Velika Srbija

СТРАНА 2.

ВЕЛИКА СРБИЈА

БРОЈ 74.

мају богате закуске и са испитиватем завршава. За статистнчке податке упуте гана Кенчева или Шопова. Из Маће ! доније се оде у С' фију, а одатле ку1ш. Труд се плати. Маћедонци и МаКедо мија су бЈтарски. У колико се више дА, — у толико се више тврди. Наравао да је било честитих стра иаца, која су о своме трошку и ради исгине обилазили Маћедонвју п о њој иисали, али на а:алост н,их је врло мали број био. Бугари су сва дела ноја су у корист њпхову, преводили и преко својих агеаатн у Маћедснији енергичво растуралп. Свуда по варошима поред осиов них школа имзли су макар два раз реда гимпазије. Нису гледали на број становника у месгу гдо отварају гим назију век на околину. Ако су места у близини где нма српсквх школа, оцда су љахове чешће бавале и сн најбољим учитељсквм спагама снабдеване. Ције редак случај да су по нећам и 'селима гвмназвје отварапе. Свуда нриуираваиа школа оргапизовали су библкотеке за народ, чвтаонице, невачка и гимнасгичка друштва, жен ска удружења и т. д. Бугарска влада је сваку од ових установа материјално номагала. У меетима где је јаче била продр ла српска пв( меност пре бугарске пропзганде — као Кич«ву и Дебру, где данас нема нп једног грађанкна који је навршио четрдесету 10 дину, а да своје тевтере не води срнским правописом — отворили су курсеве ради пзучаваша иравониса и језика бугарског. Иарнвнода су грађани под нрвтиском комвгета морали посећи вати ове курсеве, којп нису били ду га века, јер властп турске посумњају да су онп у револуцвонарном духу и с нарсчнгим планом органпзовани. У местима где са нропаган-дом не <би могли продрети, гледали еу да макар једног, па ма он са највећим пороцома био потплате и да се Буга рпном назове. Бцло је места где су цногц нерадници од ових плата живели. Црквенз, а нарсчвто манастирска имбња били Су иритисли и помоћу комитета у цоследње време приграбили. Од ирпхода манастирских и прквених издржавалн су се једнвм делом школе, а други грошили су на придобијање грађана са српске или грчке на бугарску страну. Карактеристично је: да се у Маћедонији, у носледње време, нрелазак из једне у другу народност сматрао као нрела зак из партије у партију, те се обично питало на гојој си тп страни, а никако којој народности припадаш. Бугаре је ово ждрало, алп то и норед свега нанрезања нису могли сузбитп. Стагистике су бугарске о Маћедонији ирешде већ у подсмех баш и код њиховах онробаних пријатеља. По њима и турској ззаничној статистаци Срба нигде није било. У МаћедоннЈИ писмо псстојали. Али исто тако н«је нас ио њима бидо нн на Косову, у Старој Србији, гиги пак у ново пазарском савџаку. Све сами и овејзни Бу)ари — свуда и на сваном месгу. Њахов Кичов и Шопов

давали су нешто мадо Грцима и Турцима, али Србима не. Сад Шопов треба да упита ђенерала Бојаџијева: од куд је сида сва

ки други грађанин у Маћедонији српски агент — шнијув? Но о томе донније. Ћ.

СА РАТНЦХ «рРОНТОВА — Званични иотнникеи —

Са нашег Фронта Солун, 23. јуна Јучерашњи дан прошао Је на миру на целом фронту. Талијанеки уепеси Рим, 22. јуна У долини Позине заузели смо Прукемо, Дино Скатолари. На платоу Азијага. продрли смо до иза северне границе долине Асе. Непријатељски напади на Селц одбијени су. Француски коминике Парнз, 22. јуна. Јужно од Соме, упркос рђчвом времену Французи су проширили своја освајања на исток и југ. Заузели су шуму измсђу Арсевилера и Барлеа, као и села Белоа ан-Сантер. Естре је пао у наше руке изузев једног острвца. У пределу Естреа само задобили смо 500 заробљеника. Не.уци су после помамних напада и употребе тешке артиљерије успели да око 2 часа по г.одне заузму Тиомон по четврти пут. Француске трупе остају у непосредном додиру са утврђењем. Падају трећи полож^ји ПарВз, 22. јуна. (ноћу) Под снажком заштигом ортиљернје Французи су, наузевши Флокур, иродрли у тре/Ге немачве а>ложаје. Сад су на б кл. и. о,\ Пе. роне , која иредставља главни центар немачке одбране. Руски коминике Петроград, 22. јуиа. На фронту Стнра п Стохода наставља се огорчена борба. Одбијени су сви непријатвљски напади. У пределу доње Липв наше трупе стежу непријатеља, који се једва одупире. Наше трупе заробиле су ту 11 официра и 1000 војника и*5 митраљеза. У правцу Коломеје наше су трупе одбацилв непријатеља и заузеле град Поток Чарни. Запленили смо 4 топа и неколпко стотина заробљеника. У борби сев. ист. од Бараловића иробили смо одбранбене линије непријатељеве. Ту смо заробили 02 официра, 2800 војника, 11 тспова и впше митраљеза. .' Јуче су славно иали на бојном иољу пуковници Гаворов, Михаилов, Систлонов и Одијев. Петроград, 22. јуна У предвлу Сморгуна исектора сев. од Крево потукли смо нопријатеља и задобнли много заробљеника и митраљеза. Сев.

