Velika Srbija

СТРАНА 2.

В Е Л И К А С Р Б И Ј А

БРОЈ 32.

П0Р0БЉЕН0 ТЕТОБО Опис седмодневне владавине бугарске у Тетову (Од 23.—30. октобра прошлв године)

се цар Мнхаило како ће Србнју ире■' газити а своју престоницу царску ире-> нети у Стеванове зе.чље. У пролеће 1330 гОд. сакупи се у Трнову: бугар 5 |ска, румунска,- татарска н бесарабска Ј ослобођепо Гетово ушлп смоЗО.јјскв >херојп», олмах С Ј гдарнли \ војска. Цар Андроигшк пак крете са октобра пр. год. по подне. У овој'• нљачку п реквпзпцпју, свега што им својом во ј СК ом право у Македонпју, борбп нред Тетовом, ј\начкп је но ^је т[>ебало зн пздрншваље п смештај. зд\ - ставивигл се у Пелагонпјн, очеку гинуо, мајор Мплан Поповић, којпје|ЈОно, што су требало. бајагп, пдаћа-,| уКи Бугаре ,. ак0 би напад Н а Србе сахра 1 вен у Гоетпвару. Слава му!! | ти > исплаћивалп И распискама“. (.) Ослобођени Тетовцп иохпгали су ] фицирп П војвпцп, све што су узимали

пупп радости са цвећем, удочек сво-ј ' 0 - 11 намирница плаћалп су „расписка- ! у к0ал11Ц „ју 11рС)т јим ослободпоцпма. Од лепог, уређе- ма ■ 1а ' 1,ачвн . с У Јзпмали, апсоног, чистог, љунког п веселог Тегова, л У ти0 > све - ^ лиферпнту хлеба за војзатеклц смо неуређеност, нечистоћу,' СК У> мест° новца, давалн су »распимртвнло' Каква је неоппсана радост еке», дакле, за ншешшу и брашпо, била псппсана на лшшма Тетоваца које је лпферанг морао готовнм новдочекујућп пред начелством српекуцем илаћати, добијао је »распнске«. војску, свога пачелнпкап команданте.! На овај начпн су за 4—Г> дана, у Колпко је пзраза туге п нупо жалбк Ј једномс хотелу у Тетову, у којп су на печовечно цоступаље са љима мир- се одмах уселплп офпцпрп п војннцп ннм грађаннма, било за кратко време! бугарскн п самн у љему нрописали пзражено, не.га се онасатп!! Хиљада I цене јелу н пнћу, које су бнле мле

са две стране остварно. Краљ Стсван >’рош 111, који је за

ма нзбсглпца: људп, ЛЈена н деце нз нокоренпх села, Хришђана н Муслимана, склољеннх у Тетову, искупшне се на мах у начелству. нзражавајућп радост повратку српске пласти н вој ске. Раз.милилп су се нлачућп од ра достп позтрављајућп узвицима: Свога срнског Краља; српског Пресголонаследника, српзку власт ц сриску војску. којн пх избавпше из ронства, у које су за кратко време бпли иалп, алп у коме' су гако к]>атко креме, толико несреће оеетилп, колико пп под Турцима. за чптав нпз векова с-вога робоеаља, нису претрпелп. Вугарска војска дош-да је у Тетовој нпчп.м снабдевена, бс-з нкаквпх намирнпца. Цзгледалп су још тада‘ јаднп п жалоснп у одеду н псхрани. Колш;о еу жалостап утисак учпнилп] ови бугарс-кп завојевачп, праћенп ар наутким разбојппццма п комптама, у срављењу са пашом дпчном војском Моравске дпвпзпје II позива, која је ослободпла Тетово 1912 годпне. ушавпш у псто нод комапдом пуковиика сада нок. Моловапа Педвћа. са снлном слојо.м онремом, сплном ко мором I! хранбм, дпвном стоком II храбрнм п веселим нашпм војницнма!! II велпко п мало је овој нашо.ј војсци потрчало у еусрет, обасииљућп нх цвећем п понудама сваке врсте. . Ова, наша, војска, улпла је одмах у народ повереље п спгурноет, да ће

пв љега сазнао у свом двору V Породнмл.у бпо је јако потргсен... У последљвм часу посла гласнике у Триово да мпр углаве, али се ови вратише брзо празних руку. НемОгући да оба царска протпвннка одједном нападне, — кра.љ Сгеван наумп да на челу своје војске прво са једни.м скоју снагу окуша. Српска се властела са војскОм п заставама својпм окупп у Добрићу, на утоцн Топлице у Мораву, јер је кра.љ Очекпвао да ће бУгарски цар преко Ннша банути трошка за преко 4(ЈТ г|>оша н за све “ . 1 с 1 , у н.егове зем.ље. Међутим у исто врето нздали газдп »гнсииске«. Кад се газда хотела опнком ноступку са ље

