Velika Srbija

СТРАНЛ 2.

В Е Л II К А СРБИЈ А

БРОЈ 40

СА РАТНИХ «рРОНТОВА — Званични коминикеи

Содуп, 19. маја. Јака артил>»'ријска ватра изме!>у Дојрана и.Ђевђелије. Цзвиђеља с једне и друге стране оусрела су се код Купе и Пороп. Бугарске позпцпје нису иромењеое. Бугари су на десвој обалн Струме н дошли до Дербенда. Становнпштко села Фрасгапл, које се палази северно од Сереза побунило се прекјуче. Петроград, 17. маја. Јуче је непрпјатељ покушао. да предузме офанзцву у области секеро

Цкаиа. Окако тече ока 01 рсмна овтка. која страшво исцрп.кује Еечачку војеку. Осам нових двшгзија. које еу дошле 3. маја данас су десетковаве. Цариз, 11). маја. На левој оба.ш Мсзе, јако болбардокање из тонова великог калибра у обЈасти Аиокура на коти 304. Јуче посјс подне су фран цуске труне извршиде јак напад на падиаа ма југо источио од Мртвог Чокека ааунима ју 1.и један јако утпрђепп положај, саробиди су 220 војпнка н 5 офпцира Фрапцуска је артиљерпја усмеда да разјури нсмачко гру-

источво од Августонхофа, али је бпо (писање сенерно од шуме Фос. Нвтензивнаар свуда одбијен. јјтиљеријска ватра у обдасти источоо од Ме У Галицпји у области Глиадки не- церама п ХартмансвиЈеркопфа. пријатељ после јаке пушчаве ватреј| * Изриз 10 маја. заузео је ноложаје наших нредход , руски 1.е парддментарн приспсти у Рил

нида. Алн са нотрсбпам иојачањвма којн су нам Стигла поиово смо заузелп пзгубл.ене иозицвје. Гим, 17. маја (задоднило). У Вал Лагарпнп је непрнјатељ но-

24. плп 25. маја. Рим, 19. маја. Аустријпнцч нааодијч са јаким снашми центор талнјански код Трентина, а нарочито код Аоси~

кушао да нанада али је поднео нрп р 1(, Р а У Ч" Љ У '^ а а '- ириблнже Шиу. нападу иораз и велике губвгке. Је-ј ^ алиуапске аозиције /ужно од 11одан непријатсљскп наиад јужно од |

Позпис бдо одбпјеа са великим губитдвма по пенрпјател.а, Јсдан јак протввпапад 14. пука повратпо је нагпе две батервје г:оје су биле опкол.ене код Мошиага.

аине шдирнуте су. Ни осталсм фронту 6о; 6е су од моњег значаја али у којима се види да се неаријатељ заморио. Треба сматрати да је ирва фаза ауетријске ој фанзиве завршена не остсаривгии никакав усиех

Гим. 18. маја. ; Јужио од Иозпде непрпјатељ је па Ј : дао наше поможаје код -Јољп ја, Камниљпја н Мовте Ппјафора, где смо1; се храбро борилд и одржали дизи- ! дије. Њпријатељ је ночео да бомбарддје Оспедалето. Одбплп смо један непра-

ЗаузеФ.е Рупела — Преглед штампе Францускн и енглескн лнстовд носвећују опншрне чланке заузећу Гупела од страпе Бугара. У *Г1 т п II а р д з и ј е н у « пнше

јатељски нанад код Офана близу Сан п.пуковгшк Русе: Мптела. Једна је иаша мина поква- >Не можо се још рећн да ла овај

рила непрвјатељски ров Рим, 19. маја. {< Сазиаје се из Инсбрука да су Ау- ј стрпјанцн уннгатили са митраљезима | један трансвлванскп батаљон којпје докугаао ‘ ,ча се повуче вспред Та лпјана.

