Velika Srbija
БР. 67.
СОЛУН, ЧЕТВРТАК 16. ЈУНА 1916.
ГОД. 1
ПРЕТШГА1А ИЗНОСИ; Месечно 3 франк* тромесс.во 9 франжа, годишн.е 36 франаки ЦР.:;А 0ГЈ1АСИМА : Ситв« огласи 0 20 фран. од иетитног реда, иећи огласи по иогодбн. Новац се полаже државиж комесари.та х днплоиатскии заступништзина. лист излАзи сва;;и’ дан по поднк Пошту елати креко Краљ Срп. Геп. Коцсулата • У Солуну РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРА'Б АЈУ . Стан редакције Коломбо улица бр. 33 8и1оп1цо«
БЕНВ1Е
Поједипи бројеви се могу добиги у Солуну код агепције „Друштва грчке штампе“ ул. 1>ј лгароттону бр. 5, бли8у главве воште.
БРОЈ 10 сант.
Директор А. ЈОВАНОВИЋ
БРОЈ 10 сант.
ЈЕДАН САВЕЗНИК —
У овоме светскоме вртлогу, на ратним позорнпцама одигравају св заиста страшне ствари. Све што је човечји ум измислио за утаманлшање људскога рода нашло је своје примене у овоме рату, без обзира на принципе нз међународног пх>ава. Немачка, Аустрија и Бугарска увеле су принцип да су: жене, деца и старци комбатанти; да је приватна имовина плен завојевачев, нротиву чега су се, без сумње, и њихови савезници Турци морали у почетку бунити. Али, као што су ове појаве револтирале свет, у истој мерп и на политичкој позорници одигравају се ствари, за које се ранпје мислпло да су немогу^е. Гажење неутралности Белгпје, илп боље, пљување себи у лице, као што је одмах Немачка учинила, као да је заразно утицало и на друге. Уговори чак нв морају бити писани, па да се и дата реч поштује. Али испуњење уговорних обавеза, на првом месту зависи од моралних особина једнога и другога уговорача. Као светао пример за ово тврђење служп далеки Јапан. Сада тек, после немачких успеха, (који су били привремени), можемо оценити саввзничку верност Јапана, његову душевну величину и пожртвовап.е за искупљење дате речи. Дубоко верујемо, да п преко уговорних клаузула Јапан приноси на општи жртвеник правде и слободе и нешто ви ше- Реч је пала и она се мора поштовати. И Јапан веран својој речи ради и жртвује, као одличан савезник, и своју децу и евоје богаство. Њега нико не опомиње на дужности, он их врши с пуно вољв и врши их тако, да ће се, као што је његов посланик у Риму наговестио, тек после рата мсући оценитп услуга коју је Савезницима учинио. Његове се услуге ве^ћ обелодањују. Уништење немачке флоте на крајњем истоку, одузимање немачке колоније, пренос руских трупа у Француску, снабдевање ратним материјалом и т. д. појаве су, које најлепше карактеришу овог скромног али великог и моћног савезника, који је културу упознао тек пре педесет година.
II нама је он тим више симпатичнији и ближи срцу. Загрејан исгинском културом, несебичан и до крајности марљив, узвишен у патриотизму, сваки је Јапанац и као херој и као миран радник на свима но.љима културне делатности прожет здравим убеђењем да је дата реч светиња и да Је треба одржати. И он ,)е одржава верујући, као и сви ми, да Ке крајњи резултат наших удружених сила бити победа правде. У овој победи Јапан игра значајну улогу. В. СИЈУАЦНЈА Политичка Савезничка економска конференција у Паризу и њене сдлуке изазвале су у Немачкој и ЛустроУгарској праео заарепашИење. Ова конференцш/а иоказала им је јасно, кагсав је циљ евроаском рату. Она је утушила њихове наде, да Ие се Сегвезници задовољити можда релативним усаехом и закључити мир, ао коме би у Евроаи остао статус кво анте. Одлуке конфегенције, донете Једногласно и категорички основане су на иринцииу уништења нвм.ачког милитаризма , П када 6уде завршен рат, економ ска борба која се данас води аротив Пемачке и њених савезника небе се обуставити. Она има да троје све дотле док од немачке трговачке снаге не остане само сенка. У доношењу ових одлука аредставнигци свих савезних држава аоказали су се једнодушни и сложни. Отуда уе ова конференција донела велико разочорење и готово заиреааш/иње оним круговима Немачке и Аустрије, који су се надали да су и Савезници веЛ зоморени рашом и да моменат закључења мира није далеко. 1а им јв надо, коо што се види, сасвим ароиала. Може бити да момент ееропског мира није далено, или он мора бити аоследица коначног слома аустро-немачких армија. Ратна Ворбе на руском фронту развијају се све аовољније по Русе. И ако Пемци добијају иојачагш, аотауно су немоКни да аредузму ефикасну офанзиву аротив Руса. Аустријске армије, десетковане и деморалисане аовлаче се и дале.
