Velika Srbija

БР. 43.

СОЛУН, НЕДЕЉА 22. МА]А 1916.

ГОД. 1

ПРЕТНЛА'1 А ИЗНОСИ: Мвсечно 3 франкатромесе\во 9 Франака. годашн.е 36 франаЈка , ДЕГ1А ОГЛАСИМА : Сатни огласн 0 20 фран. од петвтног реда. већв огласи по погодбн. Новац се подаже државним комесарпма и дипломатскн* заступништБпиа. ЛНСТ И3.1 АЗИ СНАпИ ДАП ПО ИОДНЕ Ношту елатн преко Крал, Срп. Гек. Консу.тата у Солуну РУК011ПСИ СЕ НЕ ВРАЋАЈУ Стан редакције 29 гче Р(о1отбоп 29 8 а 1 оп 1 <Јае

1аТК 5ЕГЧ131Е

Поједвви бројевв се могу добиги у Солуну код агенцвје .Друштвг. грчке шгампе" ул. Нј лгарохтону 6 р. 5, блвзу главне поште.

БРОЈ 10 сант.

Директор А. ЈОВАНОВИЋ

БРОЈ 10 сант.

НЕМАЧКЕ НОВЕ К0/10ННЈЕ

III. Бугарска. Бугарска је треГа и најновнја немачка колонија, коју су Немцп тек после веома велпкпх напора задобили. Од почетка европског рата обе зараБене стране водиле су веома интен зивну борбу око прндобијања Бугарске за своју ствар. Али, док су се државе Споразума служиле лојалним п псправним средствнма, дотле су Немцн ради постизања циља ставпли у иокрет цео сво.ј апарат лажи, ннтрига, обмана и обећања. II успели су, да Бугаре увуку у своје врзино коло. Подао п дивљи карактер бугарског народа није га могао одвести у друштво држава, које су устале да бране човечанство од насртаја варвара на Његову ку.ттуру, правду и слободе. Народ, чија је прошлост као ретко кога народа упрљана срамним п нечовечанским делима нцје бпо способан ни зрео да пође путем честнте и исправне полптике и зато се определио у корнст оннх, који су Бвропу претворнлп у огромну позорницу убијања и пустошења. Бугарски политички мегаломанп, на челу са својнм владаром Фердинандом заражени идејом о »Великој Бугарској” и заслепљенн мржњом према Срби.ји, која им ,је у другом балканском рату нанела пораз бранећн са : мо своје право,- поверовали су издашнпм обеЈчањима кајзероВИМ II у ЗГОДНОМ МОМвНТу 113' вришли на Срби.ју мучки ирепад са леђа. Цео свет изузев бугарских савезника био .је згранут неваљалством и издајством ових надрн Словена, којм се самн тога имена одрнчу — алн то те покварене душе није нп мало дирнуло. Онн су у главном, бар су тако мислили, били постигли свој циљ отевшн Македоннју, која је само у њиховим усијанпм мозговима бпла »бугарска«. А шта је по том наступило? Какву је награду за сво.ју драгоцену услугу добио народ Фердннандов? Постигла га је пста судбнна, која је пре њега снашма народе Аустро-Угарске и Турске. Постепено, систематски ч лукаво, Немци су загосподарилн и у Бугарској, уводеЈЦ! у главном исте мере и исти ре-

|јжим као п у ирвнм двема државама. Маса немачкпх офицнра пспунпла је редове бугарске војске заузимајући високе положаје у команди и распростирући све внше сво.ј утицај. Кохорте немачких чнновннка нреплавпше јБугарску у циљу шппјунаже н .,одржавања реда». Цео јавнп и ирнватнп живот бугарског народа потчнни се контролн овнх дошљака, који своју узурпирану власт прнмењиваху драконски и у шнроким размерама. Најзад се дође до тога, да .један Бугарпн по својо.ј властптој земљи не може путовати без одобрења немачких властп. ГЈошто је ова организација изведена, приступило се главној ствари — реквизицији животних намирница. Бугарима је био неопходно потребан ратни материјал, да би се могли спремити за нове, одлучне борбе; и Немци, сходно своме принципу узамену за њега отпочеше реквизицију насушних потреба бугарског народа- Оскудица се убрзо осети, а с њоме поче избијати и незадовољство. Ратна слава изгуби се пред овим очајним стањем, а победни триумфи заборавише се ускоро. И у колико су прилике постајале несносније, у толико Је и незадовољство све већма расло. У овом тренутку криза у Бугарској достиже врхунац. Животне намирнице су реквириране и однете у Немачку. Наступила је глад- Војска, као и народ по читаве недеље не види комад меса. Иста је оскудица и у осталим артиклима. Сва се кривица за то баца на Фердинанда и Радославојва, који земљу доведоше у овај страшан положај. Према Немцима избитпе осећања најдубље мржње, која се манифестују веома честим крвавим сукобима у војсци и отвореним револтима у народу. Огорчено становништво престонице држало је пре кратког времена против краља и Немаца демонстрације, које се крваво завршише. А кад се у Софији откри и завера против живота краљева, овај побеже на тобожњи »пут« по Македонији. Гомиле бугарских дезертера, који се поцепани и изгладнели свакодневно спроводе кроз солунске улице одају и својим из-

