Velika Srbija

БР. 32.

СОЛУН, СРЕДА 11. МАЈА 1916.

ГОД. 1.

ПРЕТНЛА? А ПЗНОСИ: Месечно 3 фраика тромесечво 9 франака. годвшн.е 36 фрапака ЦЕГЈА ОГЛАСИМА : Ситнв огласп 0'20 фран. од петитног реда, веКи огласп цо погодби. Новац со полаже дрнсавннм кчмесарпмц н дппломатскпм заступннштапмп. ЛНСТ ПЗЛАЗИ С ВА1СИ ДАН ПО ПОДНЕ Пошту слагн преко Крал, Срп. Ген. Консулата У Солуну РУКОИИСП СЕ НЕ ВРАНАЈУ Стан редакције 29 гие Р1о1ошеоп 29 8а1оп)цие

16Н7КМИ>Е 5ЕВ131Е

Поједпки бројеви се могу добпти у Солуну Код агепцпје „Друштва грчке штампе" ул. 1 >јлгарохтоку бр. 5, близу главне поште.

БРОЈ 10 сант. Директор А. ЈОВАНОВИЋ.

БРОЈ 10 сант.

РАТНА ПЕРСПЕКТЦВА

рн постоји несугласица између која је иренесена и на бугарски Аустрије и Немачке у Бугарској официрскн кор.

У овом тренутку Немачка чн- ве!т сама у агонији услед победни последње напоре да се спасе |ј ничког и наглог надирања руске од катастрофе, која Јој немннов- војске у Малој Азији, Бугарска но иредстоји. Када је пре 20 -је немоћна да саму себе спасе месеца немачки кајзер упалпо од сигурне пропасти, а на проЕвропу досад незапамћеннм ра- ређену аустроугарску во.јску слатом рачунао је да брзим и не- бо се може рачунати. Међутим надним препадима потуче у Савезници се данас налазе у пукратком времену своје протпв- ном развоју своје снаге, која се ннке н нагна ихда приме мир, појачава сваким даном.

коЈи ои немачком народу оспгурао хегемонпју над целимј

Може се слободио рећи, да није далеко крај крваве европске светом. Међутим, кајзер се пре- војне, а више је него очевидно даварпо. Јер, са невероватннм наС) д а }- 1е се она еВ р Ш11Т ц потжртвама постигнути »успеси«ј П у НИМ сломом. немачког милитасамо су иривнднн и ефемерни пјјр изма и сјајном победом праведне немачки народ пх данас сноси|| стпари Спорарума. Немачки наса више терета него славе и р 0 д предвиђа ову катастрофу и поноса. Резултати и последице зато ваП ија, да се што пре V ових »успеха« за Немачку су|, КЉ у ЧИ 5 а р » 1 Ш стан« мир. II док убиствени. .Заузећу Белгије сле- тврдоглави кајзер упропашћује довала је јединствена припрема |у 3аЛ уд С во,је најбо.ге армије на ((|ранцуске во.јске, ко.ја је Нем- Вердену, дотле његова влада преце страховпто поразила на Мар- ко атената) потајно, подстиче ненн п сада већ 4 месеца кршп у Т ралне државе да посредују, кањпхову снагу на Вердену, ре- ко 5 И Сапезници примили мир, зервшнућн јој овога пута дефи- ко јц би јој се понудио. Међугим ннгиван пораз. ПоседнуКе 11ољ- све ј е т0 узалуд. У блиској буске пзазвало је само стратегиј Ј дућности Споразум ће нобеђеној ско повлачење руских армија, и сломљеној Немачкој диктирати које сад појачане, органнзоване мир) ко ј и ће и Европу, као и

п снаодевене свпма нотреоама чекају час, да се са новнм је- жаса и варварстава.

динственим полетом оаце на непријатеља. • А окупација Срби.је имала ,је за последнцу стварање новог, јужног фронта пз на.јбољнх делова савезничкнх војсака, ко.јп данас има смисао н значај првих великих фронтова. .11 док Немачка чнни последње безуспешне напоре, да пробцје верденски (ђронт п покушава да блефнра Савезнике наговештавањем тобожње офанзиве на рускоме бојншту, дотле Четворни Споразум очекује само моменат, да на свпма фронтовима нстовремено предузме снажну офанзпву, којој више ослабљени и нзнурени германскн блок нећ^ моћи одолети. Енглески дипломати су имали права са својом девизом, да ће Немачку победити време. Одсечена 20 месеца од светског саобраћаја, она је данас у акутној економској кризи. Растргнута на свима фронтовима, изгубивши милионе војника, она је исцрпла и последње резерве, у живо.ј снази. I Бене огромне фабрике муниције троше последње резерве материјала. Од својих Савезника не може ништа очекивати. Турска је