,догађај представ.ља преднгру праве о

фанзпве германо-бугарске. 11 < Ф и г а р о > се ппта, како ће политика грчке владе битн промл.ена од грчког народа. >Е >- о д е П а р н * држи да је присусгво грчких нецријатеља у нст. Маћедонпјн од велнких последпца. Застава грчке независности скннута је жаЦлосно са утврђења Рупела. *Ж у р н а л« констатује са болом,

Атвна, 19. лаја. Јављг.ју нз Рима да је један тали јански сумарен Торпиљврао п пото-; пио у Голфн блпзу Треиа један ве„ г Р • ■ „„ ! да ге македонско земљиште понова у двки аустрајски трансиорт. 1ајједо-], м . Ј прљано балканским Хунима.

гађај сматран од стране италијанске штампо као велиги успех тадијапске марвне. Париз, 19. маја. Стално појачава&е вемачких напада на о бема обалама Мезе показује последње напо- Б У га Р с к°Ј- Обмана ће ускоро, а нере кајзерове војске. сумњиво наступитв. Бплавс операција последњих дапа сдедећн „ 1 а ј м с пише, да ступањо Бугара

Лондонскп »Драпо« пише да Грчкн јуступајући својнм непријатељима утврђену грагшцу ист. Маћедонвје по казује неограннчеио поверење према

је: У недељу увече непријатељ је од шуме Корбо у два маха напао на положаје Мртвога Човека, али је одбијен ватром ваше артиљсрије' У попедеовпк су обновљени на пади на коту 304. Три покушаја пропала су са зпатнпм губицпма по непрпјатеља који је успео само да заузме 300 метара с. и. јј од села Кимијера. Идуће ноћи једна свежа дивизија баца се на Мртвог Човева, али је нашс тру пе одбојају победнички. Баварци обнављају папад и успевају да заузму прву ливију с оне стране п\та Кимијер—Бетенкур али се исцрпљују напорима да заузму цео Кимајер. Општн резултат је: незватпо напредоввње, јер важне тачке су у напшм ру-

на грчко земљнште не представља прекомтрно проширење њнховОг фронта, већ исправку њихових пОложаја у долшш Струме. Савезннке то не може ни мало узнемиршп. За Грке пак до. гађај је од велике важности. РАТ Д0 КРАЈА! — Говор председника Думе Председник руске Думе г. 1 Ј ођенко дао је ономад ннтервју дописнику Нтујоршког >Л'нитед Прес.« Пзјавивши да у РусиЈи не постоји као што није -ни носто-

јала ниједна странка мира и да! су све вестн о томе немачке ла' жи, г. 1’ођенко је рекао следеКе: »Сви чланови Думе решени су неноколебљнво да се рат настави дотле, док Немачка не при.чи, уелове Савезннка о миру. Не само Дума, ве!г и цео руски народ од 11ара до сел.ака одлучен је на то. Ако је потребно, борићемо се 20 година да би у- ! ништили у корену немачку опа-Ј сност. Русија Бе се борити све док Не.мцп не буду коначно потученн.« Седница Руске Думе 11(>Ва седнппн Думе одржапа је !| превјуче, Предеедник Думс г. Рођанко истакао је активност и улогу Думе јза време 10 годапа, ко еје протекло ]од њепог (тва]»ања. Пзнео је нарочпто значај рала Ду.ме у току рпта. 11 о гом је прочитан телеграм [>уске дслсгамије у Фрапцуској упуђед Думи са логора Мел.ског, где се налазе рускс труно. У телеграму се тражи ј ! од Думе да употреби све насоро, да ! се рат сврши триумфом над ненријатељем човечанства. Потом је Кулонизип, иредсодник ј; Царевинског Савета држао говор о ј значају п десетогодишњем рад\ т овог ј 1 г, Сапета. : Пјва еелнвца Думе нстакла јо ја-1 сно решеност представпика руског! народа, да се рат продужи до коначпог слома непријатеља. :ЗЈР УШЕ, БРАНКОВИЂУ? 1 . . Дакле Лазар Мијушковиђ је лажов. Уза све то долази чињепица, да ' -Оон» стаљно гшше пријател.ски за : | нашу ствар и да је, према томе, нот-1 пуно иск.ључепа могуђност. да би овн.ј лист сам измпшљао ове виске н нодле клевете против Србије. Њих је пзмпслила н исказала само онака црпа ! п ногама душа као што је душа Ла ' зара Мијушковпћа. Другпм речиуа: цела ова нзјава је | лажна скроз п скроз п пзмцшљспа ! само ради тогада заведе нашу, српску и хрватску јавност у Америци.ј Ну грдно се вара Дазар Мијушко- ц ;вић н његов конзул. Једном нас је ј обмануо и више занста неће. Обмануо нас је онда када је летос из Амерпке извукао неколнко хиљада по-! штених и родољубввих дрногорских ; ралника да их — бсзлушно п разбој ] нички нрода Аустрији. Ала више Лазар Мијушковић тога с нама учинитп неће. Нита ће више он а његоз ко г зул добитп и једнога цвета од нашег I пошгеног и родољубивог радника у Америци. У Америву су ночсли већ стизати нрви весници, који су спасли главу и који се нису далп те слимити Аусгрији и они цричају ове страховите ирцче: „Пред пад Ловћена на више дана аусгријски аташе, коГи је био до ] објаве рата на Цетињу, додазн по иоћи, иреобучин у одело црногорског официра, у аутомобилу ироко Нванових Корита на Ловћен и од лази на Цетиње. Ту остаје у двору

