Velika Srbija

БР. 22.

СОЛУН, ПОНЕДЕЉАК 2. МАЈА 1916.

ГОД. 1.

џш СРБЕЈА 5ЕИВ1Е

ПРЕТПЛА'.' А ИЗНОСИ: Месечно 3 франка тромесечво 9 франака. годншње 36 франака ЦЕНА ОГЛАСИМА : Ситна огласн 020 фран. од петитног реда. векв огласи по погодби. Новац, се полаже драгавннм коиесарвм 1 и днплолатскпм оаступништаима. ЛИСТ НЗЛАЗИ СВ.ЛКИ ДАН 110 ИОДНЕ Ношту слати преко Крал, Срп. Ген. Консу.тата у Солуну РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАНАЈУ Стан редакднје 29 гие 1Чо1отеоп 29 Уа1оп1о,по Поједпни бројевп се могу добитн у Солуиу код агевдпје „Друштва грчке штаипе* ул. Вј лгарохтону бр. 5, близу главие поште.

БРО! 10 сант.

Директор А. Ј0ВАН03ИЋ

БРОЈ 10 сант.

СРБИЈА в ГРЧКА 0 |! Садашњост И будућност бнји; са.мо са мотивацијом, да Мн смо ономад донелп у пз- смо ми саМи К Р НВИ за сво Ј>' не ' в°ду једну пзјаву г. Пашпћа о С Р®^Уодноснма између Србпје н Грч- Ј е Д ан велики део 1 рчке штам ке, дату уреднпку листа »Ес- пе пока ОЈ е кллико нежности, пернја“ у Лондону. У њо.ј је г. љ У бави и оданости Србмји, да Пашић казао да се неће упуш- се ни од Р°ђ епога °Р ата не мо ' татн у испптпваље прошлоетп. >ке ИИИ1Та впше да очек ’УЈ е Он ,је то учинно И8 разлога што I ак '° псто велики орој политнје хтсо да уштеди Грчкој нре* ча Р а грчких, - наравно да су ту кор, којп јој мора учпннтп сва- п Р е свега члановп лнб"ралне кн Србнн, кад говорп о нај- странке оез изузетка - псновеблпжој ирошлостн српско-грч- Д а јавно дужност I рчке, да се ких односа. од.чах придружи српској војсци Ни данас држање Грчке пре- 11 п °ђ е против Бугара. Кад пима Србији нпје савезннчко. -Ми шемо ове редове, у нашој се сресе истнна још увек апострофп- Д ннп налази један од на.југледрамо као савезнпцп, али већ нијих државника грчких, г. Сосамо недопуштање нреноса срп- фулис, бивши генерални гуверске војске преко грчгсе терпто- не Р грчке Маћедоннје и један од рпје показује да је тај израз стубова либералне странке. Он само успомена на скору прош- Ј е ју че учинио једну нзјаву налост. шем колеги уреднику »Гпор^вНаравно, кад велимо да др- с1ап1«-п, која је у себи резими-. жање Грчке према нама нема Р ала гледшнте грчког народа на

Србин је готов још увек да оратски н нежно загрлн Грка, оаш онако, како с)- се грлили и мртви И ЖИВН српски II ГрЧКИ војнпци половнном јуна 1913. год. код Бевђелије. Србин воли још п данас грчкн народ, али га не може п дал»е волетн, ако буде без свога грчког рагног друга пошао на Еевђелију. На Вардару смо се братимили, на Вардару да се опет нађемо, ако треба јДа останемо браћа. Данас Србин не траиси од свога ратног друга да њпх двоје сами ратују протпв Бугара п њнховпх савезника. За тај цн.т, пма Србпн нове савезнике, савезннке, с којпма живп н мре. Ослобођење Србије не завпсп впше од јачиме српско-грчког оружја, је)) оно нпје впше само. Е?

јСад ћемо се на Вардару бра • тимитп са моћнпм, силним, добрнм и цлеменнтим савезннцнма. Ко се буде нашао с нама, томе остајемо заточипци док буде.н једног Србина. . Ко тамо не буде, тај нам ннје оно, што нам је онај. којп буде био талш. Тако треба н тако лшра да буде. Србпи је пружно понова Грку сво.ју иријатељску руку и чекаће на његову све до команде »напред!« Српска је дес.на рука већ у нежним н моћнпм рукама српскпх савезника; ле* ваје — она крај срца — јошслободна. II њу плш ко да стисне, ако то грчки брат не буде хтео да учини. А не учпнп лн, онда збогом, сне једне летње ноћн!

