Velika Srbija
БР. 62.
СОЛУН, СУБОТА 11. ЈУНА 1916.
\
ГОД. 1.
ПРЕТПЛА'1 А И8Н0СШ Месечио 3 фргвка тромвсе\ко 9 франака, мдишн.е 36 франака це:;а огласима : Саггк* ог.-.лси о 20 фрпн. "д петотвог реда, аек» :г. 1 асв Н" погодби. Новац сс полаже државнки к иесарвха и дпплов.1Тски* заступништпина. ЛИСТ ИА.јААИ свајси" ДАН 110 ИОДНВ Иошту г.1 ат и преко 1,'рад. Срп. Ген. Консулата у Счлунт ГУКОПИСИ СЕ нк врахају Стан рвдакције Коломбо улица бр. 33 8а1оп1чпв
БЕ8В1Е
Појединв бројови се могу добити у Солуву код агенције г Друштва грчке шгампе“ ул. Рулгароттону бр. 5, близу главне поште.
БРОЈ 10 сант.
Директор А. Ј0ВАН0ВИЋ
БРОЈ 10 сант.
БУНА ЈЕ ОТПОЧЕ/1А
Оно што смо зимус предвиђали, сад се исиуњава. Нзвештаји који су буну наговештавалп били су тачни. Сем Албаније, буни се подградачкн срез охрндског округа, ко.ји су Вугари окупнрали. Популарни Хасан бег са чнтавим оиштинама одметнуо се и крстарн са наоружанпм четама до самог Охрида. Бугари су морали силну во.јску према Подградцу и Св. Науму пстаВи. Страх да се буна не пренесе на цео охридски округ, нарочито на Голо Крдо, Малеси.ју и Дебарску околину, код Бугара је великн. У Берату, Каваји н Пекнну, такође су се појавиле чете, које сада представљају читаве батаљоне- Народно мезадовољство противу режима аустријског у једном, а противу бугарског у другом крају, дошло је до врхунца. Ове су чете узеле такве размере, да су Аустријанци отпочели евакуисаи>е Кава.је и Пекина, јер се бо.је да нх мало живље не нотерају Талијани, па како их већ узнемирују чете, онда могу врло лако доћи у положај да им буде пут нресечен са свпју страна. Чете оперишу у околинн Берата, Каваје, Пекина и Елбасана. Вође су им најпопуларнији прваци Арнаутски. Мржња протнву угњетача и рушитеља домаћег мира и породичног живота, сложила је Арнауте, те се сада не гшта ко је Есадовац, а ко Видовац — све је сложно за нротеривање непријатеља мз Албаније, па после шта Бог да. Све симпатије, ко.је су, благодарећи своме злату, Аустријанци у Албанији имали, ишчезле су као да нису мосто.јале. Албанац ,је јунак. Он ,је прави пријатељ — кад .је пријатељ, Друг веран н исправан другу, бесалија кад дА бесу; исто тако, кад .је нелријатељ не подлачи, већ га отворено испољава. Али тешко ономе ко му на породични образ ударп! То никада не заборавља. Ту ,је немилостив. Све ће заборавити па ма му целу породицу заклали, клп увреду нанету женском цел>адету, па још насрнути .јој на образ, то је увреда за коју сва№ Албанац без размишљаља главу даје. Аустријанци и Бугари су у овоме рекорд однелн.
После пљачке вршен је напад на женскшке. Сукоби који су због овога избијали вешто су прикривани и чињено је све да Јавност не сазна. Таквих насртаја било је у Елбасану, Тирани, Пекину, Кава.ји и последњих дана од стране Бугара у селу. Пренсу. Тврде да је због тога у Тирани убијен један аустриски мајор и два војника који су га пратили. Мусло.манка ни данас не с.ме изаћи не на улицу, већ ни у своју авлију, а да и не помињемо на рад у поље. Дивјби нагон ову гадну расу толико тера, да су заборавили на образ и свој војнички понос. Но, зар га ови пљачкаши имају?! Кад би га имали не би ово ни радили. Бугарин и понос, Аустријанац и морал — какве контрадикције. Али ако га они немају, Арнаути ће им показати, а већ им и показују, како га они умеју чувати и како га чувају. То су већ ових дана искусили, између Елбасана и Пекина, где је једна патрола од десет аустриских војника исечена на парчета од једне арнаутске чете. Енергично заузимање Хакиф-пашино да овоме стане на пут и да помири завађене, остало је бесцилљо. На његове савете нико се не осврће. Чак су му окренули леђа и они аустриски измећари, који Су из Пећи, Ђаковице и Вучитрна са аустриском војском дошли да јој помотну и да утичу на остале Арнауте. И они се сада буне. Најамници, продани за жућаке аустриске, њих око 4.000 добро наоружаних, кад су ових дана јаче осетили дејство талијанске артиљерије, напз^сте положа.је, пошто су их Талијани добро изрешетали и даду се у дивље бегство. »Храбра« аустриска војска није им допустила да буду бржи од п>е, те стиште за њима и тако се створи паника, која умало што није донела катастрофу аустриској војсци тамо, само да је јаче гоњена. Тражени кривцинађени су међ) г најамницима, од којих су око двадесет стреЉани. После овота већа половина остави бојно поље и своје госе и како се чује, неки су се придружили одметницима, а неки се упутили кућама. Њих је мало остало. Бугари и Аустријанци чине све, неби ли буну угушили. Позивају прваке, ббећања чине,