каџнјске, а не хотелеке, паиравилп су

говом пмовипом уенротивпо, ухаисили су му одмах келнера, а газда со једва бсгством спасао наиустившв п радљу и прпкривен остао све до на шег долаека у Тетово. Међу дошавшнм Тетовцима у ирнчек нама, дошао је н свај хотелпјер Ту су бплп свп петакнутп грађанп Тетовци: Хрпшћаап п Мухамедапцп

ме ои јављено да цар нде прекО Со фије за Македонију, веровагно у иатЦ-рц, да се са грчком војском саста! не. Стеван тада брзаше на .југ. Цар Мнхапло беше са 15000 .људп (ту и 3000 Татара) крецуо нз Софије долп I ном Струме ка 'ПуСтендплу па се зауставп на српској грлнпцц према граду Землну- Четирп дана пустошаше || он целу око.лину млчем и огљем, баМеђу овпма еу бплп п опа грађанп иајући у огањ чак н благородно дрнашп, којп су некада, под турском већс. Срби се пак улогорнше око рвке управом бплц „егзархпсте" п најак- Камеппце у блнзини Велбужда ('1\у ј тпвнпји радппци на шпрењу буга- стенднла). У току 2 —3 дана гласшг , рпзма, у опо време. у овпм К|.ајевпма, гш беху тамо амо разаслати. Кра.љ Ј од којпх је ионеког било која се као Стеван одугоплачаше бптку у очекптакав н иод нашом управом сматрао, в ан.у неких задоцнелих трупа. Алп, разуме ее. као лојалап паш грађапин. на дан 28. јуна 1330 год у српскОу. .’вп тп грађани п Хрпшћанп ц Муха- логору је већ све било спремно, меданцн п бпвнш нрвацп бугарашкп, су се пак Бегаои оилп по околшш у које је спадао и нацред помепутп' разпшлп, јер се тога дана никаквом хотелијср, свп су нам се овако жа- боју пису падалм- Панцпрн, оклопн и лплп п пзјавл.пвалп пам за ову нри- оруж.је српскпх војнпка заб.љештм на

времену бугареку унраву у Тетову: сунчапом зраку. Кра.л, је јашећц обп »Ово со зло није могло трпетп: ово лази° своје трупе п одушев.љавзо пх. ппје дошла војека, већ арамије и Неочекпван напад Срба нзазпа у иљачкашп: мп емо потиуно иоробл.,ени бугарском логОру страшну забуну. Цар I бпли: хвала Вогу кад нас од овога роп- Мнхаило се стараше да своје групе у етва избависте ппаче бп се морало ред доведе, алп је све било доцкан. ||У гору бежатп«. Бпвшп прваци егзар- Србп учшшше јурпш, јуначка се борхпјскп пзјављпвали су нам: „жалпмо бп отвори коп.љем п мачем. Струма, много, што смо некада, за време тур- на чп ј 1Ш с е обалама догађај и одп ске « УП Р аве * Р адали за ове љ Ј' де и ШТо граваше бејаше сва због крви палих \ свему сви онгп сач\ванп п поште- см0 (ј пли шихови п]> 31 ател>и и пома- , 1Т II 1 •' — поцрвенела!.. На челу ]вдне одабране чете јунака стајаше п осамнајестогодишљн престолонаследнпк Ду шан, потољи цар Срба, Бугара и Грка. Бугари надаше у бегство. Кољ на коме беше цар Михаило спотаче се, цар ЈјПаде, повредп се тешко п бн од оближБегово мртво твло

ђешг парочито од војиика, којп еу|! г се са љпма грлилп п љубвли. као са ј с.војом брађом. Сравњељем овнм. Тетовпп су добили силан утпсак: славе, величипе, јунаштва п поштења ерпске војеке, која је тада јуначкп проливала крв за ослобођење своје браће а страшап утисак, од сада дошавгпо пм бугарске завојевачке војс-ке- под- гарско-грчко-татарско-румупскакоа.иацпја про- 611 на коња натоварено п донето пред

ачи у шпрељу оугарпзма у овом на шпм крајевпмд. РАТНИ ДОПИСИ Д-р Радована Казимировипа хии писмо м - - • т , , ,,,. „ | њих С роа убитен — 1>птка иа Велоужду (оустендилу) — 1>у-1| г

тпву Ср пје 1330. год

муклог, пздајнпчког пзгледа, изгла-| днела п оголела, праћена: разбојнп- Бугарски цар Ц, 1хаило бно је Н ацима п убицама, комптама п Ариа- ј ; „ 1 ’ с г меран да српску државу или сасвим

утпма, којп с-е окрећу и осврћу на све етране, бојећи се наиада и от-ј. пора граћана. којп с.У очекивали за овакав љпхов вздајвпчки поступак, ирема својој браћи п ослободиоцпма у место братског и теплог загр.љаја, како је наша војска, уласком у Тетово дочекапа, са песмом п музиком у највећој радости п одушевљењу.

