Velika Srbija

БР. 59.

ГОД. I.

СОЛУН, СРЕДА 8. ЈУНА 1916.

ПРЕТПЛА-А ИЗНОСИ: М»с(.-чИ‘| 3 фраика тромесг.ио 9 франака. г.|‘вшн.е 36 фраваиа ЦЕ 11 А ОГЛАСИМА > С*ти* ог.'. 1 си 0 20 фран. ..д П"гитног реда, већв огласи вг. погодбв Новац сс- полаже државнви к.Јмесарима и диплоиатекиа застрпннпггпииа. .1КСТ ПЗ.чАЗИ СВАКИ" ДАН ПО ПОДНЕ Пошту слати прско Крал. Срп. Ген. Консулата у Солувт РУКОИПСИ СЕ НЕ ВРАЂА.ТУ СтаЕ редакцнје Колокбо улица бр. 33 8а1оп1цпв

СаИ^НОН; 5 ЕНВ 1 Е’

Поједини бројевп сс могу добитв у Солуну код •генције „Друштва грчке штампе* 1 ул. НЈЛГарохтону 6р. б, близу главне шчите.

БРОЈ 10 сант.

Директор А. Ј0ВАН0ВИЋ

БРОЈ 10 сант.

РУСКА 0<рАНЗИВА

Кадг сј прошле године централне царевиве нрикуциле све своје снаге к гртнуле на руску војску, те је прпвудвле да се иовуче, Волфова аген пија п Кореспонденц биро трубилп су кроза свет, како је руска жива сила уништена и како ће у кратком времену војске тевгонске уништиги и остатак савезничке војске. Било је л,уди и код нас, који су, као и свп иалодушнпци, били изгубили сваку веру у боље дане а већ у неутралним земљама, била је организована и пронаганда за једву антпнационалну акцију, која би, можда могла привремево отежаги положај Сдвезннка и крај светскога рата за неко време продужити. Што до т 01 а није дошло нпкако се не може приписати некаквој бојазни од народнога отпора, већ иекључиво страху од глади и других економских недаћа. »Влагонаклоне« в <етроге неутралности* изгледа да су ее оличпле службом германству свима срествима. Извесне иојаве, ко је служе за доказ овом тврђењу толако боду очи, да их цео свет види, те ннје потребно да их овде набрајамо. На дан општег разрачунавања сваки ће, то смо уверени, добити при звање по заслузи. Никада не треба заборавлати једну освегатаву исгину: да је част преча од свега, а да се издајством циљеви не постижу. Ма смо сада у положнју да можемо спокојно чекати час оншгег разрачуваваша. Руска снажва муњевита и неодољива офанзива толико је унела забуве у редове неутралана, а страх и павику код непријатељских војсака, да се то најјасније може читати на лицвма и најбезначајнијег германо фвла, како овог у Солуну, тако оног и у другим варошима и дрлсавама. Општа нометеност у њнховим редоввма је тогална. Мећусобно окривља вање преко јавности у ненгралним Државама — што до сала нвје био случај — служи као најбољи доказ да је оншти страх већ завладао. 1] он је свакога тревутка све већи и са сваким кораком силне руске вој ске у напред, он ее појачава све више. Страшна руска бујица игачупала је из руке крме војсковођама и политичарима и они су пустили своје бро дове судбини на опредеље!ве. А њена је перснектива за пентралне државе, к ао и оне неутралне државе, које су свесно и несвесно помагале, већ езбила у јасне црте. Неизбежна нропаст — заслужена је казна државама

које су свету хтеле да наметну своје господарство и да култивишу немо рал. Шихови саучесници такође неће изостати у награди. Победоносна руска војека с Вожјим благословом кида челичне обруче који су хтели нравду п културу да окују. Љу срећа прати јер је и дело ираведио за које се бори. В

СИТУАЦИЈА Политичка Строга блокада од стране савезничке флоте и тешка економскофинансиска криза довели су садашњу грчку владу у веолш нез/одан иоложај. Више је него извесно да влада г. Скулудиса мора устуиити место новој, иошто је немоКна да земљу извуче из тешке економске ситуације. Посланици Саоуазума нису још иредали атинској влади ноту са новим захтевима , који би објаснили иродужавање и иооштравиње блокаде, и ако је та нота веЧ редигована. Саоразум. бути и то норочито узнемирава грчке политичке кру/ове, а пре све/а владу г. Скулудиса. Добија се утисак, као да се ч.ека на аад г. Скулуд иса и на долазак нове владе, која би можда Грчкој уштедила нова и тешка искушења. Према синокним телеграмима из Атине влада г. Скулудиса била би веб дала оставку. Извесни листови су то објавили илакатама на својим редакцијал1а, а »Ести■ ја “ је то и у самом броју донела. Међутим грчки министар војни /. Јанакицас осиорава званичност весги. Говори се чок, да бе нову владу образовати г. Заимис уз у чешбе извеснг/х аолитичара наклоњених Саоразулгу. По свељу изглед-1, да је грчка влада стварно дала остчвну и Оа Ие се у току идубнх дана између нове владе и Саоразума дефп/нитивно регулиса-