[ просипљу немилостиво новац, али | им ништа не помаже. Незадовољство се шири. Њега потпомаже и глад, ко.ја у Албанији ужасно бесни. Глад мори све из реда. Читава су села без зрна жита. Ока кукуруза у Берату је пет динара, али и њега, ма и по коју цену био, нема. Туга и очајање влада у тим крајевима. Имућнпје породице беже на грчку територију, остављајући све, само да че.љад од глади спасу. Оно мало хране што је у Албанији било, аустриска војска је покупила. Аустријанци такође пате од глади. Храну, коју су им неки дан послали из Драча, пре среле су арнаутске чете и разграбиле. Један транспорт од две велике лађе био је пристигао у драчко пристаниште са храном, али су их Талијани са аероплана бомбардовали и потопили, те ни трунке није извучено. Тај је глас поразио аустриску војску. Очајање за хлеб толико је, да су ових даза Аустријанци још несазрео јечам у околини Берата почели жњети и куван једу- Није боље ни код Бугара. И тамо влада глад, ко.ја је дошла доврхунца. Јадан народ страда од туђина. Како се Арнаути сада сећају Срба, који су сваки залогај хлеба са њима делили. А како пак Маћедонци, којима је Србија од својих уста одвајала и испред самог напуштаља Маћедоније са њима братски делила. Сад ће народ умети ценити шта је свој, а шта туђин. Ау- [ стрнјанци и Бугари искусиће Божју казну за недела која починише напаћеном. српском народу. Они су ммслили да су, натеравши Србе у гЈ^дуре Албанске, за навек их сахранили, али сада виде да Ке у гробницу, која отворено зјапи, а коју су за Србе епремили, сами улетети. Бог је велики. Ћ.
СИЈУАЦИЈА Политичка . • Суноб између Сједпњених Држава и Мексика аооштравч се сва ним даном све внгие. Нолитичкгг кругови Вашан/тона, према једном телеграму »Пти Паризјенаи држе, да је рат нвизбежан , ако Менсико не усвоји захгеве Сједињених Држава. У својој коти генералу Каранцу иредседник Вилсон нааомиње да ако мексиканске труае на- |
иадну то Ие изазвати озбиљне иоследии ; е. Вивши аредседник Сједињених Држава Тчфт изјавио је да бе у случају рата са Мексиком бити заведена оашта ворна обавезл у Сједињеним Државама. Ратна Руси развијоју даље своје усиехе. У Буковини су заузели варош Радауц. Око Ковеља воде се огорчене борбе. Лрмија генерала Ј1ечинског настазља гонхње Аустријанаца. Сви ноеи немачки наиадгг одбијени су. Огујебенн су сви иокушпји нових немачки.х нааада на фрочту Вгрдена. Талијани г.апредују у долини Френцеле и код Азијаго. Оборена су три аустријска аероалана. 11а кавкаском фронту није бггло никакве аромене.
Споразум и Грчка Коментари атинске штампе „Атине“ пише: »Нота Спразума Грчкој много је строжа него ултиматум Аустри.је Србији) г јулу 1914. Ова нота потпуно је оправдана услед ступидног држања владе Гунарисове и Скулудисове и дужност је свакога грађанина да потпомогне садашњу владу.» „ Патрис и јав.ља, да ће министарски савет регулисати данас распуштање коморе и промене високих полицијских чиновника. „Неа Имера и пише: »Данас је народ господар судбине свој.е земље- Зато треба да обрати пажњу на догађаје, ко.ји се око њега одигравају.« »Неа Елас и одаје хвалу Савезничко.ј ноти и додаје, да краљ нема право да распушта скупштину кад нађе за сходно. „ Каири « вели, да је народу поможено образовањем Заимисове владе и предвчђа за. Грчку успешну будућност. „Пеон Астип нада се, да ће ; генерал. Сарај дићп блокаду, пошто је Грчка задовољила захтеве Сиоразума. Према г Неа Еласш грчки краљ био би учинио следећу изјаву; »Пошто велпки део мога народа не одобрава досадашњу политику и пошто јв притисак Споразума довео Грчку у безизлазан положај, ,ја сам на сувшие високом положају да бих се спустио до полптичких размнрица — нека буде по вољи мога народа!»