Velika Srbija

БР. 60

СОЛУН, ЧЕТВРТАк' 9. ЈУНА 1916. .

ГОД. !.

ПРЕТПЛА'.’ А ИЗНОСИ: Месечн" 3 франка тромесе .во 9 франака. г(|дипш.е 36 франака ЦГЈА ОРЛАСИМА : Овтна огласи 0 20 фран. од петитног реда, века огласи 1 к> породои. Новац се полаже државним коиссарива и диплонатски* каступнипггсииа. ЛИСТ ПЗлАЗИ СВАКИ ДАН ПО ПОДНЕ Пошту слаги преко Крал, Срп. Ген. Консулата у Солуиу РУК011ИСИ СЕ НЕ ВРАЂАЈУ Стан рвдакције Коломбо улпца бр. 33 8а1опк|Ов Поједини бројевв се могу добнти т Солуиу код агенцијв г Друштва грчке пггампе“ ул. !>_, лгароттону бр 5, блигу тлавпе поште.

БРОЈ 10 сант.

Директор А. Ј0ВАН0ВИЋ

БРОЈ 10 сант.

ФА/1СН1»ИКАТОРИ

Тешко ■ је предпоставити народа, који је за тако кратко вре ме ноказао сва својства једне скроз несолидне расе, као што је случај са Бугарима. Познате су љихове лажне статистике, којима су доказивали странцима да су Бугари, за тридесет година свога државног живота, учинили и такве напредке у свима државним, научним, социални.м, економским и другим гранама саврене цивилизације, да су им у неком дивлен.у почели завидети чак и народи старе културе, док се није утврдило да се има посла са вашарским рекламврима и ординарним фалсификатори.ча. Бугарско министарство просвете доказивало је пре три го дине званичним статистикама, како је народна писменост достигла осамдесет пет од сто, што значи да је бугарски народ превазишао чак и Французе и Шве!јане, а заборавили су да напомену и то, како и данас седе у љиховом собрању неписмени посланици... Министарство иривреде је изнело пре седам година како је бугарска извезла у иностранство више жита него Румуни.ја и да је у Бугарско.ј обра^ено, засејано и под усевом толико земљишта, колико износе две Бугарске !! Бугари су чули да Енглези цене културу једнога народа по потроши.и сапуна и зато се нису устручавали да и они тврде како сваки љихов становник потроши годишње по четири килограма сапуна, а кад је требало да се пре осам година утврди главна метелролошка и сеизмолошка централа за цео Балкан, и тада су Бугари изнели државиу статистику, којом су доказивали како је тај посао код њих организован на најсолиднијим научним принципима, али баш та ншхова статистика их је тукла у главу, јер се одмах увидело, да је скроз лажна. За време балканских ратова %гари су обманули цео просве^ени свет о некаквим победама над Турцима код Лозенграда ^рк-клисе) Чорлу, Булаира, али се је после доказало да тамо ни-

Ми у кашој исторпјп немано ни једнога краља. Бугарскп научииди. Марко Крал.евиК јо иелики јунак. алп се пе зна да лп је Србии или Бугарин Исгорија од Гсоргијсва. Марко Крал.евпИ је Бугарпн. Данашп.а буг. науки. је било никакве борбе, но зато су вешто прикривали резултате битке на Чаталт.ш где су добили силне ударце!... Наука је ненрикосновено добро целог цивилизованог друштва, она је са својшм истинама тековина свију народа, али Бугари се никада нису усгручавали да је употребе као средство у одбрани своје макиавестичке политике- Па и сада Бугари су на један дрзак и циничан начин фалсификовали историску истину. Бугарско министарство просвете издало је једну књигу о Марку Краљевићу, коју је бесплатно растурило по свима крајевпма Срби.је. II ту они доказуј} г како је Марко Крал>евић Б}њарин!!... 3" историји бугарскОг народа од Георгијева, штампаном и Пловдиву 1904. године, стоји како се не зна да ли је Марко Србин или Бугарин, а кад је требало да се 1908- године бугарска прогласи за краљевину, сви њихови научници су доказивали да бугарска историја не познаје ни .једног њиховог владаоца, који се Је називао краљем. И зато је Фердинанд прозват царем. Али Бугари не знају ни за логику ни за научна начела и зато сада се решише да објаве поробљеној Србији како је Марко Краљевић Бугарин! Али ни.је само то. Иван Вазов, најбољи преставник бугарске литературе, пева оде и Хајдук Вељку и Стевану Синђелићу, прославља.јући их као бугарске хероје! Хојдук Вељко је Вугарин! Тако вели најбољи бугарски песник, Стеван СанђелнК је Вутаран , тако кличу сви Бугарн. Марко Краљеви/1 /е Вугнрин , тако доказу.ју бугарски научни ци заборапља.јући да су недав но доказивали да бугарска исторн.ја не познаје владаоца, који се је назвао краљем. Боже мој, шта ли би казали ови нашн витезовн, у чнјем ,је животу тако олнчен наш народ и његове псполинске борбе за слободом, шта ли би помислнли ови наши нсториски хероји, кад би васкрсли и сазнали да их Бугари убра.јају у ред та-

