Velika Srbija

БР. 44.

СОЛУН, ПОНЕДЕЉАК “23. МАЈА 1916

ГОД. 1

ПРЕТПЛ.А1А ИЗНОСИ: Мвсечно 3 фраика тромесе .ко 9 франака, мдишп.е 36 фрапаЈга

ЦГ.1А ОГ.ЧАСИМА : Свтн* огааси 0 20 фран. од петвтног реда.. већв огласв И" погодбп. Повац се полаже дргкавнни коиесврпиа и дпл.чоматскч.ч заступништипма. ЛИСТ ИЗлАЗИ СВА'311 ДАН ПО ИОДНЕ Пошгу слати прско Крад, Срп. 1'ен. Конеулата У Солуну ГУКОНИСИ СЕ НЕ ВРАБАЈУ Стан редакц,нје 29 гие Р1о1отбоп 29 8а1ошцие

5ЕПВ1Е

Поједннж бројввв се иогу добвти у Солуну код »✓ ге 1 гп.вје г Друпггва грчке штампе и ул. 1>ј лгароггону бр. 5. блвзу главне попгге.

БРОЈ 10 сант.

Директор А. Ј06АН0ВИЋ

БРОЈ 10 сант.

НЕМАЧКА КУ/1ТУРА

Сви који су дуже живелп пли. л.аде и хиљаде московских варбавили се у Немачкој нпсу мог- вара, мн испуљујемо једну илелп довољно да се нахвале на- мениту дужност, једно дело у мцретка који је Немачка постиг- стини богоугодно, једну оданост ла у свима нравцима људскога према Исусу Христу. > г име жнвота- Мн, Срби, који смо би- Божје, напред!« ли у непосредном додиру с овом Ево још један одломак: културом, нарочито преко Ау- »Није наша погрешка што у стри.је, мало смо познавалн кул- овоме рату морамо Дч вргинмо к туру француску, а још мање дужност џелпта. Немачки се иојенглеску. Отуда поглавпто тај ник мора служити без устезања: суперлатив за немачку култу и милости челиком ко.јп су му ру и тежња да се она пстакне, ставили у руке. Он мора зарити код нас за идеал. Апсолутан свој бајонет у ребра непријатесуд о једној ствари може се љу- Он мора скрхати свој кундак донети кад се она упоредп са о лубању ( 1>ранцуза, Белгијанаца

пој слпчном. Ми то нпсмо били у стању да учинимо, јер су нам старпје цивилизације, француска и енглеска, бпле мало или врло недовољно познате.

и Ру са ) а нарочито о лубању енглеске мангупарије. То је н>егова света дужност, дело које дугује Богу. Свемогз^н је допустио овај рат да се човечанство

Међутпм, европскн рат, којп казни. Ви сте, војници, н.егови је судар двеју старијих култу- извршибци, ви немате никакве ра санемачком, износи нам ову одговориости.« последњу у светлости која је Носледња реченнца резимира

Ето,

код нас разочарала све њене обожаваоце. Она се данас може дефннисати овако: сав културнн напредак Немци су ибстиглп у техннцн; технпка је механизнрала не само друштво и со цијалнп живот него п душу немачког народа; душа Немца остала је необрађена и сирова[ј к У лт )'Р а _. као што је бнла у свом почетку историском. 1 [ не само то, механизам је још внше исква рпо душу немачког народа, угушпвши у њој све идеалнијеј покрете. По њој иојединац је само једап зубац у огромној ма- \

све: »наЈплеменитиЈи .т.уди захтевају да вера хармонира са ратним осећањима.« Посланик који Је ово изнео у пруском сабору био је извиждан, а горњи његови цитаги примл.ени бурним одобравањем.

то јс не.мачка хваљена

^угарске вести Малер бугарских посланика у пешти Рат је привремено ућуткао страпа чке мржше које су иостојале из.међу

шини ко /<1 се зове немачко цорсгво, ј! независис п Тисине стравке. Познато које треба да завлада светом је, да је најомрзнутији члан владине п организује све народе по сво- странке био предеедник мађарског јој концепцији о животу. :сабораБ. Пал, нодчијим је ирелсвдво Ето неколико чримера у при-јјштвом у мгђпреком сабору уведена лог овоме: Не.мац др. Хамонд парламентарна стража. Приликом до хирург вратио се из Немачке* у : ласка бугг)рских иосланика у Петгу, , Сан-Франциско. У једним нови-јј председништво сабора нозвало је по нама износи гноје успомене и оланике без разлике странака на бан каже да немачки хирурзи , да не кет нриређен у чает Бугара. „Мађа би узалуд трошили етар м Хро- рорсаГс 0 рган независне странке о лоформ, АОтуку тешке рањенике ј В(Ш 1|риликом оштро јо нанао нред ј »Таквом рањенику ми бисмо^.^ сабора и п03ива|у1и се на скренули пажЈву на нешто и про- његову ј1р0111Л0ст „ уву незаконитости: свирали куршум кроз главу.« и иа иља позпва ЧЛ анове бЈрапке да 1ако су радили учени лекари. се одазову овоме по3иву . Давидимо сад шта о души и срцу не.мачком причају учени све- Бугарски народ уз Немце штеници. I У Дрезди је Др. Н. Георгијеп раз 1 »Узвици агоније многобројних ; говарао са тамошњнм дописником »Ј1«ј I Руса опкољених у Мазурским ба- Дшигер Н. Нахрихтен.“ Герргијев рече

Руштинама били су страховити, ал и ми треба да се томе радујемо. јер приносећи на жртву хи-

