам Данек за времв кон-!барској буни, где су лично уче-

јих тамо ниЈе оило, и на те положаје дођоше: Павле Христов, Петар Чаулев и Милан Матов познате коЈштске вође бугарских бандита у Ма^едонији. Резултат њиховог рада осетио се у Де-