Ратна Вести о ииду 'Јерновице у руске руке ароизвеле су у свима савезничким земљама неоиисано одушевљегзе и радост. Гнглески и фраицуски листови пуни су коментара овог новог усаеха руског, у којима се одаје велико иризнагое храбрим руским армијама. У току јучерашњег дана Руси су на-

ставили своје аибедонссно натредовање гонепи деморалисане аустријске армиЈе, које се аозлаче журно, у аравцу Кариата. На француском фронту ситуаци/а )с у главном неаромегоена. Пеарцјатељско бомбардовање је ослабило иргглично у својој интензиености и као да се аотврђује раније изведен зикл.учак, да бе Немци наиустити илан о заузебу Вердена. Толијанске трупе развијију даље ! своју усиешну офанзиву у Трентину. Преглед грчке штампе Грчке солунске новипе хзбјавиле су јуче следећа два телеграма. Н>. В. Краљу Грка Констан шну Атина. 1. Као архнјереји источпе Маћецоније сматрамо за свету дужносг да изнесемо право н стварно стање хрншћана: Ако се бугарски упад продужп по нсточној Маћедоннји а наша грчка вој ска одстучш, настаће страховнта пустош. Обузето панпком становништво ће побећп, уз пут ће умнрати, а н.егово нмањв ће неизбежно бити разграбљепо- - Молнмо и нреклињемо да како са.ми знато спречите ма какво проднрање бугарске ноге у пстОчну Маћедопнју. Настаће. плач и кукњава после убијања наших сунарадника, после пустошења и рушевпна које се неће моћи поправитн. Т Митрополити: Драме, Агатангелос, Мелпика, Партениос, Сереза, Апостолос. 11 . Свако даље ма п за етОпу надвра ње бугарске војске н предаја другог утврђења >Феа Петро> које штити це.чу област Де.мир Хисара н О реза учипиће немоћном ма какву силу да снречи покрет општег псељавања. Паника становпика моје епархије потпуно Оправдана при дрхтавој помислм на оргнје које је некада почшшла немешовита нСпријатељска војска која иа дире, и пред скорашпшм вандализмима о којпма се јавља пз крајева које је она већ окупирала. Олљачкали су нмап.а, отерали силом иаше жацдарме нзјављујућн да се тамо не признаје више грчка управа, да бн гакб без сметње мбглн иасшвити оргије. При зпвам бригу Вашег Ве.чичанства о ис кушаном народу. , Будно и топло молећи Бога за здрав л.е и славу 7 Вашег Величанства. Т МитропОлит Мелнички: Вартениос. Објашњавајући ОЕе депегае „Маке-

донија“ каи:е да је ова интсрвешшја митрополита исгочне Маћедоније дошла носле немогућности да се олржи протеетни мптпнг. Тако се, додаје овај лист, ралпло за врс.ме Турака, кадасу митронолпти били једпни нрелставници п застуинини народнл. Под-Луј.

Споразум и Грчка

Бдокада Блокада грчких обала пооштрава ее готово сваким даном. Према вестпма пз Атине у Средоземном мору задржалп су Савезниди п ове лађе: Чнронинас (4100 тона), Елп (<>800), ЈТивиератос (5.500), Екатарина Купа (3700), Елеутер Венпзелос (6100) Миаулис(ЗбОО). Калнмерис(5500) н 1оанис (4070). 1 Јелокупна тонажа свнх ових лађа износи 28.870 тона. Министарска криза О кризн кабинета г. Скулудпса стигли су следећи телеграми: Атипа, 7. јуна. Лнстови саопштавају, да ,је г. Скулудис иоднео краљу оставку још снноћ н да ,је састав новога кабинега поверен г. Ралпсу, којп ће у њега увуКи и присталнце Споразума. Атина, 8. јуна. 1'. Стрејт ншао је на конграторпиљер „Велос* 1 код Егине да г. Занмиса прнпреми ради образовања кабннета под председнипггвом овога. Не зна се одговор г. Запмиса Корак Савезника Атина, 8. јуна. Данас Ке посланицн Француске, Ен 1 леске и Русије мосетити г Скулуднса н предати му последње н дефииитлвне захтеве Споразума.

Талијани у Албанији Од нашкг сиецијалног доаисника Корча, 6. јуна. Кра.јем прошлог месеца Пталијани су готово нечујно, предузели снажну офанзиву у Албанпјп и потисли Аустријапце у свима правцима. Фијера је сравњена са земљом од италпјанске артиљерије, а од пре трн дана отпочвло је бомбардовањв Верата. Арнаути, који су билн у аустриј-