сву ноћ и рано пред зору враћа се назад у Котор. „Један Србин из Боке стално је доносоо вссти цриогорсквм офицц рима на нредстражп. Пред саму предају, кад су га офнцири заииталп за новооти, заилакао је мученик и одговој>ио: >111 то да вам говорпм ваше, браћо, кад ваша влада води нреговоре за предају!" „Францускп посланик на Цетпњу дао је француским офпцирима па Ловћену ову телеч-онску наредбу: »Рнзвнлите све, па одмах ајдемо пз ове вздајничке земље!« «Кучи и Зећани говорили- су,ла ће се пре између себе ноубвјати, него што ће дати свога оружја. Многи су то н учинили.* „Старог кра.ља Николу хтели су добровољци н Црногорци да убпју у Скадру и говорилп су мј: «3ар угсче, Бранковићу.?« (Јзо, црни Лазаре Мијушковићу, не ироцнтасмо ци у једној нови.пи всћ •го нричају ови мученици, који ових дана стпгоше из Црне Горе. 11 то немој ни нокушати да побијага лажним изјавама твојим - јер се овом свету уста заиушитп не дају. Грешпиче! Знаш ли, кога сн продао Аустријц? у почетку јануара месеца изашла је у америчкцм новинама јеана страховвта нрича, која нам никада испред очију умаћи неће -— док се драгп Бог не смилује на њих п не затвори их. Последњи брод, којим је стизала храна, што смо је ми куновали овде, одвајајући центе од својих уста. утоИЕО се на дгмак Саи Ђованп ди Мсдуа. На гом броду бпли су иоеледњп црногорски резервисти, који су ношли из Америке. Међу тим светитељима било је. доста дивне младежа изван Црне Горе. II та младеж средила се у два реда и са иес.мом иа устима пуцао је ред у ред — и ишао у смрт само да не панеронства аусгријског! Ту младеж уписао јо Јова Матановић у војску овде у Амерпци. ЕБене другове, којп су пре стигли у Црну Гору, тај исти Јово Матановић продао је Аустрији — с тобом н с оиима, који данае у Помпадуриној палата грицкају аустријске милијуне. Лазаре Мцјушковићу ! Вамнвру! Где си нам део наше најбоље дру гове из Америке, најслађу младеж нашуг Вести, које у носледње време стижу из Црне Горе, јављају, да су кроз Црну Гору, крОз градове н села, по т дигнуте чнтаве гОре од вешала. На та вешала диже се наша младост, која је пошла из Амерпке, дижу је они из чије сп руке тп примио мили(јуне за продају Ловћена ц 30 до 40 хиљада црногорскпх јунака! Што учини то, губа те тукла 1 Док сп тц зобао свротињску муку, !и ловио по Орбији доказе за убнство твог прнјатеља Фрањв Фердинанда, ова наша младеж венула је по америчким рудннцима, гинула је по амернчкиа • творницама, — ц сад тп оде у Помнадурину палачу, а она на аустрцјска вешала! II ти, звере, имаш образа, да се обраћаш на нас ова.мо твојпм нзјавама' Вукодлаче' М. Јевтић.