гледом н својим исказима јасну, потреба, да му исишу крв. ЈБислику жалосног стања у Бугар-!! хова вера у победу пропала је ској. Сви њнховм револти и клет-јји једина им је жеља, да се ве уперени с}' против Немаца, рат што пре заврши, а пре свега који дођоше да им земљу под-|!да се што пре отарасе својих јарме, да народ лише насушних Ц>Савезника« Немаца. ОПСАДНО СТАЊЕ 7 МАКЕДОНИЈИ — Савезничке мере поводом предаје Рупела —

Јучерашњи догађај Јуче су се у Солуну одиграли веома важнп догађајн, којн се могу сматратп као последпце

Заузимање свих ових локала извршено је без икаквог отпора од стране грчких власти. Само је стража поште и телеграфа била одбила да евакуише зграду. Услед тога генерал Сарај био је принуђен да пошље једног свог официра код команданта места и да га умоли да изда наредбу, да се одред грчких војни-

предаје тврђаве Рупела Бугарн ма, Генерал Сарај држећи даје носле тога акта било неопходно потребно у интересу војиих операција предузетн нзвесне мере учинио је то јуче. Одиграни догађај мп смо у | ка повуче испред поште и телеглавном још јуче саопштили г Р а, * ,а - н аредба је одмах издата својим чптаоцнма, а данасћемо и г Р чке т Р>' пе С У се новукле око га допунитп новим подацима и 1,0 часова. С тим је уједно као п извесним појединостима. и зап Р игено поседање државних и јавних зграда Заузимање јавних зграда

Јуче ујутру, још веома рано могле су се видетп где ао варошп крстаре савезннчке патроле састављене од францускпх, енглеских и српскпх војника и жандарма. Пстовремено све јав-

ПрокАамовање опсадног стања Пстовремено са издаваљем наредбе за поседаље државннх надлвштава, прокламОвао је генерал Сарај и опсадно стање у ратној зони, т. ј. у целој грчкој Маквдонији. О томе је одмах изввстио команданта грчкОг гарннзона

не зграде, као и сви конзулатп ! савезннчки билп су под јаком > ене Р ала Мадкопулсеа н солуиеког престражом. јфекта саопштивши им уједно. да ове Војнички одредн били су на- !«ере н е треба да измене ред просларочито појачанн дуж ке.ја на ве имендана краља Константина. ,Мепристаништу, код жељ. стани- ђутим ови су одмах обуставнлп све у. це и КОД Бејас-Куле, где су п обнчајене церемонцје и свелн свечадва аутомобплска топа бнла до- 1 носг на службу и благодарен>е у „св. ведена. Очевндно је бпло, да јсофији * ова прппрема не може стајати Прокламоваље опсадног стаља у теу вези са пменданом краља сно ј је везн са поседањем јавних зграКонстантнна и да су у изгледу д а . Цео рад државних органа, као и важни крупни догађаЈн. Јприватннх лица потпада од јуче под Око 9 часова, када се огром- контролу савезничкнх властп. Грчка на маса света беше слегла у жандармерија функционисаће н даље, цркву св. Софије, да присуствује само сУ љени ш ефови командант пуковсвечаиој служби поводом имен-ј ник г Трупакцс и г . Нидр.штис, шеф дана грчког краља, приступио јаше безбедаи укл0њен „ са св0ЈИХ 1 е генврал Сара] извођењу свога . . л Ј Г Д г Ј Ј ■ полОжаЈа и замељени привремеио спплана. Савезничка жандармериЈа везничким офицнрима. Ооа грчка чи-

појачана Одељењима пешади]е от-

новника добила су рок од 24 часа да

почела ]е заузимање префектуре, _ напусте СолУн, алн су се они одмах полициске и жандармериске згра- Ј де, поште и телеграфа, приста- У подае укрцали на брод ц отпутованишта, железничке станице, без- ли за ^ Ш11у ’ жичне телеграфске станице пред ' 1а пошти и телег Р а фу продужиће вилом Алатини, као и зграда Р а » нс ™ чиновници као и досад, само друштва водовода, гасног и елек- Ј е са Д заведена строга цензура над тетричног осветлеп>а. Претходно су леграмима, као и свом кореспонденципак пресечене телеграфске и те- јом. Ради тога је одмах наимвнован .јелефонске жтпде у близини поште, |дан францускп цензор, који ће конкоје су опет вбзане по сврше- тролисати телеграме за Грчку п нноном чину. страиство. Док не буде наименован и