Velika Srbija

БР. 74.

СОЛУН, ЧЕТВРТАК 23 ЈУНА 1916

ГОД. I.

ВЕЛИКА

ОРБИЈА

ПРЕТИЛА1А ИЗНОСИ: Месечно 3 франха тромесе*жВо 9 франвка, годвшн.е 36 франак*

ЦР/.1Л ОГЛАСИМЛ : Ситн* огласа 0 20 Фран. од т*тигног редл, огдаси по иогодби. Иовац се полаже Д}>жавни» вомесацнмн и дпчломатскиа за«тупннштвимн. ЛИСТ П-Ћ.АЛП СВАКИ^ДЛН 110 ПОДБВ Пошту сдаги прско Крнд Срп. Ген. Консудат® у Солуну РУКГШИС-К СК ПК ВРАЂАЈУ Став редакцнје К -л »мбо улица бр. 33 ^аЈопЈАЈОеПоједини бројеии се могу добити у Солуну код генцијв „Друшгва грчке штамгн?“ ул. ћ^лгарохтону 6р. 5, блазу гланне поште.

БРОј 10 саат.

Директор А. ЈОВАНОВИЋ

БРОЈ 10 сат.

РАЗОЧАРЕЊЕ 5УГАРА

Као што је позвато Бугарока је ступмла у акци.ју и ударила на Србију с леђа само под ус ловом, да п Немци са Аустри јанцпма са ссве])а изврпте офанзиву. Успомена Брегалнице била је н сувпше жпва у мозговима балканскнх Татара, да бп они сами што год смели нредузети. Нападнути оасвих страна херо.ји Србије морали су напустити тле своје отаџбине, коЈа .је иостала плен днвљих завојевача. Али док су ови ио нашој дивној отаџбгшн палили и жарили, н.енн сиџовн пзбсглп у туђину спремали су се да у скором времену опорављени и препорођенп, са новом п сввжом енергијом а у друштву својих моћних Савез ника поведу борбу за ослобођеп.е Србије. Пзгледа, као да су Бугари бпли сасвим аа то заборавпли. ГБихова вера п поуздање у Немце била је толика, да су мислили, како ,је са заузећем Србије н.ихова улога ззвршена, п заго еу се предали пљачкању и убкјању, рачунајућп да их за то нико не може никад казнлти. Месеци су прошли, наступили су нови догађчји, ратна ситуација се изменила. Немачки поход на Верден свршио се потпуним фијаском. Аустриска војска уништена .је готово сасвим и Руси су постали господари Буковине. Енглези и Французи на фронту Фланприје однели су велике победе над Немцима, а Талијани гоне Аустријанце у Трентин\>, који се повлаче журно. Услед ових догађаја АустроНемци су били принуђени, да своје трупе повуку сасввм са балканског фронта. Пз поузданих извора сазннли с.мо, да на Бтлкану нОма више немачких трупа осим једног авијатичког одељења и нешто артиљерије. 107. не.мачка дивизија константована је на ВсрдСну, а 105. ра тује у Галицаји. Аустријанци су такође повукли своје трупе, а лрема носледњим вестима евакуишу чак и Албанију. Ово повлачење извршено је упркос протестима и преклињањима Бугара, да их сад ке напушгају. Тако с> ЈТгари остали сами. Они сл’, као што се внди, пре-! трпели страшно разочарење. Њи- 1

хови Савезници помогли су им да подјарме Србију, али им сад не могу помоћи да је одбране и задрже. У Вугарској влада у овом тренутку права запрепашћеност н паника, која се повећава све новкм и новим поразима њихових Савезника. Уз то предо сећање в лике опасности, која им с југа од Савезничке и српске војске прети доводи их до очајања и помаме. Час освете је куцнуо, ^браћо« Вугари. Нико вам вшце не може помоћи. Бацили сте иа нас велику несрПту, али ће њена одмазда бити страховита. п.

СИТУАЦИЈА Политичка Поводом велчких руских уси ха одкоси измгђ/ Пемачке и А</ стро • Угарсне исстсју све затику тијн. IIре. неколико дананемички канцела/, је отв учно иребоц ш Ау стро Уш) ској нанемарени' т ру когч. фронта. Мнош нем чки листови нааадоју оу^тро-уирсну в.шди збсг њеки немара. Аусгрнјаицч иак огорчени су, што их Љмци довс.кно не иом-.жу и доауштају д I и.н Руси у чгиитавају армију за армујом. Роздор је. ведики- и иостоје све вгпи, сваким даном. Ратна Па свнма ф/ онгови.но Счвезни цч су паставили развггјсње својих успеха. Руси су иредузели оџет офанзиву у Лолинир,. која тече веома иовољно. У исто врсив отиочели су Руси < ф> шзиву код Риге. Англо-француска офанзивгна ф/.онту Флскдрије зобе.лж <ла је више нових усшха.