тарских ханова, који су од људских лобан>а правнли себи нехаре да из њпх пију вина н ко.јп су за собом водп.ш по стотнну жена !... Полемнсати о овоме са једним народом, који је у стању да чини и оваке преступе, сво,јствене абнормалним људима, излишно је п беспредметно- Ми смо ово нотирали само зато, да се нгго боље и нзразитпје појми и схвати менталитет балканских Татара, који су до сада безбро.ј пута посведочили да су следбенпци једне ннже расе, као што је монголско турански народ ! Расе, ко.ја нема способностн н предиспозпцпје за савремени државни, културни н научни живот. Озчепољски.

СНТУАЦНЈА Политичка С/ајне руске аобеде над Аустриј 1 нцимп усталасале су дубоко Румунију. Румунсни парод, од уеек расиоложен за стуаање у анци/у на страни Саоразума , почиње опет да се буди из дуге аериоде зачмалости. Последњи телеграми јављају за отроман митинг одржан у Вукурегиту у корист интервен гџгје. Готово г\ео народ на челу са најугледнијим арвагџгма тражи учегибе у рату. ВеЛгг део гитампе иозива категорички владу, да или интервенигие или отиде с власти. Велггка талас ггнаман усиесима руске офанзиве захватио је ионова румунски народ и нека би га овота аута одвео у редове народа, који се боре зо слободу гг иравду. Ратна Руско нааредовање наставља се и даље све усаегинггје. Неаријатељска војсгса зааада у све гори аоложај. На фронту Вердена осим уоб гчојене артиљеројске акције нгсје бчло ничега значајнијег. У аравцу Вддада осује&ена је једна турсгса/ гфанзиви. Талнјанске труие иотискују и да.г>е Аустријанце, ко/и се иовлаче. Па нагием фронту артиљериска акција гшчггње узимати гиире разз.нере. Последњих дана нарочито је развијена аки,ија савсзничких аероалана , гсо/и задо/у ее.гике гитете неаријатељским логорима и чине одличну извиђачку с.гужбу.

Споразум и Грчка Захтеви Споразума Посланици Споразума предали су јуче г. Политису, начелнику мин. спољних послова, у одсуству г. Скулудиса, ноту у којој су изложени захтеви Савезника. У ноти се тражи: 1. Замена овога министарства другим које ће према Споразуму одржавати благонаклону нСутралност; 2. распуштање ове скупштине и нови избори; 3. замена извесних полициских чиновника; 4. општа демобилизација војске. Посланици изјављу.ју у ноти да о изложеним захтевима не допуштају никакву дискусију. Они додају да су Велике Силе заштитнице ГрчкС. По предаји ноте настало је саветовање. Одржана је одмах министарска седница. Краљ је одмах позвао Заимиса, и по том Скулудиса и дуго с њима конферисао о ноти Споразума. Блокада Блокада се и даЉе продужује. Велики брод »Темистоклис« натоварен брашном за Кавалу не усуђује се да изиђе из Пиреја. »Георгиос« пошавши упркос блокади враћен је натраг од једног енглеског контраторпиљера. »Егеја« је одведена иа Малту, »Кимон« на Милос- Јављају из Лондона, да је одобрен одлазак »Аристиду" који носи велику количину угља за рачун грчке владе. Миниетарека криза Атински листови објављују оиширне гсоменторе о ааду владе г. Скулудиса и образовању нове аод г. Заимисом. Готово сви су мишљења, да бе нова в.шда бити изван аарламента. Још се не зна тачно који бе министри у!!и у нови гсабинет. Атгшска штамаи аомиње г. Зографоса, гсоји би узео иортфељ министра сиољних аослова и г. Романоса, аос.ганика у Паризу , који бп био министар иравде. У моменту кад је аозват да образује владу г. Заимис се налазио у Ггани. Еонтратораиљер »Велос « аосЛат је да ш доведе. Г. Заимис је одмах отгпиао у Декелију и дуго конферисао са гсраљем. Он је, изгледа, аоставио услов , да ниједан од садашњих минггстара не уђе у кабинет. Лрема гсзвесчггм вестима, г. Ску-