да се диви привредиој снази Немачке, у чему гледа јемство за победу. Бу гарм од овог рата очекују остварвн.е

народиог сна о уједињен.у, Бугарскиј ће народ, нс само влада стајати уз Немце до последљег часа, решен да, се бори на њиховој сграпи за слобо | ду културног п прнвредиог развоја. Одмах после Букурешког мира унра I вљенн су погледп Бугара у Веч и Бер лин. Ретко је кадн бугарски народ учинцг) ко.ји корак тако одушевљено као савсз с Немачком. Дал.е су гово рнлн о проблему привредног зближе-1 ња средн.е-евро 1 гског и о путу Хам бург—Багдад. 1'еоргнјев рече да ћеј Бугарп живо подуниратп прнвреднп ј савез после рата, који ће штитгпи Бу ј гарску гргОвину и пндустри.ју. Па кра I ју ,је Георгијев поново пзјавпо својеј дивљеп.е прсма Не.мцима. Ето колнко се Бугарп осећају Словени.ма! Шта ће на ово р< ћи Мпљуков?! Бугари и Маџари Из Цариграда је отвшјо С туреких мла дића у ратарску школу у Нагикало у Маџарску. У исту школу доћп ће наскоро већи број бугарских ђака. Нестер .1ојд. 5 V.) Опет пма реч Миљуков! Преглед грчке штампе «Пеа Цмера“ п опет тврди да је војска која је упада у грчку земљу бпла н< мачка прићена са нешго бугарске. Затп.ч иравда овај унад потребом коју су пмада Пемци да обезбеде леви бок бугарске војске, јер су Савезнаци и њихови иријатељи у Грчкој стално тврдили у иоследше време да се одавде с-према офннзива Па ииак. заузећс Рунеда није нзвршепо без отнора са грчке сгране.: ■ЈН метака избачено је са грчке гвр ђиве а било је п иешачке Па-кбе. При све.м том, нити су Немци, нити Бу-ј гарп одговорили на грчку ватру, кећI су Цемни пријатељскп загражили дај објаспе грчком комавданту неправнч-! ност отнора грчкс војске и чекали су I док није стагла наредба да Грци на I лен начпн одступе. Да ли је потреб-| но запитатп шта би бпло да је сличпог отпора било прп насилпом зау ј зпмаљу Карабурна пли Дова Тепе? Без сумње постоји разлика у схватап.у грчке, пе)тралпостн од стране Еиглеза п Фсапцуза и од страие 1Те-! маца. ! кглези п <ћранцузн <-.матрају да је обавезна грчка неутралносг дај целу Грчку уступа њиховој самовољи, док Номин одлажу до последњег тренутка прелаз на грчко земљиште и! то чине због претећег држања њихо I вих еупарника: наикад нрелазе, они се ограничавају на места неоиходна за њихову одбрану; и најзад, кад се чак пуца иа њих, као што је грчка

војска пуцада са Рупела, они не на1дазе да је вршење ове војннчке дужности претворило Грчку у љиховог неиријатеља, нризнајући да је подожај Грчке ванредно тежак и крајње осстљцв. (Спротп ови Немци! Да нису онако деликатно, као у некој Расиновој трагедији, газплп ио белгијској неутралности, зар би се десило љно што се десило на Марпи? Питам јнарод! Превод). Ово поређење пзмеђу владања обе ратне групе достојно је дубоког проучаваља од стране гј)чког на])оза, — болно нрепоручује »Пеа 11мсра», која завршује уобичајеним нападом на оне којп су довели Енглезе н Французе у Грчку. »Атине* резонују Овако: „Бшш Немци упадачи са Петрича, оили Бугари, И.Ч 11 Гермапо-Бугарн, ствар нс-ма важностн у испитивању овог пнтања. Моглн су и Турци да дођу па да нас нпак тај догађај ие изненади. Суштина питања је у томе да се грчка оружана неутралност нијемогла одржати ии на једној тачци државној и ни према ко.јо.ј од ратних .група. Чим су Енглези и Французн упали у Маћедо|ни,ју бто је природно очвкивати са севера и упад савезиика централних царевина. Да је влада бнла мање полтронска п да јој је воља била слободна од ситних парти.јских рачуна, она би била пустила да се гоњење настави прплнком хитног одступа 1 ва Енглеза и Француза ка грчко.ј гранпии после пораза српског. Али све ово сада припада прошлости.. сКирикс,, Венизелосов није још ко.ментарисао рупелску аферу. Каже само ово: «Не мислимо да је ово.ме догађају јпогребан ко.ментар. Он сам собом до|вољно говори свакој грчкој душн и Iуму. Бугарц заузи.мају кључеве за од1брану грчке Маћедоннје, а грчко.ј вла| дп остављају обећања немачких официрада ће вратити заузете тврђаве када пређу разлозн за њпхово заузимање. Али докле ће Грчку одвести заслепљеност ума н савестн )веш 1 Х управјљачз? Ко је пкада могао за.мнслпти да I Бе се Бугарнма првдаватп као што предају оце земл>е, и да ће грчкавој;ска са Стегнутнм срцем, битц сведок јспуштања грчке заставе п истицања бугарске на и.ено м< сто? Овај чакле циљ има одржавање мобплнзацпје?» (Кирикс», број 11). Пол-ЛуЈ. Сазнајемо. да извесни продавци продају »Велику Србију« по 15 лепта. Обраћапло пажњу читалачкој публици, да наш лист стаје само 10 лепта.