добјч тв')рну интерв« нцију Сила заппНП1ИЦ1, кој. су пОмоћу почнате ноте I очрчтиле грчкомс народу п.егове слободе а уставу замаљском ди.ле цкгову потпуну важност. П[**шавши зч тпм па прописте дсгађзје дотакко се обавсза које је Грчка имала по сили постој* ћег уговора. Наш сзвез са Србпјом Шчласио је г. Веннзелос — па лагаО је Грчкој обавезуда помогне Србији и у случају аустријског нвпада на њу. Србија је још у пОчетку преговора о сапезу тражила да у шега уђе п одредба о одбранбеном савезу, ца стучај аустријског наиада. Али ми нисмо примнли такву Одредбу сведок нпсу мзбилп потиати догађзји код Панге.ја, када је министзрскн сзвет усвојмо ц ту одредбу. УсЛајајући такву одредбу, Грчка је сматрала да ће њена примена биги м«ло вероватн 4 , јер је и напад Аустрије ма Србпју бпло вероватан- на нмс, ако би се десио т«кав нзпад а,устријски, Русија би с сружјем помогла својој штићениди Србији, Цемачка би стала уз Аустрију, а Фраицуска п Ентл ска би иОмогле својој савезнн цч Русији; а то значп да би се аустријски напад на Србију нзвргао у езронски рат, у који би на сваки начпн бпла увучена и Грчка. Ч«м је нзбко <вроп 'К11 рат Србија

је потражнла нашу сарадњу пч основу уговора о савезу. Тада смо ми об јасцили да је потребно да Грчка чува своју војну силу чигаву п нетакнуту да би задржавала Вугарску а да ту силу употреби за случај када би Вугарска загрозила Србији с југа. И на тај начин, не Одричућн нчкако нашу уговорну обавезу нрема Србији, ми смо се тада те обавезв ослободали. Али када се Вугарска мобплвсала и кала је аа^розвла с југа Србпма који су се борили цротцв Аустријаваца, тада је наиш дужност да аомошемо Србији иостала аотауно очевндна. Игнеп сам питање о томе пре.| Ск\ иттвиу и после насталвх дебага затрнжво сам да се објави текст I рчко сриског уговора, како би се цео свГт уверпо да је насту1шо трепутак у коме је уговор налагао да притекиемо у номоћ СрбијиОбјавили с.мо мсбилизацију н спремвли смо се да Бугарској 1Ц1едамо ултиматум са захтевом да демобилаше. Али тада ее нојави неспоразум између Круне п мене и та ј догаЏј није доаустио владч либералиој да одчжи облвезг Г/чЧке ареМ 1 Србији. (*Неа Алатија« од 20 јуна, иод иотиасом атанског дописнака г. Н. Зарижис.) Под-Лу). буГарн у јиаћедонији

Преглед грчке штампе Ванизелос о сриско грчком г/говчоу. Аугентичча открггбо. „Неа А л и т ц ј а» донелч је од свОга нарочитОг дописинка из Апше следећу изјаву г. Вонпзвлоса, коју је учинио пред изасланицима општиаских сснафа који су дошли да му изјаве верност п одзност као п потпору ца позим изборгма. Пошто је изасланицкма заблагодарио на изјапљенИм осећањима, г. Венизе лос је прешао иа политпчку ситуацнј V коју је оценио са гледкшта унутарњег и спољњег. Пајпрс јс пагласпо

VI Бугври су рад у Маћедонији поделплц иа проеветни н ревОлуционарии. ЈВуди су изабрзни з« оба правца рада. 0 а њИма је 3'прављало Мннистарство Ннострапих Д р ла,под врзо јаком кон тро.:ом дкорп. Фердинанд страхујући од друигх није -жалг.о матерпјалних сродстава, ади ,јс вођв увек нмДо у руци. Ни једно важннјс решење у комитету донвто, нгје се’ смвло нзврштти пре него лч што он не’ би дао машљењ р којв у' } вгк бкло прссудно. Вуџет за просветне ц°љи био је достигао цифру од нет мнлиона лева. Бугари су читаву литературу о Маћгдонији створилп. Ндро што с.у тоошитп на странце. Маса странвх новштара, књиж зника н људн од и г ра обишло је Маћедопају о трошку њнховОм, па не зиајући језик на рода кога прОучаввју, бел ( ж;пм су Оио што пм је нратилац говорио, којц је увек нрофесор илц учитељ био. О туд и дДпас у страној титератури пма таквих бесмислпца о МаћедОнији да их се аутори веЕ у велико стпде. Немцп су нарочито награисала. Онм нигде нити су впдели, нпти бн смвли вицети Србина, плч ти пак српски споменик.

или у опште ма какво српско обелвжје. Српски спомепици су бугарски,. српске цркве — буг.лрске. У Ову заблуду су и многа наша браћа Руси пали. Немцима со донекле може и опростити, али овим другииа не, јер су они бар могли нРшто од језика разабрати. Код бугарскнх пропагаадиста постојала је читава организација за дочек странаца и кад би неки странчц наитао Одмах шефа пропаганде у дотичном месту известе његовп претпостављени, те овај настанб Са припремОм »а дочек. Поред доброг конака и гошћења ириредц се п нека мала манифестација странцу, коме се всћ у напред каже да је осведочпш пријатељ бугарског народа н т. д. Затим наста је «паучно» испитивање странчево. Не зна језик. Појма нема о сбичајима. ИспИтује се.љака илн грађанина ку првко свога пратиоца, ко.ји је као што рекох професор или учитељ бугарски; свљака и свљанку у сеоском оделу представљају учитвл* и учитељица бугарска. Обичио при крају отпева се по коЈа >народна“ песча н онда настаје шеткањо по околини г де се спрб-