ЈУРИЈА ОКО ПРЕСТОЛА

карактер савезнпчких односа, ти.ме не лшсл/шо да кажемо да је то држање неирпјатељско. На протпв ! II грчкп народ п грчке властн су указале Србима од дана, кад су се нашли на њезино.ј територпји, небројено услуга, мнОго пута срдачну пажњу, па чак учинили много што шта, што носи чпсто савезничкп карактер. 3'право, да нп.је отворено питаље о сарадњи Грчке оружанолт сплом на ослобођењу Србпје од непријател.а, онда бисмо и данас мирно могли да кажелш Грчгсој: »била сп и остала сп наша савезница“. српско-грчки однос. »Српско-грчки савез је највећа тековина Грчке од како постоји као независна држава. Пропаст Србије би била један опасан удар за Грчку. 11ренос српских трупа преко грчке територнје је наша дужност заснована на з^говору о савезу. Без обзира на данашњ}* полмтику Грчке међ 3 7 собне симпатнје везујз* и даиас оба народа. Ми саосећамо братски и срдачно са Србима у њиховој променњииој судбини. Ми их пратимо нашпм наЈбо.гпм жељама и вврујемо у васкрснуће Србије. Не може да пропадне народ, који херојски уме да ги

Ту лежн критеријум за ква- нс п који, побеђен, принуђава лнфикацију наших односа са'|свет на див.гење, као што је слуГрчком: хоће ли поћн с намај чај са српским народом.« заједно против Бугара илн не. ,ј Нема Србина, кога ове речи Догод остане ирп данашњем! н еће тронути до дубнне душе. ставу, дотле нам нпје савезница. ј Кад бисмо ми узели слободу Мпсли ли I рчка да промени да буделго гумач српскнх осећасво.је држање пре но што иочне| н »а према Грчкој, оида бисмо офанзнва Псточне Војске?? Нн- ј ПО сла:ш грчком народу овај потач,е, на које лш ие умемо да ј| здра.в: дамо поуздан одговор. Л1ека и добра срисгса душа, колгесто тога мн ћелш радо ј а °д другог балканског рата гаконстатовати извесна факта, 1С°- |ј и чисту, никаквим задњи.м ми-

IV. пз Черменике, којп је такође огорХоџа Фаћоли нз Бабије — иначе у челу опозпцију нротиву јбих био полатичкој борбк у Албанији иознатп иовео. И он, као и Фаћола мучкп су раденпк бпо је прва жртва мучког убнјенп. Покушано је убпство п над убиства бугарских нлаћенпх агената -1 Сабри бејо.м из Подградда, алп ту Он је платио што је на једном збо- ипсу успелп. Овај последњи требао ру албанскцх првака у Елбасану ре је да плати главо.ч због тога, што ; кно: »Снас Албанпје не лежи у избо- ј е начелпику округа охрпдског јавно ру влалаоиа. Можемо имати .Мусло- 0 дрекао да ће Арнаути нредати оманина, на да прође.чо као Гурска: ружје пз подградачког среза п што нека нам се нозратп Вад, иа ће про- М у ј е пето Т ако без икаква страха ,ћи п он и ми, као што смо ирохази- 1| доста оштрпм речима крптиковао ули до сада; пзабсремо лп бугарског праву> говорећи да је бугарскн рецршша пмали Си у томе страниу мно- жцм пљачке, у.биства п лоиовлука. го опаснвјег непрпјатеља него лш г а с а брц бејом сложпли су се сви што смо у Виду пмали. ирваци из тога краја и отуд Бугари Преко Вида је Аустрија гледала да' сада држе тамо много већу војску, прогЈ'та Албаннју, а преко Кпрпда него лп што су мислили. јер не крито бп Бугарска учпппла. По, ја ра- ју своју бојазан да ће .једног дана чунам да је све ово иравлгвње ра бити протеранп. А г залуд су сва срез:н»а, а зец у шумп. Нека се прво ре- ! ства употребљавали да прндобију за гаи рат па ћемо лако за владаоца. Је Ј своју ствар Цсљам бега Клисуру и дина је моја жеља да никад не буде Хасап бе!’а из Елбаеана. мо комшије с Бугарском. Ми нис.мо Ова два интелпгентна п збиља чежелелц ни Орбе да имамо, који је стнта п на.мстна арнаутска борца нинајплеменитији и најхрабрији народ ! С ј дали ни да им се нримакну а каи од кога нисмо иикада имала наср мо ли да пх з г потребе за своју свртаја, било на образ породачни, било ху. Тврди се, да ,је Нсљам бег иове-

на нмаовпну ноЈединаца, где смо могли без страха веру п језик испове-

ренику Војаџијеву рекао: Бугари су нам проповедали пријатељство п брат-

Ја л!огу пружити основицу за разлшшљање и нагађање. У правом и истинском грчком Јавном мишљењу није се до данас чула ниједна непријатељска реч против Србије. Чак и они органи грчког јавног мишљења, к оји су против сваке услуге Ср

слима непомућену, на многобројним заједничкил! потребама и оссћајилга засновану и за.једнички проливеном крвљу освештану љубав према Грцима, Л1°же брзо да заборавн не пораз српског оруружја, јер је оно понова васкр-' сло; већ своје тегобе прн повла-!

дати и иародне обичаје примењива- ство док нам нису дошли у суседетво. ти. А шта би било да којом несре-! Управо: Бугарима смо ми требалп и ћом Бугари овлалају овим крајем. До- 11 служили као ередство противу Срба, ста нам је што смо то при њпховом на које се немамо разлога жалити. нролазу и за ово кратко време њи- Где су обећања Бугара п Бугарске

оији, говоре са сажалењем о Ср-учењу кроз Албанију.

ховог боравка виделп.« Садржина овога говора Фаћолпна достављена нам је пз аутентичног извора. Бугари су убили и Хакп беја

!да они желе моћпу и независну Албанпју. На шта смо заједно радилп, агптовали и проиоведалп? Сам факат што је Бугарска почела агитацију д а