Velika Srbija

СТРАНА 2.

ВЕЛИКА СРБИЈА

БРОЈ 63

Влада г. Завмисова је једна по-Ј словна влада, једини н>ен посао јесте верно и искреио иввршење »наредбе« ноју је добила, и еамо се са тог гдедишта она п има оценити. У колико брже буде извргаила добивену „на редбу«, у толико ће бити бод>а, и у толико ће нре Грчка бити ослобођена цритиска који се на њу врши спољв. Али се овом приликом народ с оправданвм изненађењем мора запитати: зашто је дојучерашња влада дотле довела ствари? Ко јој је дао право да спољашњу политику води на начин која је Грчку стао понижења које пвје заслужвла? Грчки народ, који је преко народне скупшти не омогућво ту владу, није никоме дао мандат да се непријатсљски по наша према Споразуму. Он се изјаснио против рата али \ П' к у сгислу благоваклоне неутралноетп пр< ма Сноразуму. Зашто је в.тча ову по литику изменила толико да је управо ненријатељском учкнила према Спо разуму својом неопростивом трпељпвошћу ирема Буг:-.рима и све дрски јим изазивањима? Мисле ли госиода бивши манистри да једнога дап.ч »*■ће одговараги за своје дело? Одго варање пред народним судом нећ* их мимоићи. «Фос» коментарише глас по коме би ова скупштвиа могда и остати ако би на то присгале владе Спора зума п ако би г. Гунирисова веђина обећала дн нодржава владу г. Заимисову. Он је уверен да би то г.осланици једва дочекали, чак би они и против воље свога шефа радили и говорвлн оно што бн се од њих затражило или на што би им се само указнло прстом. То би била огромна погрешка Ова јескупштина осумњичена, она се мора распустити Политичке прилике у којима живи намећу грчкоме народу да св изјасни о пнгаљима која се н. тичу само садашњости, него која ангажује и будућа покољења. За донОшењетакве одлукв народ се има позвати на нове изборе на којима ће у пуном са знању озбиљности ситуације слободно дати свој глас. „М акедониј а« још једном набраја све појединости којима бнвшу владу карактерише као тиранску и германофилску. Али се не устеже да отворвцо нагласи каколнберална странка (Венизелесова) ннје потпуно неодговорна за данашње несреће. То што је она са готово математичком тачиошћу предвидела и предсказтла ове иесреће, то нп у колико пе сма њгје њену одговорност због недостатка е н е р г и ј е којом би поткре пила била своје речи. Петогодишња народна и либерална управа није на како обезбедила земљу. Унутрашње политичко стање остаје цривремено и неиоуздано у границама увећане државе. И у најкратичнијем моменту светеке историје Грчка је заузста раеправљањем питања о томе да лв се њо.ме управља демократски или апсолутистички... (Овај недосгатак енергије код венизелиста пао је у очи свима нама странцима који пратимо живот савремених Грка). Пол-ЛуЈ. СА рАТНИХ «Ј»РОНТОВА — Званичнм коминикеи —

Са нашег фронта Солун, 12. јува Сукоби. пат/ола иа десној обали Вардара. На левој обали активност неаријатељске артиљерије била /е слабија ихузев у Нороју кој м је бомбарДОвин ауна 4 часа. Фраицуски коминике Париз, 11. јуна. На левој обали Мезе бомбардовање твшком артиљеријом настављено је целог дана на пределе коте 304, Мртвог Човека и других француских линија на сектору Шатанкура. На десној обали, после снажне артиљериске ирипреме, Немци су извели у 8 часова изјутра серију напада на фронту од 5 км , од коте 321 до предела ист. од батерије Дамлу. Нанади су били веома огорчени и ређали су се један за другим уиркос огромних губитака нннетих нашоч артиљеријом. ■ 11змеђу коте 321 и коте 320 после више безуспешних нанада Немци су Успели да заузму наше ровове прве линије и утврђење Тиомон. Један снажан немачки нааад, који беше допро до села Флери одбијен је живим противнападом наших трупа. Напади на шуму Во—Шапитр и батерију Дамлу сломљени су ватром наше артиљерије и потпуно одбијени. У Вевру, доста жива артиљериска борба на сектору Му лен-Вил.

Талијанеки коминике Рим, 11. јуна. У пределу између Гарса п Асгина сукоби иредстража. Нагаи војниии запленали су велкки број пушака, муницвје п 1 митраљез. У цределу Азијага Аустријанци су стално у дефаизиви бранећи терев стопу по стоиу. Па фронту Соче иије било нпшта значајпвје. Руски коминике Петроград, Ц.јуна. На извесним секторпма јужног фронта иредела Двинска Немци су после уобичајене артиљеријске нрипреме покушали да предузму офанзиву, али су били одбијени. Непријатељски аеЈ)Оплани ба цили су јуче око 40 бомби на жељ. станицу Нолодечева. Око 11 часова у вече дошло је до борбе на линији канала Огинска у пределу Хогунишина. Сви иокушаји непри.јатеље ви да пређе канал осујеФ>ени су У току ове борбе храбри генерал Стегелман и пуковник Бергенстрал рањени су и подлегли су својим рапама. На целом фронту армијв генерала Брусилова било је локалних сукоба.