јцео свет ооезоедити од нових уX Бугарске невоље Раздор у бугарском оФицирском кору У вези наше раније белешке о раздору између бугарског генералисима Жекова с једне и генерала Бојацијева, команданта прве арми.је с друге стране, накнадно сазнајемо да је раздор дошао отуда што се Бојат.тијев у-јј дружен са великим бројем виших Ј официра из прве армије противи да изврши извесхге наредбе немачких официра. Немци жаре и пале у Бугарској. На њихов захтев морао је Фердинанд да пусти Генади.јева из загвора. Данашњи аустроугарски министар спољних послова барон Буријан, био је посланик у Софији за време владе Стамбулсвљеве н исто тако како се мешао у бу- 1 гарске државне послове меша се и данас. На његов је захтев у- ј хапшец Генадијев али пошто је псследњи, агент немачки то су Немци успели у пркос Буријановог аукторитета да га ослободе. Због тога а и због других ства-

ИЗ СРБИЈЕ и СРПСКИХ КРАЈЕВА

- Саобраћај упутница и чекова. 21. апрпла ове годпне (по повом: у Јј двлу Сроије којц се налазн под аустро угарском влашћу, иаредбом геиералног војнОг гувернера отвореп је јју етапним пОштанСкнм станицама 1 класе саобраћај упутница п чекова. Такве станице пма Београд, Шабац, ' Крушевац, Вал,ево, Гор. МиланОвац, јгУжице, Јагоднна и Смедерево. Где се ко сада налази. — Тодор јЈ ТрифунОвпћ, сарач из Београда у Сојфији, Др. Мита Манојловић, лекар у Пршнтини као управник I и П резерв. болнице, .Бубомпр Р. Николнћ, из IIваљице у Београду, Мнлка Јовановпћка са мајком и кћерима у Београду, архимандрит Платон, професор V Београду, Мика 11. Ђорђевпћ из Београ|да у Крагујевцу. Извештавају се. - Милка п К. Нинковић, да је Божа здрав н у школи у Француској, г-ца Зорка Јеремић из Крагујевца, да су Рада, Тома и Милоје здравп, Матпја Максимовић, из Паланке, да су Света, Која и Пвко здрави, Пера Поповић, свештеник из Влашке, Да је Влада жив и здрав (јавптп децн Бнсо Јанковнћа из-Влашке, Јда нм је отац здравћ Јелепа Давндовић нз Београда да су Милан. и Нај|дан здрави, Ђока Брачинац из Ражња да су му синови здравп, Шарчевмћ из БеОграда да је Милутнн здрав, Влад. Благојевпћ, трг. пз 1 1ачка да је Рада здрав. Моле се породнце пменованнх да преко новина јаве о здрављу свих укућана онпма којп су већ дали оглас преко новина; овде је одговор. Може нам Русија устребати... вели др. Б. Вазов. — „Мир“ од 4. (17.) маја доносп пзвод говора који је држао у Народном Собрању опозпцио нп народни посданик др. Борис Вазов, прилпком дебате о промени имена цркве св. Александра Невског. Г. Вазов, који како је нозвато припада Гешовлевој партији и који је посде бомбардовања Варне нанисао, да је после тог чина и последњи бугарски русофил псчупао из свог срца сваку љубав арема Русији — сада се изразцо протцву промене имена бугарске саборне цркве. Велц да је она поДи-ј гнута у спомен првог ослобођења Бугарске од турског јарма и да је названа „Св. Александра Невског" за то што је тај рускн светцте.љ бпо

патрон Александра 11. — I (ара Ослободцтеља. Послаицк Вазов казао је том приликом о будућцм одпосшма цзмеђу Бугареке и Русије ово: „Рат протцву Русцје може да се оправда државиом нуждом, али после рата, народи ће настојати ла жцве у миру п да по могућноети подржавају што боље одиосе. Ми смо сведоци велпких иолитичких промена: јучерашњи немријате.љи ностадоше пријатељи. Ето зашто треба да избегавамо све што може да логорша одиошаје нзмеђу два народа. Доћи ће дан кад Русијом неће управљатп Сазановп, и можда ћемо гребати јетан другог. Могуће је такођер да ћемо ми као мала држава имати нотреба од оних који су јачи од нас. Прп том ћемо ми остати лојална прома нашпм савезнпцпма који су исто тако лојални и коректни. Сами Немцп настојаће после рата да што пре буду у пријагељству е Русима“. Даљи ток говора посланпка Вазова у „Миру“ је забрањен. Како баја Вазов, може да буде напван! Дакле носле рата трсба да се свп измешамо и ижљубимо, као ла ништи није нп било! Само што у Паризу и Лондону другаче мпсле: тамо се већ ирави нлан за рат економски после рата. А Бугари већ улазе у саетав и економског савеза централних европских држава. Мишљење г. Ервеја о изгледима на Македонском Фронту Чувени француски соцнолог н публпциста Ерве пише у листу »Ла Виктоар« да ће савезници ирвп великн успех постнћи на солунском (Ј>ронту. Бугарннемају натоме фронту— вели он — ннкаквнх јачих утврђења нпти нмлју сталну линију свога фронта. С офанзнвом на томе фронту може се почети у свако доба. Французпма ннсу потребна знатна ио.јачања на западном фронту. Један део руских трупа упућених у Француску могао би да се пскрца у Солун.