1 западно од Барановића у току огорчене борбо заробили смо 1400 војника и официра, а запленилп 4 топа. Борба се наставља. У пределу доње Сипе, Дуни ја и Сокола наше труне сло мивши отнор непријат^љев од* бациле су овога ка западу. У току ноћн ту смо заробилн 11 офицнра, 992 војника и 5 митраЉеза. Петроград, 22. јуна. Борбе северо источно од Барановића настављају се све огсрчени.је. Село Кимо Тачи ист. од жел. станице прелазило је више иута из руку у руке. На многим секторима артиљериска ватра је страховита. У току ових бораба рањени су генерал Карпов и пуковник Перцов. Северозападно од станице Частовисан заузели смо на јуриш једно непријатељско утврђење задобивши ту доста заробљеника. Западно од Колки заузели смо прву непри 1 атељску линију у предвлу Тумана. Рат у Азији Петроград, 22. јуна У правцу Бејбута напредује наша офанзива. Запленили смо 2 пољска топа, више кара, 2 митраљеза и 3 справе за бацање бомби. Руси надиру ка Станиславу Петроград, 22. јуна. По зоузећу Еоломеје Руси нагло надиру ка Станиславу. Они в(/1 доводе у оаасност центар аустријске еојске залазеИи му с бока.

Гијемен у Волосу. Долазак г.Гвјемсна посланнка франпуског у Волос бцо је прилика за једну спонтану манвфестацију становнсштва у копист Француске. Манифеетанти ксји су припадали свима родовима грађанства отишли су пред конзулат да ноздраве француског мн нвсгра. На ноздрав председиака општине Гв]'емен заблагодарио је на прпјему и свмпатвЈ'ама према француском иароду. Принц Данило. Принц Данило потпуно се оноравио од своЈ - е болести. Дошао јеу Парпз гдо очекује кнегињу Мплпцу и кра.ља Николу. Сви ће бити примљеви од г. Поенкареа коме ће изјавити своју благодарност. Бугарска ће бити кажњена. „Тан« констатујућн да се Бугарн труде да се некако нађу уз Савезни ке дн би се осигурали а извукли из

ВЕСТИ ИЗ СРБИЈЕ Драга Матић 0з Ниша пита за мужа Милорада мајора и брата Душана Поповића нуковника. ТодоеиЈ'е ТодоровиК из Крагујевца пита за Боју ц за свнове Милутина Сав!ђч. Танас-ије НиколаЈ'евић-Грк из Сонота пата за Павла Паколића чин. за Драгог и Малана. Драг. Матић оншт. благајн. пита за шурака Милорада Радојевећа из Гагара. Милева Р. Чохаџића аита за мужа Стеву Новаковића берберина из Београда. Пола Даничић нита за мужа Ђорђа мајора а зн синов*: Мидосава, Момчила Пантелићка иита за Блажу, Велибора и Ристу. Благој'е Т. Педић из Београда ната за Милорада и Милету Педића, Живана Тодоровпћа и Миленка Недвћа. Цаја Ант. Пегковића. Дивчвћа нита за синове Љубомира, ВоривоЈ'а и Вукашина. Зорка др. Радовића иита за Живана Тодоровића и Милинка Недаћа; ЦаЈ’а Анг. ПетковпћаДинчића нита за синове ЈБубомара, БорввоЈ'а и Вукашпна. Зарка д-р Радовића нита за Михаила Круна Ковавовића вз Краљева нита за мужа Мпхаила и брата Светозара Теофиловића и Чеду Аћимовића учит. Жавва Гавриловић из Београда ни та за м)жа Чеду чиновн. желез. ди рекције и сестрића Ђорђа- Јов. Всичанца ђака нареднвка. Ансца М. Буковвћ ез Веограда пита за Миленка. Данипа Д. Јовановвћ из Ђуприје пита за мужа Ђоку комесара. Породвца Стаменковвћ из Јагодисе пата за брата Маодрага. Ленка Недељковић из Ваљева тражи сина Александра каф. из Ваљева. Пикола Трифуновић ид Паргћина нита за сина Атанасија Трифуновића суд. писара пз Ћуприје. Ката Миленковић тражи мужа Васу гаефа желег. станице у Ланову.

последица рата изјављује: да се они више не мсгу ухватити на таЈ’ њихов лепак. Бугарска независност заслуж у је примерну казну коју захтевају интерес и престиж Савезника. Дуготрпељивосг петроградског, лондонског а парпског кабинета имала је на Бад' кану најжалосннје последице, која ће бити пОправљена кад Бугари искају своје издајство и кад Срби добијусва задовољења због софнске клопке. Никакво подмукло лукавство, никакав шеретлук неће уштедети неизбежну казну Фердинанда и његовог народа, који су иаши нвпријатељи и који су на истом степену цивилизације на коме су Аустро-Немци и Турци. Француски звечеЂи новац. Према новчапим конвенцијама оД 12. октобра п 17. новембра 1885. г. француски звечећи новац обавезне су да нримају све грчко благаЈ’не. Према томе све јавне благајне као и грговци дужни су примати без од*

ДНЕВНЕ ВЕСТИ