У пределу код Раживилова непријатељске трупе добијају и даље појачања доведена са француске и талијанске гјјанице. Наша офанзива у Буковини наставља се увек. Заузели смо три града Гурс, Гуморо, Строју, западно од Радаву^Га. Код Кутн гонећи непријатеља задобилн смо око 800 заробљеника- Непријатељ се повлачи ка Карпатима. На кавгсаском фронту ситуација непромењена. Руски успеси Лондон, 11. јуна. Од последњих телеграма није било важне промене на источном фронту. Битка између Хинденбурга п Куропаткина разви.ја се на северном немачком центру. Резултати се још не могу оце нити. Немци су напали код Сморгона, али су одбијени. Ситуација иза Луцка је непромењена, осим на путу Вла днмир—Волински где се борба развија повољно по Русе. У Буковини генерал Лешчпн ски прешао је Серет. Одговор на чеетитку Париз, Ц. ЈЈна. Рускп министар војни иослао је следеКи телеграм <|)ранцус ком мшшстру војном генералу Рокј' одговарајуКи му на честитку поводом руских победа »Будите тумач нашег дивље ња браниоцима Вердена, који заднвљу.ју свет сво.јим .једин ственим подвизима".

Рат у Америци Париз, И. јуна. Велика битка била је прекјуче на граници Мексике између америчких трупа и мСксиканских. Не знају се још резултати ове борбе.

Руско изобиље Париз, 11. јуна „Фосише Ца.јтунг« саопштава да генерал Брусилов има мет војних корпуса, који обухватају 00 дпвизи.ја са огромном коли чином топова имитраљеба. „Руски Инвалпд” вели, да руска војска ни.је никад имала овако изобнл>е у матерпјалу. ТреГина њеног наоружања иотиче из рускпх фабрика, друге две треФ)Ине пз јапанских н енглеских. Руси напредују Петроград, 11. јуна. Армија гееерала Брусилова гонећи разбијенс трупе генерала Пфланцера ириблимсује се Карпатима. Стање аустриске војске на овом делу фронта постаје све критичније. Бомбардовање бугарских обала Кавала, 11. ЈЈна Савезничка флота бомбардује без престанка бугарске обале Егејског мора, Порто Лагос, Карагач и Ксангију. Јака канонада чује се овде. Рибари приспели данас у Кавалу причају да је

ПИСМО ИЗ КОРЧЕ (Ос) нашег нарочитог доаисника) Корча, 9. јуна. Одпоси између саввзника оугара и Аустријанаца с дана у дан врло се јако заоштравају. Албанија је јабука раз* дора. Дана нема да по који инцидвнт искрсне. Бугари су као крајњу тачку гшема Албанији у правцу Елбасана заузели Ђукус, а према Берату —■_ Мокру. Последњи неуспеси бугарски за кандидацију принда Кирила, Буга* ре је јако озлоједило. Знају да је то масло аустријско. Стога су Бугари у последње време прибегли старом методу маћедонском. Онн су масу својих комита преобукли у арнаутско одело и између Хаџи Бећароса Моста и Елбаеана сачекали једну јачу аустријску патролу и сву лотукли' Ово су мислили потурити Албанцима, али нису успели- Да 6и се уверили у успех, њихова патрода с Ћукуса и пређе гранииу и спуст и се у Бабију, на одавде на Бећаров Мост. Бадава су Аустри јанци доказивалп својим сзвезницнма да су прешли границу између њих одређену. Бугари ннсу хтели чути. Најзад кад вије помоло објашњење дошло је до туче. Б.цари су извукли дебљи крЦ, али сј се заклелн з ) о свету. После непуна чешри дана Бугари су испунили обсВањб и према вернвм извештајима потукли патролу аустријску која крсгари између ХаЦи ■ Бећаровог Мосга и Вабије. Овај је догађај изазвао волико 0 горч 0 н>е на обе стране. И сада стоје запетих пушака један према другоме. Долазио је ових дана један виша немачки офнцир чије име нисам могао сазнати, ради измирења, али никакав успех ннје могао постићи. Свп знацп тврде да ће наступити крупни догађаји између саввзника. Бугари су јаком снагом отпочели агиташцУ противу Аустрија наца, коЈу потнОмажу златом. Албанци им се подсмешкују и само чекају згоду, па обојици да потпишу пасош. Између народних вођа у Черменики и команданта аустријског у Елбасану, били су јако затегнути односи, јер се први неће да покоре, ннти пак да првдаду оружје. Не признају Аусгрију а неће да чују за Бугарску. Чим су ово сазнали Бугари, одмах ставе на знање вођа.ча у Чермешгкп, да ће им сваку помоћ указаш, само да то писмено учпне. Арнаутн су прозрели намеру Бугара, на им усмено поруче да дођу неколако офвцира у госте — наравно на бесу, па ће се ту споразумети. С друге стране Арнаути су далн на знан>е Аустријан цима да их Бугари молв и као дОказ нвка обрате пажњу на дан доласка иа ће се уверити. Аустријанци су се уверили то их је јако коспуло. Наравно Да су Черменпчаннма у свему иопустили паи прваке наградмлн, само за љубав својих савезннка Бугара,

Кавала претрпела велике штете к °Ј и С У се удвојили од ове своје свађе