уништи шш да Је одузимаљем изве|сних покрајнна, — за дугн ннз гОдина ослаби. Тога ради он се удружи са византнјским царем Андроноком III; са С у Бугарн сем многобожацн Татара влашким војводом ЦванкОм Бесарабом; јј били лепо сахраљнванп... Тако се заса властелом јашкОм (дакле Молдав I В ршн чувена битка на Волбужду.

кра.ља. Бугарп беху до нОге потучени; бојари пороб.љенп осталп само разоружапп а затнм као „браћа по крвп п верц“ понова отпуштОпп. Пред пзлазак суниа бојиште беше препуно лешевима тако да је са око паваљем нстнх бпло доста посла. Свп

ском) иа чак п са „Црним Татарнма“ са Крима. Овим бугарско-византијско-

Дошавшп у оваком стању, бугар- |; румунско татарским савезом хва.љаше

По свршетку г битке Стеван одмах, још са бојног по.ља, оде у Бугарску. На путу добн вест да је цар Андро-

ник Ш чувши за пораз Бугара кнднуо натраг у Једрене. У Извору нзађошз бугарскп велнкашн на сусрет предајућп му царство у очекиваљу да ће то Стевац примнтп п на та 1 начпн уједннити Србе са Бугарпма. Али сраски кра.љ пнје нн мпслно на анекспју бугарске царевнне. Он се вратн кућп а у Трново посла са.мо један одред војске са задаткОм да царицу Ану цонова на трон уздпгне а љвцОг сина Шиш.мана II царем прогласп... Бугарско грчкп савез бн раскннуг а моћ бугарске царевнце слом.љена... Србн су од тада водили Одлучујућу реч на Балканском Полуострву.

Предавање г. Накоса Спноћ је у нрострапој дворани позоцишта ,,Беле Куле -1 држао предаваље са полптачком темом г. Лукас Накос, грчки полптпчар п члап Бсннзелосове страпке. Позорипша дворана била је дунке иуна света свнх друштвеиих класа. Г. Накос је у своме предаваљу развпо тему данаш 1 ве грчке нодитпке третирајућп јс као ватренн ириврженпк Венизелосових ндс.-ја. ГБегово !предаваље прекидано је готово без престанка бурви.м аилаузима и узвпнпма. Сматрамо за дужност, да пз предаваља г. Накоса допесемо насусе. којн се одпоее на наше Сасезнпке п нас. Обраћајућн се иублици, са ретким одушевл.ељем г. Накос је рекао: „Ви свн који сте у додиру са овнм племеннтпм народима, којн су далп свегу цивилпзацију, вп којп походпте ове наше заштптнпке, реппте француекцм г.ојнпцима да Грчка наје забораввла, да су паше симпатпје увек живе, да је Француска створила Грчку! Пе заборавпте то! (Бтрно одобраваље). „Репнте еагдеским војницима ла , Грчка пије заборавпда Канинге п Бајроне, кажиге им да је Енглеска учествовала у нашој борби за иезавпсност, да су паша срца са љом, да мп благодарећа љој имамо острва, да је наша егзастенција осигурапа благодарећи љој. Велпка Бритапија пма да извршп у свету високу миспју. (Бурно одобравањер „Гецпге најзад српским војнпцима (хпљадострукп узвпци жнвела Србија, живела херојска српска војска), да одговорност за љихову несрећу не треба да падне на грчки народ, већ на владу, која ппје одржала своју реч п своје ппсмене обавезе; рецпте им, да смо ми са љпма и да је паша ватрепа же.ља да их видпмо, где се јакп и срећпп што пре иоврате у своју отаџбину. Везе које нас везују за нае су жпвотно пнтаље. Јер Аустрија, по нрпнцпиу „Дранг пах Остен" хоће да се шири, да нодјармљује. Реците још Србима, да су пкша осећаља иста. То јо императивна дужност, коју је свакп од нас дужан да испупп за Отаџбину“.