На фронту Вердена наставља се снажна акција аршљерије. Једак немачки наоад на село Флери одбијен ‘/е. Талијанска офанзива у Трентину отима све више маха иразвија се веома исеољно. Око Иара водв 'се огорчене борбе изжеђу енглеских и немачких труаа. Преглед грчке штампе »Р и з о с д а с т и с» (*РаДцкалац>). ПовОдом појаве овог новог либералцог (венпзелистпчког) органа нека нам буде допуштена једна скро.мпа објективна напомена. Сумље не може бпти о томе да од фебр.уара прошле године у Грчкој влада режим пОзнат под .имвном лич ног режима. Нити може бити сумње о томе да је свуда па и ,у Грчкојносилац личног режима сам крал>. Пз »Кирикса“ смо сазнали да је краљ Константин одговорио Венизвлосу када му је овај отворено казао да је грчка мобидмзација наперена против Бугарске: „Иарламентарни р р жим може важити само за унутрашљу политику; што се тиче спољашље, задржавам право да је водим по своме нахођењу јерсеосећам одГоворним пред Бого.м.» Али смо на, примеру бвде у Грчкој видели да у једној дрлгави нв могу постојати два режима у исто доба, ,један за унутрашњу а други за спољну политпку: криза у спољашњој политици Грчке створила је и кризу унутрашњу, или: криза или промена у спољашњој политици грчкој није се могла десити без претходне кризе или промене у политици унутрашњој. Из овог ч.танка БенизелОсОва у „Кириксу» излази, дакле, јасно и несумњиво, да је краљ Константин пОтнуно свесно променио пОлитику Грчке, да је, управо, то политика њ е г о в а и да се, логички, као таква има и сматрати па, ако се сме казати, као таква и оцељиват и, или, да употребим грчку реч, као таква и к р и т и к овати. Међутим, шта смо вкдели? За све време ове страшпе кризе нико и нигде у јавности грчкој није директно крал>а Константина учинио одговорним за ову кризу: сиромах Скулудис н остали <старци“ у кабинету били су једини предмет напада венизелпстичких новииа. Али кад се име краљево спомене, онда се венизелисти и аитввенизелисти утркују у лојалности и роајализму. Човек би помислио да смо у Енглеској. Кац је Венизелос изазват да непосредно о краљу говори, он је то учинио теоријско.м изјавом «да у устав-
н°ј моиархији краљ нема своју политику,« и једиио што је баш лично о крал.у Констапгину казаојесте узгредна изјава „дп је краљ грчки одличан војсковођа, али дн по самом уставу ннје никада добио црилику да као одговорни политичар врши искључну власт те да бн за то имао бар потребно искуство.* — Оба ова цитата узета су из књиге: Е. Венизелое Програм њогове спољашње политике, стр. 71 и 73. (То су његови говори у скупштинм. Ето такве је било држање грчке штампе за време ове велике кризе, која је може се рећи била и наша властита криза. Узрока овој појави има нвколико? о њима ћемоговорити надругом месту и другом приликОм. Нагласнмо, сада само да, у сличној прилици код нас у Србији нитн је тако било нити би тако било.... »Ризоспас-ти с“ је једини досад грчки лист који по првом броју изгледа да ће учинити изузвтак. Излазиће двапут недељно, и о њему ћемо редовно рапортирати као и о осталим грчким новинама. Мвого би интересантније било да је почео излазити пре промвне владе, као што је била на.чера. Али, боље икад него никад. Да би се видео тон његова писања. ваводимо засад само завршетак првог уводног чланка: «Али круна и њени органи треба овог пута да узму у обзир да грчки нирод бди над својим слободама, и да је овог пута готов да их брани и својом крвљу. Јер, ако верује у потребу установе круне (моиархије), зато што је ту погребу прокламовао њвгов великн вођ (Венизелос,) ипак његова вера не иде дотле да за ради круне жртвује своју слободу п своју част.« (Број 1 од 12. ЈуПа . Пол-ЛуГ Р. 8. Са особитим задовољством видимо да се у својој оцени о «РизОстасту« и значају његове појаве нисмо преварили, јер је данашњи његовдруги број још отворенији и њвгова критика изречнија. Као што личи листу с напредним идејама, стварима даје њихово право име, и одговорнОст за оно што сам назива »издајство према Србнји« тражи тамо где јој је.правоместо. Уз то доноси о Србима необично симпатичан чланак, који ћемо сутра донети. „Велика Србија“ прима огласе по умереној цени.